Пулс метрополе

Београд у Паризу: Омаж Петру Лубарди

Кућа легата пред париском публиком

Члан Градског већа Фадиљ Еминовић присуствовао је затварању изложбе „Петар Лубарда“ у Културном центру Србије у Паризу, а коју је организовала београдска установа културе „Кућа легата“.
„Међународна сарадња Београда са другим европским метрополама, поред јачања културне сарадње, доприноси размени искустава, усавршавању културних установа, упознавању народа и побољшању туристичке понуде“, рекао је Еминовић обраћајући се на овом догађају.
Он је изразио задовољство што је имао част да присуствује свечаном затварању изложбе на којој је неколико хиљада посетилаца видело 12 ремек-дела уметника Петра Лубарде.
Приликом затварања изложбе у Паризу, публици су се обратили и директор Културног центра Србије Радослав Павловић и директор „Куће легата“ Филип Брусић Renaud.

Традиција: „Спаса“ у Скадарлији

ОБНОВЉЕНО МЕСТО ДОБРИХ УКУСА

У срцу боемске београдске четврти, чувена надалеко по својим препознатљивим специјалитетима, Пекара „Спаса“ увелико троши своју осму деценију. Смештена међу кафанама светског гласа, као једина пекара, ова кућа добрих укуса је од 1942. године, када је основана, па до данас угостила многе знане и незнане госте, а чувеном „гулашу у лепињи“ враћали су се редовно многи писци, новинари, глумци, спортисти. Међу њима је био и Момо Капор, који је посебно волео ово место.
Све је почело, рекосмо, „давне“ 1942. године, када је малу пекару у Скадарлији отворио Радомир Спасовић, да би је касније наследио и водио његов син, потом снаха, а данас унука, која, иако је по струци стоматолог, на радост бројних Београђана, али и странаца, као и туриста, који посебно Скадарлију последњих година у великом броју походе, не одустаје од породичне традиције.
За Пекару „Спаса“ прочуло се већ по отварању, а праву популарност стекла је 1967. године, када се на менију нашао гулаш у лепињи, будући да се нико пре није досетио да споји ова два производа, и тако створи јединствен специјалитет, који воле све генерације. У пекари памте велике редове оних који су стрпљиво чекали како би купили омиљену гурманску посластицу. Занимљиво је да је, од кад се у продаји појавио, овај специјалитет због приступачне цене понео и назив „студентска храна“.

Трибине Београда

СУОЧАВАЊЕ С ДЕМОГРАФСКИМ ИЗАЗОВИМА

На другој сесији Мегатренд форума, нове трибине у главном граду која разматра актуелна питања друштвеног развоја Србије, расправљало се о демографским проблемима и популационој политици. Уводно излагање, илустровано низом нових и не баш охрабрујућих података, поднела је проф. др Славица Ђукић Дејановић, члан Владе Србије задужена управо за ова питања.
Према речима проф. др Ђукић Дејановић, Србија би могла да западне у велике невоље ако убрзано не дефинише и примени мере популационе стратегије које би, на једној страни, стимулисале прираштај а, на другој, преокренуле ток миграционих кретања. Уз демографски губитак, који сваке године исказује у просеку 160 хиљада људи мање, нашу земљу оптерећује и све израженија склоност младих образованих људи да будућност потраже у туђини. Анкета спроведена у сарадњи с Министарством за просвету, науку и технолошки развој показала је да знатан део студената (26 одсто) завршава факултете с унапред направљеним планом да оде из матице. Међу њима је највише оних који се образују у комуникационим и информатичким наукама (36 одсто), а није их мало ни у другим областима.
Она је поздравила мере које се на неким универзитетима уводе за повећање бриге за статус студентских бракова и подмлатка који се рађа у добу најпогоднијем за здрави прираштај (Крагујевац, Београд). Ректор Мегатренда, проф. др Миодраг Јевтић обавестио је при томе присутне о сету стимулативних мера које овај универзитет примењује према студенткињама које имају децу и онима које очекују бебу.

РЕВИЈА ДОКУМЕНТАРАЦА

„Мартовски фестивал“ у Дому омладине Београда

Београдски фестивал документарног и краткометражног филма биће одржан од 27. до 31. марта, 66. пут заредом, у Дому омладине Београда, саопштено је из Туристичке организације Београда.
Богат филмски програм сачињен од око 4.000 домаћих и иностраних филмова трајаће пет дана. Један од најстаријих филмских фестивала у Европи и свету публици ће представити документарнe филмове до 50 и преко 50 минута, експерименталне филмове и видео-арт, анимиране филмове и кратке игране филмове.
„Мартовски фестивал“ традиционално је место сусрета филмских аутора из земље и иностранства, продуцената, дистрибутера и представника реномираних филмских фестивала, новинара и критичара, студената и професионалаца. То је место за промоцију документарног, анимираног, краткометражног и експерименталног филма, платформа за инспирацију и развој нових идеја, као и прилика за домаћу публику да погледа узбудљиве, пажљиво одабране актуелне наслове, које иначе нема прилике да види у биоскопској понуди.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање