Почетна / Колумне / ЖИВ НАМ БИО, РАДОВАНЕ

ЖИВ НАМ БИО, РАДОВАНЕ

Сва кривица Радована Караџића лежи у чињеници да је спречио да се репризира покољ из 1941. Запад то не опрашта

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац. Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ГРДНА ПРЕВАРА Жив нам био, наш јуначе, Радоване Караџићу! Часни људи свих раса и вера знају истину. Радоване, злочин никакав ниси починио. Крив си што ниси дозволио да 1991. буде побијено милион Срба, као што се то десило пола века раније, 1941. године.
Спречио си нов геноцид над Србима и створио Републику Српску која ће Србе од свакојаких покоља штитити. Све си то урадио, уз помоћ народа српског и својих сарадника. Помислио си да ћеш проћи некажњено. Одупро си се моћнима. Победио их. Очекивао си, ако не честитке, оно бар признање за извојевану победу у неравноправним условима. Веровао си, бар тако су нас све у школама учили, да су они „џентлмени“ и да поштују дату реч. Е, ту си се, мој Радоване, грдно преварио. Ми такође. Нисмо хтели да слушамо мудре претке, јер су наводно необразовани, кад су нам говорили, у наслеђе оставили: Латини су старе варалице! Желели смо да будемо део демократског, развијеног западног света где се поштују реч, личне способности, знање. Све лаж до лажи. Нисмо хтели да слушамо наше бабе и деде и то нам се обило у главу.
Морамо знати да смо, уз Божју помоћ, производ прошлости, родитеља и учитеља, и сами ћемо обликовати будућност кроз васпитавање нових генерација и потомака. Зато власт преправља прошлост од самог почетка писмености. Прво су уклањани сведоци и непожељни записи, а затим је уследило фалсификовање. Промена свести, самоспознаје, била је и остала средство да се влада поткупљивим људима слабе воље. Било је уобичајено да се асимилација потчињених врши мењањем имена и језика. Једна од најчувенијих превара је да су Немци потомци Аријеваца, па сад сваког ко потражи своје претке међу творцима индоевропских језика повезују с нацистичком идеологијом.

СТВАРАЊЕ ДОКАЗА Превара је тзв. Милански едикт. Наука је доказала да је „милански едикт“ обична измишљотина, јер је хришћанству била призната равноправност Едиктом о толеранцији који је издао цар Галерије пред своју смрт 311. године (Олег Мандић, Лексикон јудаизма и кршћанства, Матица Хрватска, Загреб, 1969; види одреднице Галерије и Милански едикт).
У Сарајеву, граду у коме је живео Радован, после Другог светског рата су капители, прављени за римокатоличку катедралу у Сарајеву у време Првог светског рата, постали „доказ“ наводног постојања цркве самостана у Крешеву, коју су православни срушили у 13. веку!
Важно је да наша генерација остави писана, снимљена, дневничка сведочанства о НАТО злочинима, јер ако ми данас не снимимо филмове, не напишемо књиге, песме о убијању мале деце и трудница, кроз двадесет година неће имати ко то да уради. НАТО злочин ће бити заборављен. Одавно се у српским школама о НАТО злочину не учи. То не смемо дозволити. Ако се НАТО-а нисмо плашили у рату, зашто бисмо га се плашили данас у миру?
НАТО монструми своју кривицу не признају. Уз помоћ својих домаћих стипендиста који су потписали уговор с „народом“, а потписали су га с НАТО-ом. Мислио сам да је у питању само анекс уговора, али својим срамним понашањем 24. марта 2019. јасно и јавно показаше према коме имају уговорне обавезе. Нигде пароле против НАТО агресије, нигде написа о НАТО злочиначком уништењу државе Србије. Ни реч о геноциду и задатку НАТО лудака да затраве Србе.
Други задатак, да се Срби за почетак поунијате, објавиће римски папа (не зна се само који од двојице) у Скопљу, другог дана Ђурђевдана 2019. Ништа ново под капом небеском.
У дневнику сам 28. марта, била је недеља, 1999. записао: „Потврђена је вест да је оборен ’невидљиви’ амерички авион Ф 117–А. Одушевљење међу свима. Само се о томе говори. Смишљају се и вицеви. Ово је за све нас велико охрабрење“ (Драгомир Антонић, Бомбардовање се наставља, Београд, 1999).
Велика хвала Петеру Хандкеу, Мариносу Ритсоудису, Пјеру Бинелу, руским добровољцима на Паштрику и Кошарама. Хвала Арно Гујону, Французу који има неписани уговор са Србима на Косову и Метохији да им помаже. Од Бога здравље свима који су помогли и данас помажу Србима.
Молимо се за српске хероје, заточене у евроунијатским тамницама. Сетимо се Џулијана Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Њима је најтеже. Чувајмо Републику Српску. Уз Божју помоћ и нашу тврду веру. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *