Почетна / Друштво / Сатеривање уза зид

Сатеривање уза зид

Отворена најава могућег референдума и проглашења независности РС има велику тежину, јер се тиме свима ставља до знања да ће Бањалука, уколико остане без маневарског простора и алтернативних решења, бити спремна да, бранећи своје интересе и опстанак, предузме и овако ризичан корак

Милорад Додик је, гостујући у емисији „Упитник“ на Радио-телевизији Србије, први пут јавно саопштио да ће Република Српска, уколико буде „притерана уза зид“, бити приморана да искористи последњу одбрамбену карту и, након спроведеног референдума, прогласи отцепљење од БиХ. Ово „терање уза зид“ односи се, наравно, на засад само хипотетичку могућност да Уставни суд Босне и Херцеговине прихвати најављени захтев СДА о брисању имена мањег ентитета дејтонске творевине, што би, како најављује државник из Лакташа, изазвало изнуђену реакцију Бањалуке.

ДЕСЕТ ПРИЗНАЊА „Ако иницијатива дође пред Уставни суд, ми смо се сложили, власт и опозиција, да ћемо предузети мере за утврђивање нашег статуса. Да не би било никакве дилеме шта би то било, ми ћемо спровести референдум и одвојити се од БиХ.“
Председавајући Председништва Босне и Херцеговине изнео је процену да би такав потез Републике Српске „подржало најмање десет држава“, при чему није желео да саопшти њихова имена, па самим тим ни да открије јесу ли на том списку Србија и Русија. Свестан је, наравно, Додик да би проглашење независности изазвало негативне реакције Запада („Рачунам на реакције САД и Европске уније“), при чему је у већ споменутој емисији посебно апострофирао Велику Британију као државу која засигурно не би признала самосталност Републике Српске. Он очигледно није могао да пренебрегне улогу коју је некадашња империја имала у неуспелој акцији проглашавања Срба „за геноцидан народ“ у Уједињеним нацијама, као и недавним децембарским „дешавањима народа“ на улицама Бањалуке, али је од тога, чини се, значајније његово виђење могућих војних импликација евентуалног „раздруживања“ Републике Српске са остатком БиХ.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *