Почетна / Регион / Марку Полу у походе

Марку Полу у походе

Дубровник и пут свиле

Посета кинеског председника Европи и последњи самит иницијативе „Један појас, један пут“ у Дубровнику додатно су оснажили кинеско повезивање с Европом, нарочито земљама ЕУ, које због капиталних уговора мењају досадашњи негативни став према кинеској економској експанзији

Са „војском“ од 400 представника кинеских државних и приватних компанија и банака, стигао је у Дубровник кинески премијер Ли Кећијанг на осми самит иницијативе 16+1, у оквиру пројекта „Један појас, један пут“.
„Сви ми имамо потребу за растом трговине и да се наше економије повежу“, рекао је кинески премијер на отварању пословног форума, и поручио да је на путу „нова технолошка револуција“ која „дефинише наше доба“. Ли Кећијанг је навео да Пекинг жели и сарадњу на подручју образовања и јачање увоза, поготово пољопривредних производа.
Идеја о платформи за званичну сарадњу Кине и земаља средње и источне Европе рођена је после првог економско-трговинског форума 2011. у Будимпешти, што не значи да она није дуго припремана. Кинези су познати да у свему иду корак по корак и имају филозофију да је у малом велико. Састанци на врху потом су се одржавали редом у Букурешту, Београду, Кини, Риги, Будимпешти и прошле године седми од њих у Софији.
Кинеска страна сматра да су овакви састанци веома значајни за унапређење стабилног и дугорочног развоја сарадње 16+1, као и односа Кине и Европе. Чланице иницијативе су: Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Чешка, Естонија, Мађарска, Летонија, Литванија, Северна Македонија, Црна Гора, Пољска, Румунија, Србија, Словачка и Словенија.
Иницијативу о сарадњи са земљама средње и источне Еуропе (ЦЕЕЦ) Кина сматра интегралним делом свог мегапројекта „Један појас, један пут“, савременог Пута свиле и једног од најамбициознијих пројеката у свету уопште.

СРБИЈА И ПУТ СВИЛЕ Србија је део тог пројекта од самог почетка, можда и њен најзначајнији члан, јер има извесне предности у односу на друге земље везане за овај пројекат. Поред специфичности свог географског, економског и политичког положаја (Србија није члан ЕУ, али је кандидат и има тесне везе са ЕУ, што је за Кину идеална одскочна даска и база за експанзију у Европу), са Кином има и однос стратешког партнерства. То значи да две земље имају подударне интересе и ставове о стратешки значајним питањима, попут суверенитета, поштовања основних принципа међународног права, борбе за мир, равноправност и међународне демократске односе у свету… Не треба заборавити да је Кина чланица Савета безбедности УН, где је изузетно значајан њен принципијелни став око Косова и Метохије, док Србија подржава принцип једне Кине.
Не треба се стога чудити што је вредност пројеката које Кина реализује у Србији достигла десет милијарди евра, а то Европа не гледа благонаклоно, из страха да ће изгубити свој утицај у Србији, иако и сама улази у све дубљу сарадњу с Кином.
Oбраћајући се на отварању форума у Дубровнику, председница Владе Србије Ана Брнабић рекла је да је Србија и даље на врху листе земаља с највећим бројем заједничких реализованих и уговорених пројеката у области инфраструктуре с Кином. Нарочито је, како је истакла премијерка, „у оквиру овог формата“ Србија препознатљива по капиталним инфраструктурним пројектима и заинтересована је за јачање сарадње пре свега у областима дигитализације, иновација и образовања. Поменула је и будућу сарадњу у области пољопривреде, посебно извоза јагњећег и говеђег меса, и млека и млечних производа, из земаља централне и источне Европе у Кину.
Једна од кључних сарадњи између Србије и Кине је у енергетици. Осим новог блока у Термоелектрани „Костолац“ који се ради, Србија припрема нове пројекте а министар рударства и енергетике Александар Антић је рекао да је у плану изградња топлодалековода између ТЕНТ-а у Обреновцу и топлане „Нови Београд“.
Према најави министра финансија Синише Малог, за крај априла је с кинеским партнерима планирано потписивање кредита од скоро милијарду долара за модернизацију и реконструкцију мађарско-српске железнице, а министарка инфраструктуре Зорана Михајловић је у Дубровнику потписала меморандум који се односи на деоницу ауто-пута између Новог Београда и Сурчина, уз најаву разговора о новом меморандуму о деоници Пожега–Бољаре ка Црној Гори.
Премијерка Брнабић је у Дубровнику искористила прилику и да изрази захвалност кинеској страни поводом две нове велике инвестиције у Србији: инвестиције компаније „Циђин“ у РТБ „Бор“ (1,26 милијарди долара) и инвестиције компаније „Шандонг Линглонг“ у Зрењанину (800 милиона евра), које ће, како је рекла, несумњиво представљати важан део српске економије у будућности.
„Кина гради нове финансијске механизме у циљу просперитета на глобалном плану, попут Азијске инфраструктурне инвестиционе банке, и задовољство ми је да кажем да је Борд гувернера ове банке одобрио пријем Србије у чланство, чиме смо постали део заједнице која сада броји 93 земље“, истакла је Ана Брнабић.
Последњих година састанци платформе Кине и 16 земаља средње и источне Европе привукли су велику пажњу, нарочито у западној Европи, где се осећа нелагодност због „потенцијалних ризика од растуће кинеске присутности у источној Европи“. Наводно, главни интерес Пекинга за укључивање у регију је део његове дугорочне стратегије за поткопавање јединства ЕУ, али и правила о тржишном такмичењу. Духови су се посебно узбудили када се Италија недавно, са циљем оживљавања посрнуле италијанске привреде, укључила у поменути пројекат, као прва земља из састава седам индустријских сила која је то учинила, игноришући при томе забринутост западних савезника.

ЗНАЧАЈ ИТАЛИЈЕ Није случајно кинески председник Си Ђинпинг своју посету европским земљама започео баш у Италији. У томе има и историјске симболике на коју је у октобру прошле године указао кинески амбасадор у Италији Ли Руији. „Италија и Кина биле су у прошлости повезане древним Путем свиле. Очекујемо да Оперативна група помогне јачању сарадње две државе у оквиру ИПП и допринесе зближавању ЕУ и Кине“, подсетио кинески амбасадор на време када је италијански морепловац Марко Поло у 13. веку стигао до Кине.
Важан део будуће сарадње Рима и Пекинга требало би да имају четири италијанске луке, највећа Ђенова, те Палермо, Верона и Трст. Наводно је Кинезима стратешки важан Трст, као веза са земљама без изласка на море, Аустријом, Мађарском, Чешком, Словачком и Србијом, за чија је тржишта друга највећа економска сила света заинтересована у оквиру пројекта „Један појас, један пут“.
Могућност да Италија постане прва велика економија Запада која приступа пројекту „Један појас, један пут“ сместа је изазвала оштре реакције Вашингтона и Брисела. „Вашингтон ’Појас и пут’ види као ’иницијативу Кине за интересе Кине’. Сумњичави смо да ће подршка италијанске владе (тој иницијативи) донети било какву економску корист италијанском народу, док би на дуге стазе могла окрњити углед Италије на међународној сцени“, упозорио је Герет Меркис, портпарол Савета за националну безбедност Беле куће.
Са ове стране Атлантика Европска комисија је поручила Контеовој влади у Риму да било каква сарадња Италије и Кине у оквиру Иницијативе „Појас и пут“ треба да се придржава „тржишних правила, као и међународних и ЕУ стандарда“.
Тако је било све до тренутка када су председници Француске и Кине Емануел Макрон и Си Ђинпинг потписали уговор о кинеској куповини 300 авиона „Ербаса“, вредан 30 милијарди евра. Меркантилни протестантски приступ је надјачао идеолошке страхове, па и гнев главног савезника САД, чији је произвођач авиона „Боинг“ овим уговором претрпео велики ударац. Једноставно, водећи представници Брисела, Париза и Берлина, Жан-Клод Јункер, Емануел Макрон и Ангела Меркел наједном су променили „плочу“.
„Француска жели да буде поуздан, јасан и доследан партнер Кини“, изјавио је Макрон. „Ја сам пријатељ Кине“, истакао је Јункер на заједничкој конференцији за медије окупљеног квартета након „разговора без преседана“, које је уприличио шеф Јелисејске палате. „’Појас и пут’ је веома важан пројекат, ми Европљани желимо улогу у њему“, додала је Меркелова.
Иако је Европска унија још увек водећи инвеститор у региону Балкана, са више од 70 одсто укупних директних инвестиција на простору Србије, БиХ, Црне Горе, Северне Македоније, Албаније, Кина је у последњих шест година знатно уложила у инфраструктуру ових земаља, чиме је, по износу инвестиција, успела да се постави као ривал ЕУ.
Балкан се иначе сматра капијом југоисточне Европе, што га чини кључним фактором у повезивању пекиншког Пута свиле, пројекта вредног трилион америчких долара, са земљама Европе, али и ван њених граница. Већ сада овај регион повезује луку Пиреј у Грчкој, која је у рукама Кинеза, са срцем Европе.
Самим тим било је логично да Грчка у Дубровнику затражи да и службено постане део иницијативе Кине и земаља средње и источне Еуропе која ће убудуће, уместо 16+1, носити име 17+1, чиме је још једном наглашено колико је за Кину значајан балкански коридор.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *