Самопоштовање је одговор

Да се не заборави: 20 година НАТО агресије на СРЈ

Европски и светски медији исказују огромно интересовање за то како ће се у Србији и у свету обележити 20. годишњица НАТО агресије, поред осталог, и зато што претходи обележавању 70. годишњице оснивачког акта Алијансе, у априлу у Вашингтону. Које ће оцене и поруке поћи свету из Београда, симбола страдања, али и херојске одбране, тачке преокрета НАТО-а из одбрамбеног у офанзивни савез у концепту глобалне доминације? Ево програма…

Навршава се 20 година од почетка оружане агресије НАТО-а на нашу земљу. Агресија је извршена кршењем основних принципа међународног права, без одобрења Савета безбедности УН као највишег органа у свету за питања мира и безбедности. Зато тај чин представља злочин против мира и човечности. То није био никакав „мали рат“ против једне мирољубиве европске земље већ директни напад на Повељу УН и Завршни документ ОЕБС-а из Хелсинкија. Тиме је задат најозбиљнији ударац целом систему међународних односа успостављеном на тековинама II светског рата. Зато је основана оцена да је то била тачка преокрета у глобалним односима од периода релативног поштовања основних принципа, као што су принципи суверене равноправности свих држава и немешања у унутрашње послове који су записани у Повељи УН, ка глобализацији војног интервенционизма и милитаризацији међународних односа.

ЖРТВЕ НАТО ПОХОДА Много је недужних земаља и народа, милиони људи, жена и деце страдало од војног интервенционизма НАТО-а, од његових „вољних“ или „невољних“ чланица. Много је легитимних државника и влада збачено силом и лажима а њихове земље, са својим природним богатствима, културним, социјалним и другим достигнућима, препуштене отимачини, хаосу грађанских ратова и уништавању.
Сетимо се, само, шта су за собом оставиле интервенције у Авганистану (2001), Ираку (2003), Либији (2006), Малију, Сомалији, Сирији… Где год је интервенисао, под било којим лажним изговором да је то чинио, НАТО је за собом остављао људске жртве, разорене градове, разбијене народе, фрагментиране државне територије, беду, бујање сепаратизма, илегалну производњу и шверц дроге…

ГРАД ХЕРОЈ Евоцирајући ове године сећања на све жртве НАТО агресије пре 20 година на СРЈ, тј. Србију и Црну Гору, памтећи да је НАТО користио оружје са осиромашеним уранијумом чије је коришћење и изричито забрањено у њиховим земљама чак и на војним вежбама, на разарање целокупне наше инфраструктуре, привредних, енергетских и других постројења, позовимо на разум и одговорност, на поштовање и даљи развој Уједињених нација, на поштовање основних принципа међународног права, на јачање равноправности и истинског партнерства. Нико разуман на свету не може бити равнодушан и ћутке посматрати тренд сталног продубљивања неповерења и раст напетости у односима међу најодговорнијим чиниоцима глобалних односа, нову трку у наоружавању или ратнохушкачку пропаганду.
Београд, град херој из Другог светског рата, Србија која је толико људских живота изгубила борећи се за своју и слободу Европе, поготово не може бити спокојна када и у Европи и у њеном непосредном суседству расту идеологије неофашизма, реваншизма и нових прекрајања међународно признатих граница.
НАТО агресија 1999. као чин против међународних закона, мира и човечности не може се ничим оправдати, а одговорност НАТО-а и влада земаља чланица не може се умањити. Зато су узалудни покушаји који се 20 година после тога чине како би се одговорност пребацила на Србију, српски народ или њено руководство. То све више разумеју и изманипулисани делови светске јавности, као и све више светских лидера и политичара, укључујући и политичаре из појединих земаља чланица НАТО-а. Потпуно разобличавање свих лажи и манипулација, коришћених од времена припрема за НАТО агресију на СР Југославију до данашњих дана, битан је предуслов да се спрече манипулације јавношћу, планови и припреме нових ратних пожара и катастрофа данас и у будућности.

КОМЕМОРАТИВНЕ АКТИВНОСТИ Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР Србије и Друштво српских домаћина предвидели су низ комеморативних активности поводом 20. годишњице оружане агресије НАТО-а. Централни догађај је Међународна конференција која ће се одржати 22. и 23. марта 2019. године с темом „Мир и напредак уместо ратова и сиромаштва“ у Дому Војске Србије. Учешће на конференцији пријавило је преко 200 угледних страних гостију из више од 40 земаља са свих континената, изузев Аустралије. Многи учесници су носиоци високих одликовања Србије и Српске православне цркве. Међу гостима ће бити позната имена из науке, политике, дипломатије, уметности, публицистике, војних наука. Очекује се да ће конференцији присуствовати аустријски књижевник светског реномеа Петер Хандке, председница Светског савета за мир Бразилка Сокоро Гомес, потпредседник руске Државне думе Петар Олегович Толстој, још познат као „Српски Толстој“, чешки политичар Јарослав Фолдина и бивши министар спољних послова Чешке Јан Каван, бивши шеф дипломатије Белорусије Иван Антонович, руска научница, инострана чланица САНУ Јелена Гускова, италијанска списатељица Џин Тоши Маразани и хуманитарац Енрико Виња, француски генерал и писац Жак Огар, израелски научник и аутор књиге о Јасеновцу Гидеон Грајф, посланик грчког парламента и генерални секретар Светског савета за мир Танасис Пафилис и многи други. На конференцији ће говорити и представници Срба из региона и српске дијаспоре.
У вечерњим часовима 22. и 23. марта 2019. у Југословенској кинотеци одржаће се Међународна смотра документарног филма о агресији НАТО-а. У избору професионалног жирија приказаће се 15 филмова из Немачке („Све је почело једном лажи“), Русије, Италије, Чешке („Украдено Косово“).
У организацији Клуба генерала и адмирала Србије 20. марта одржаће се промоција зборника стручних радова под насловом „Војска Југославије у одбрани од агресије НАТО“, док ће 21. марта бити отворена изложба фотографија и докумената у Дому Војске Србије.
На дан почетка оружане агресије НАТО-а, 24. марта, с платоа испред Храма Светог Саве стартоваће Међународни маратон Београд–Хиландар (9:30 часова). Истог дана у 11 часова делегација организатора, омладинских и других друштвених организација, страних гостију, као и дипломатски представници пријатељских земаља положиће венце и цвеће деци жртвама НАТО агресије, а затим код споменика „Вечна ватра“ у Парку пријатељства, Ушће, Нови Београд (12 часова).
Комеморативне активности одвијаће се непрекидно у многим градовима и местима широм Србије од марта када је агресија почела, до јуна када је агресија окончана усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
Свим гостима домаћини ће исказати пажњу и захвалност за све видове солидарности, подршке и значајне помоћи које су деценијама исказивали према Србији и српском народу, а посебно током злочиначке НАТО агресије 1999. године. Њихов допринос сузбијању лажи које су агресори ширили, и очувању истине, немерљив је и незаменљив.

НАСТАВАК АГРЕСИЈЕ Њима је познато да се 20 година после оружане фазе агресија наставља политичким, пропагандним и другим средствима. Циљеви су исти – отети од Србије Косово и Метохију, лишити је државног, националног, културног идентитета, окренути је против традиционалних пријатеља и савезника, уништити њен слободарски и цивилизацијски дух, историјске корене и памћење. Зато пријатељи из свих делова света не стижу у Београд да би примили признања и захвалност за све добро што су у протеклим деценијама учинили, већ да поново, ко зна по који пут, изразе солидарност са Србијом под притисцима и уценама.
Са свих страна стижу нам пријатељи велика срца, ума и истинољубља. Да изразе поштовање и најбоље жеља домаћинима, Србији, Европи и свету. Свесни да су мир и хуманост недељиви. Да сви заједно пошаљемо поруке мира, солидарности и разумевања, да покажемо одлучност против доминације, империјализма, бесправља, безумља ратова и беде.

ПРИЈАТЕЉСКА ПОДРШКА Србија, заиста, има много пријатеља. Да би их убудуће имала и више, треба да их увек поштује и да их никада не брка са онима који то нису били. Или су били па заборавили, погазили. У животу, у историјским искуствима.
Комеморативне активности у спомен и славу жртвама НАТО агресије одржаваће се широм света. Само у најближем окружењу наши пријатељи и наредних дана и недеља одржаће око 20 комеморативних скупова, конференција, округлих столова. У Бечу наши организују конференцију на коју су позвали и колеге из Србије. Сличне конференције одржаваће се у Прагу, Риму, Фиренци и Болоњи. Током априла у Солуну ће се одржати митинг грчких пријатеља Србије на месту где је била америчка војна база из које су 1999. године кретали амерички војници и војна техника ка југословенским границама. Припремана је копнена инвазија од које су касније одустали. На огради америчке базе, која је касније исељена, и данас стоји бронзана плоча из Београда са поруком захвалности пријатељском грчком народу а која је постављена 24. марта 2009. поводом 10. годишњице агресије. У Црној Гори, у Муринама, где је НАТО својим бомбама усмртио четворо деце, одржаће се комеморација а потом и научни скуп у Подгорици. Пријатељи из Међународног центра Ремзија Кларка, бившег министра правде САД, и Америчког савета за мир најавили су одржавање митинга пред зградом Уједињених нација. И тако редом, од земље до земље широм Европе и света. То није само однос према Србији и српским жртвама. То је исказивање односа према миру и човечности.
Европски и светски медији исказују огромно интересовање за то како ће се у Србији и у свету обележити 20. годишњица НАТО агресије, поред осталог, и зато што претходи обележавању 70. годишњице оснивачког акта Алијансе, у априлу у Вашингтону. Које ће оцене и поруке поћи свету из Београда, симбола страдања, али и херојске одбране, тачке преокрета НАТО-а из одбрамбеног у офанзивни савез у концепту глобалне доминације? Којим ће се успесима НАТО похвалити – Авганистаном, Ираком, Либијом, Малијем, Сиријом… Којим „демократским властима“ чијем устоличењу је кумовао (преко Хавијера Солане или иначе)? Немачки часопис „Компакт“, чији је уредник Јирген Елзасер, најавио је специјални број посвећен 20. годишњици НАТО агресије. Екипе страних глобалних медија – телевизија, радија, новина непрекидно су „на терену“ с питањем у много варијанти: како ће Србија обележити сећање на жртве напада НАТО-а и шта то значи? Самопоштовање је одговор.

фото: prinscreen youtube

САЊА

Порука угледног немачког политичара, државног секретара за одбрану у влади Хелмута Кола и потпредседника Скупштине ОЕБС-а, упућена учесницима међународне конференције поводом обележавања 20. годишњице од НАТО агресије на СРЈ

Пише Вили Вимер

Беспримерна ратна агресија НАТО-а против Савезне Републике Југославије има своје лице. То је лице Сање, која је у својој петнаестој години отргнута из живота пуног наде. Била је ученик елитне Математичке гимназије у Београду свега пола године. Освојила је друго место на такмичењу за најбољег математичара прве године. Била је велика нада за своју земљу, можда нови Тесла. Убили су је, заједно са другим жртвама, борбени авиони НАТО-а на мосту у њеном родном Варварину, у класичном терористичком нападу НАТО снага. Кажем класичном, зато што је тај напад извршен на исти начин који је свет видео приликом напада на амбасаду Народне Републике Кине у Београду, јер су Сједињене Државе хтеле да се настави међународно противправни и чисто агресивни рат против Савезне Републике Југославије.
Тај рат има још једно лице. Овог пута то је лице портпарола НАТО-а Џејмија Шија. Редак је случај да је тако мало људи лагало толико много људи толико ефикасно као што су то радили НАТО и западни политичари – Тони Блер, Јозеф Фишер или Мадлен Олбрајт који су одговорни за тај рат против Савезне Републике Југославије, противан међународном праву.
Исти дух којим је нападнута једна земља која није била у рату, живи и данас. Ништа друго не може да се каже кад је Кристоф Хојзген, саветник за спољну политику немачке канцеларке, не тако давно у Берлину одао изванредну почаст Џејмију Шију.
Морамо да будемо свесни значаја тог рата и данас, не само у то време. То се јасно огледа у одбијању једног британског генерала да се повинује наредби врховног команданта НАТО-а Веслија Кларка да започне Трећи светски рат тиме што би наредио напад на руске трупе. О томе је реч и то чини садашњу агресивну димензију НАТО-а. Та отворена ратна агресија против Савезне Републике Југославије била је полазна тачка за „рат у којем је требало да се заузме стартна позиција“. Они којима Хаг заправо треба да суди до данас нису дошли на оптуженичку клупу.

Један коментар

  1. Др Миљан Јововић

    На скупу у Подгорици,поводом 20 година од НАТО агресије ,требало би да будем позван ја др Миљан Јововић,који је докторирао на НАТО у ,а чији рад садржи доста о НАТО агресији на СРЈ.Исто тако и на скупу у Београду, али ме нико не зове,тамо што је права срамота!!!…

    3
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *