Почетна / Култура / Духовни повратак кући

Духовни повратак кући

Један од ретких савремених писаца који може да исприповеда чврсту а психолошки слојевиту причу, одајући њоме печат савременог живота, Олаф Олафсон се не сме заобићи ако се размишља о интелектуалној прози нашег времена

Исландски писац Олаф Олафсон (1962) познат је публици која прати савремену европску књижевну сцену. Његове књиге се већ десет година објављују на нашем језику, а поред тога што кроз њих добијамо слику о књижевности и језику које мало познајемо, оне нам нуде поглед у дубока и сложена превирања у животу савременог човека, најчешће интелектуалца, превирања која су повезана с неким давним неразрешеним ситуацијама у породици.
Мада Олафсон последњих година пише и на енглеском језику, и смешта радњу својих романа у Америку (будући да се тамо преселио), њихова атмосфера дубоко је повезана са земљом његовог порекла, Исландом ‒ слично као и код нобеловца Ишигура код кога се препознаје јапански поглед на свет унутар енглеског културног модела. Тако најновији роман, Само један корак до сна (превод с енглеског Тања Милосављевић), чији је главни ток радње смештен у Њујорк и Конектикат, доноси причу о јунаку којем исландско порекло и сећања на тренутке из детињства проведене у тој земљи одређују судбину и однос према свету.
Написан као врло питко штиво у којем се у једном слоју прати љубавна прича с губитком вољене особе, у другом слоју породична драма са сложеним психолошким последицама по актере и у трећем слоју инитимистичка повест о посвећености професији што води самоидентификацији с њом, овај роман на врло озбиљан и продубљен начин додирује сва рањива места у животу савременог човека. Сан из наслова издваја се као појам или стање кључно за разумевање животне ситуације главног јунака. Поред сновидих сећања на љубавну везу с тајанственом аргентинском професорком плеса која је изненада преминула, а која покрећу нарацију, сан је истовремено и алегорија читавог јунаковог живота и дословно област његове професионалне преокупације. Покретање теме успостављања комуникације с пацијентима у дубокој коми, односно дубоком сну, Олафсону пружа могућност представљања напредне савремености кроз иновативне и креативне методе у неурологији. Истовремено, та слика медицинске, научне процедуре бележења можданих импулса уз помоћ модерне технологије, постаје парадигма суштинске комуникације у савремено доба. Она комуникација која измиче јунаку у његовом стварном свету – недореченост у односу с вољеном женом или лажни изговори и лажни животи његових родитеља, у потпуности ће се остварити неуролошким контактима са безименом Јужноамериканком која лежи у болници где је он лекар и научни истраживач.
Неутажива потреба за контактом с другим и за блискошћу и припадношћу негде и некоме, која се кроз пресек свих ликова овог романа указује као феномен савременог доба, у случају главног јунака своје полазиште има у дубокој усамљености која га прати од најранијег детињства а која је друго име за стварну одбаченост од стране мајке и према њој поводљивог оца. Породична драма, која се у потпуности испољава тек у времену нарације, у јунаковом зрелом добу, узрок је свих његових инхибиција, самоћа и повлачења у снове. Болно хладан и удаљен однос с мајком, неоствареном а набеђеном пијанисткињом, условљава сву нестабилност и готово онтолошку тугу у главном јунаку, али надокнада за одсуство правог контакта између њих двоје успоставља се у тачки њиховог порекла. Исланд, из којег мајка бежи и мрзи га, место је у коме јунак доживљава једину топлину и лепоту у свом животу.
Тако Олафсон и у овом роману, у којем се успостављају контакти и разни видови блискости између припадника много различитих народа, што је једно од преимућстава савремене глобалистичке Америке, активира принцип исцелитељског дејства духовног „повратка кући“ (што је био наслов његовог најважнијег романа од пре десет година), повратка коренима, односно тој несвесној матерњој мелодији која нас одређује.
Један од ретких савремених писаца који може да исприповеда чврсту а психолошки слојевиту причу, одајући њоме печат савременог живота, Олаф Олафсон се не сме заобићи ако се размишља о одмереној и интелектуалној прози нашег времена.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *