Почетна / Србија / Шта су попили?

Шта су попили?

Зашто је приштинска платформа за српско признање независности Косова најбољи начин да се Србија натера да настави борбу за очување целовитог Косова и Метохије у свом саставу

Када се у уторак око поднева појавио пред ТВ камерама, јутро после двочасовног састанка с двојицом изасланика немачке канцеларке Ангеле Меркел који се завршио око претходне поноћи, председник Србије Александар Вучић оставио је утисак резигнираног човека, који нема избора него да настави да се бори. Што је, додуше, позиција олакшана утолико што јој се алтернатива налази само у капитулацији, и то не само безусловној капитулацији већ и зачињеној сасвим понижавајућим а неподношљиво скупоценим условима…

ВАНРЕДНЕ ОКОЛНОСТИ Вучићев састанак с Јаном Хекером, „најважнијим спољнополитичким саветником немачке канцеларке“, како је описан у овдашњим медијима, и њеним саветником за Балкан Матијасом Литенбергом био је по много чему неуобичајен.
Није било редовне, званичне најаве за медије, није било фотографисања на почетку састанка, изостало је и обраћање новинарима или макар званично саопштење после разговора. Већ и све то довољно говори о ванредној природи овог сусрета. Који, ако му је циљ био да Београд врати за преговарачки сто с Приштином, а шта би друго и могло да му буде циљ будући да Немачка од Србије тражи да призна независност Косова а то је немогуће већ и зато што су две стране престале да седе за тим столом и о томе разговарају, није уродио плодом. Јер, поновио је Вучић у уторак, „дијалог не иде“, „ми немамо ни разговоре“, и осим оног утиска резигнираности због неминовне борбе која му (нам) предстоји, није оставио и утисак, све и ако утисци умеју да буду погрешни, да би око наставка дијалога, у садашњим околностима, нешто могло да се промени.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *