Почетна / Свет / ЕВРОПСКИ ЕФЕКАТ СУНЦОКРЕТА У ГЕОПОЛИТИЦИ

ЕВРОПСКИ ЕФЕКАТ СУНЦОКРЕТА У ГЕОПОЛИТИЦИ

Најчувенији цитат из филмског серијала „Кум“: „Nothing personal, it’s just business“, чија су идејна изворишта у камењару Сицилије важне тачке ове приче, најбоље илуструје одлуку Италије, једне од најважнијих европских земаља, да се прикључи кинеском пројекту „Појас и пут“ који јој може у потпуности освежити улогу у Средоземљу, али и закомпликовати позицију у Европској унији, или барем у Европској унији какву данас познајемо

Недавно приступање Италије кинеској иницијативи за успостављање економског појаса дуж путева свиле потресло је европску геополитичку сцену више него што је то могуће на први поглед приметити. Италија је постала прва држава из престижне групе седам најразвијенијих земаља света која је приступила глобалној иницијативи Пекинга. Њеним путем пошао је и мали Луксембург.
„Знам да ће ово бити изненађење, али верујем да је Италија у овом тренутку водећа у Европи. Увек смо говорили да желимо да преузмемо активнију улогу, нешто што нисмо урадили у прошлости“, рекао је приликом посете кинеског председника Си Ђинпинга Италији Мигеле Гераци, високи службеник Министарства економског развоја, задужен за међународну трговину и стране директне инвестиције, рођен, случајно или не, у Палерму.
Уз меморандум о разумевању о сарадњи у оквиру пројекта „Појас и пут“, италијанска влада је потписала уговоре с Кином вредне око две и по милијарде евра, али аналитичари прилика на Апенинском полуострву, које помиње и магазин „Дипломат“, кажу да би каснији аранжмани могли да премаше двадесет милијарди.
Критичари приступања Италије „Појасу и путу“, попут Лукреције Погети из Института за кинеске студије у Берлину, наводе да је намера италијанске владе да повећа извоз у Кину, али да земље које тамо знатно више извозе, попут Немачке, Велике Британије и Француске, нису потписале такав документ с Пекингом.
Си Ђинпинг је приликом посете Италији изразио наду да ће та земља наставити да игра активну улогу у продубљивању дијалога и сарадње између Кине и Европске уније, у различитим областима и унапређењу стабилног развоја односа.

ЛЕК ЗА ИТАЛИЈАНСКУ РЕЦЕСИЈУ Италија напросто није имала много избора у напору да превазиђе своје економске недаће. Подсетимо, њена привреда је крајем прошле године ушла у рецесију. Трећа економија еврозоне забележила је пад бруто домаћег производа од 0,2 одсто.
За премијера Ђузепеа Контеа то је био сигнал за узбуну, али и за дипломатску акцију.
Али шта тако брзо може да покрене италијански привредни замајац ка осетнијем расту економије?
Судећи по анализи Чена Вејхуа, шефа дописништва листа „Чајна дејли“ у Бриселу, одговор на ово питање налази се на Сицилији. У Палерму је у току рад на разради инвестиционог плана за проширење капацитета тамошње луке, вредног преко пет милијарди долара.
Према Чену Вејхуи, компанија „Истмо Срл“ ради на пројекту повећања капацитета луке у Палерму са садашњих 10.000 на чак 16 милиона контејнера, што би, како Чен тврди, поменуту луку ставило испред Ротердама, највеће европске луке.
Италија, односно Сицилија, на тај начин би постала поморска одскочна даска за пласман кинеских производа на северу Африке, али и у Европи. Уласком кинеског капитала на Сицилију, грчка лука Пиреј добила би неку врсту алтернативе, а Италија огроман економски замајац.

СЕДАМ ОД ДЕСЕТ НАЈВЕЋИХ ЛУКА НАЛАЗИ СЕ У КИНИ „Разлог што верујем у ову могућност врло је једноставан: када сам пре 14 година присуствовао церемонији представљања прве фазе пројекта ’Јангшан дип вотер порт’ у Шангају, нисам имао појма да ће то помоћи да Шангај постане највећа лука на свету. Мало људи је пре две деценије могло да замисли да би седам од десет највећих лука, у погледу капацитета за руковање теретом, могло да буде у Кини, а преостале три у Сингапуру, Холандији и Јужној Кореји“, написао је Чен Вејхуа у свом коментару објављеном у „Чајна дејлију“.
Он процењује, позивајући се на најзначајније италијанске званичнике, да Италија жели да води и буде на месту „возача“.
„Садашња италијанска влада је прагматична и није се приклонила притисцима неких америчких и европских политичара који воле да гледају Кину кроз геополитичке наочаре“, забележио је Чен Вејхуа у свом ауторском коментару.
У Пекингу процењују да ће се, следећи пример Италије, више европских држава одлучити да приступе „Појасу и путу“, баш као што су пре четири године многе европске земље одбациле упозорења Сједињених Америчких Држава и приступиле Азијској инфраструктурној инвестиционој банци, основаној у Кини.
И заиста, немачка канцеларка Ангела Меркел је одмах после приступања Италије „Појасу и путу“, већ следећег уторка, кинеску иницијативу за успостављање економског појаса дуж путева свиле описала као важан пројекат. Француски министар спољних послова Жан-Ив ле Дријан је претходно, на отварању Кинеско-француског форума о глобалном управљању, такође говорио о пројектној сарадњи у оквиру „Појаса и пута“, али и стратегији Европске уније за повезивање Европе и Азије.
Министар иностраних послова Кине Ванг Ји у Бриселу је 18. марта нагласио да је између Кине и Европе конкуренција неизбежна, али да сарадња остаје главни ток и да су циљеви „вин-вин“.
Чак је и председник Европске комисије Жан-Клод Јункер рекао да израз „ривал“ у кинеском случају треба посматрати као неку врсту комплимента.
„Кина и Европска унија не гледају истим очима на све, али то не би требало да их спречи да траже и шире сарадњу где год и кад год је то могуће“, констатовао је Чен Вејхуа. „Од климатских промена и глобалног управљања, до нуклеарних питања и економског развоја, Кина и Европа требало би да се удружују како би одиграле већу улогу у свету који је засењен протекционизмом и унилатерализмом који подржавају Сједињене Америчке Државе.“
Током четири деценије реформе и отварања Кина је много научила од западног света, укључујући многе европске земље. То би требало да буде наставак процеса јер Кина, упркос томе што је друга по величини економија света, још увек заостаје за Западом, а нарочито Сједињеним Америчким Државама, у погледу бруто домаћег производа по глави становника, индекса развоја и многих других критеријума.

Према Чену Вејхуи, компанија „Истмо Срл“ ради на пројекту повећања капацитета луке у Палерму са садашњих 10.000 на чак 16 милиона контејнера, што би, како Чен тврди, поменуту луку ставило испред Ротердама, највеће европске луке

ДА ЛИ ИТАЛИЈА ЕВРОПУ ПОДРЕЂУЈЕ КИНИ? Многи у Европској унији сматрају да је Италија, уместо да понуди лидерство како се у Риму тврди, заправо разбила европске редове и учинила је подложном кинеском утицају и чак доминацији.
„Кина је открила да може бирати поједине чланице Европске уније и зауставити Европску унију у развоју кохерентне политике“, изјавио је Роберт Купер, бивши саветник за политику Уније. Купер верује да ће Европа имати више могућности за добијање повољних послова с Кином ако делује као целина.
У Америци администрација Доналда Трумпа је отворено ставила до знања Риму и Европској унији да не одобрава, како „Дипломат“ наводи, италијански загрљај с кинеском владом. Амерички савет за националну безбедност недавно је упозорио да ће Италија, подржавајући „Појас и пут“, учинити легитимним кинески, како је наведено, предаторски приступ инвестирању, а да при томе италијански народ од тога неће имати користи.
Фабрицио Боцато из Тајванског центра за међународне стратешке студије написао је да је критика Вашингтона примећена у Риму и да наилази на мешовит одговор. Боцато наводи да премијер Конте предводи владу иза које је крхка коалиција Покрета петорке и десничарска Лига. Покрет пет звездица жели да потврди своју независност и спреман је да одбаци Трампа и САД. Међутим, како каже Боцато, влада у Риму има две душе и два срца.
За присталице Лиге постоји широко распрострањено мишљење да није у најбољем интересу Италије да пријатељство с Кином стави испред својих дугогодишњих савеза са Европом и Сједињеним Америчким Државама.
„Председник Си је рекао да жели сарадњу на свим нивоима, али у Италији политичари на општинском или покрајинском нивоу уопште нису спремни за Кину и можда неће моћи да управљају Кинезима, који су веома промућурни. Политика на том нивоу подложна је корупцији, а Кинези би могли да склапају уговоре који уопште не би користили Италији“, тврди Боцато.
Премијер Конте је пак обећао да ће промовисати здрав и стабилан развој односа Европске уније с Кином, а на састанку у Риму оба лидера топло су говорила о мултилатерализму и слободној трговини.
Али овде поменута Лукреција Погети сматра да је идеологија која покреће кинеску владу знатно другачија од оне која, како је рекла, предводи политичке вредности у Италији.
„Кинези не граде ’Појас и пут’ зато што желе да унапреде италијанске компаније, они то раде како би промовисали своје економске и политичке интересе“, каже Погетијева. „Као и свака друга влада, кинеска је заинтересована за себе. Италија нема економску моћ да се самостално бави Пекингом.“
Италија је позиционирање своје привреде на путевима свиле започела нечим што бисмо колоквијално могли назвати сицилијанском одбраном, а најбоља илустрација за овај потез Рима могао би да буде цитат из филмског серијала „Кум“: „Nothing personal, it’s just business“. Сицилијанска одбрана Риму би могла да освежи улогу у Средоземљу и Европи, али и да закомпликује позицију унутар Европске уније или барем Европске уније какву данас знамо.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *