Почетна / Наша тема / Маркс против робота

Маркс против робота

Зашто је аутоматизација данас највећи непријатељ радничке класе

Као убедљиво највећа опасност за глобалну радну снагу, па и за раднике у Србији, намећу се процеси аутоматизације и роботизације рада који последњих година добијају на убрзању, што је последица великих напредака на пољу развоја вештачке интелигенције и роботике. Предвиђа се да ће многа занимања данашњице постати излишна, а да ће се милиони радника преко ноћи наћи на улици

Када се, након Првомајског уранка, отежалих трбуха од роштиља и омамљени од сунца и пића, припадници српске радничке класе врате својим кућама и спреме се за починак, задовољни због нерадног дана који следи, сва је прилика да ће лећи у кревете барем донекле спокојни и уверени да је најгоре прошло и да су прегурали најтеже тренутке транзиције. Прелазак са социјализма на неолиберални капитализам, закамуфлиран у петооктобарску „демократску“ револуцију, био је нарочито болан и трауматичан у Србији, која је у тој транзицији барем деценију каснила за остатком Источне Европе, а поврх свега је морала да се носи с тешким и деструктивним наслеђем санкција и ратова које су западне силе и народи из окружења водили против ње.
Радници у Србији, нарочито нискоквалификовани и средњеквалификовани, платили су највећу цену економских реформи и реструктурирања домаће привреде која је све више губила производне капацитете, а све више се окретала услужном сектору и трговини. Масовна отпуштања, пад бројних државних фирми у стечај, пљачкашке приватизације, владе које су беспоговорно следиле неолиберални економски диктат ММФ-а и неконтролисани уплив страног капитала (често из суседства и изразито антисрпског порекла) који је имао јаку политичку подршку, довели су годинама након 5. октобра српске раднике у обесправљен и понижавајући положај социјалних случајева и полуробова који чекају милостињу од незаинтересоване државе, сурових домаћих тајкуна и похлепних страних инвеститора. Драстични случајеви радника који су штрајковали глађу, секли себи прсте и забијали ексере у руке у очајничким покушајима да остваре своја законом загарантована права у виду годинама неисплаћених зарада и доприноса и да скрену пажњу јавности на небригу државе били су упечатљив знак једног времена у коме је статус радничке класе у Србији пао на најниже могуће гране, врло сличне онима које су биле карактеристичне за Енглеску током индустријске револуције.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *