Почетна / Друштво / Пулс метрополе

Пулс метрополе

Обележен Дан бранилаца отаџбине

БЕОГРАД ПАМТИ СВОЈЕ ОСЛОБОДИОЦЕ

Драгомир Петронијевић: Славна Црвена армија је заједно са домаћим родољубима ослободила наш град и на томе ћемо вечно бити захвални

фото: Беоинфо

Поводом обележавања Дана бранилаца отаџбине, 23. фебруара, националног празника Руске Федерације, члан Градског већа Драгомир Петронијевић положио је венце на спомен-обележје ослободиоцима Београда, Споменик црвеноармејцу и Споменик „Руске славе“ на Новом гробљу.
Венце су положили припадници Министарства одбране, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Ненад Нерић, амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин, амбасадор Белорусије Валериј Бриљов, као и представници амбасада Азербејџана и Казахстана.
Петронијевић је истакао да Београд никада неће заборавити оне који су дали живот за његову слободу.
„Славна Црвена армија је заједно са домаћим родољубима ослободила наш град и на томе ћемо вечно бити захвални. Наше садашње и будуће борбе имаће за циљ очување мира и стабилности, јер живимо у слободном граду који се развија. Желимо да Београд буде град у којем млади и талентовани људи остају и граде своју егзистенцију. Наш град отвореног срца прихвата све добронамерне госте, а Београђани ће увек знати да цене и поштују слободу за коју су се претходне генерације избориле заједно са нашим пријатељима из Русије“, рекао је Петронијевић.

СВЕДОЧАНСТВА

ОЧИМА САВРЕМЕНИКА: ПРЕСТОНИЦА У ВЕЛИКОМ РАТУ

Аутор Милош Брун, истражујући архиве и разноврсну грађу, дневнике и мемоаре, новине и књижевне текстове, сачинио је узбудљиву и по много чему непознату слику о животу у Београду у Првом светском рату

Пише Наташа Јовановић

Прва друштвена историја Београда у Првом светском рату Милоша Бруна настала је кроз трогодишњи истраживачки рад у којем је разнородна грађа третирана као извор за проучавање свакодневног живота становништва Београда током Великог рата. Аутор се определио за истраживање слике рата из угла обичног човека. Дошавши у додир са штампом, документима и различитом врстом артефаката, Брун је, између осталог, жамор улице, одјеке кафанских аброва, пијачно гунђање на високе цене преселио на хартију и покушао да употпуни знања о бурној прошлости Београда. Бруново истраживање архива и грађе, дневника и мемоара, новина и књижевних текстова доноси узбудљиву и по много чему непознату слику о животу у Београду у Првом светском рату од предратне кризе до ослобођења, од судбине одбеглих, несталих и осталих до прича о солидарности, од снабдевања до културе и спорта под окупацијом. Обликована као јединствена прича дата кроз сведочења савременика, књига Београд у Великом рату: очима савременика („Архипелаг“, Београд) даје одговоре на питања како је у поменутом периоду изгледала свакодневица Београда, како су се људи забављали, школовали, лечили и радили у српској престоници у време окупације, како су изгледале новине, шта су радила деца.
Милош Брун је дипломирао историју на Филозофском факултету у Београду. Поље његовог интересовања су друштвени и културни живот Београда, српска штампа друге половине 19. и прве половине 20. века, као и очување споменичке баштине српске престонице.

НАГРАДА ЗА СТВАРАЛАШТВО

„Београдски победник“ за Рејфа Фајнса

Иван Карл: Специјални победник није само потврда печата светској кинематографији који je oн дао као једна од икона светског филма већ и захвалност за промовисање Београда и Србије као локације и партнера за снимање филмова

Градски секретар за културу Иван Карл уручио је у суботу, 23. фебруара. у Центру „Сава“ чувеном глумцу Рејфу Фајнсу награду „Београдски победник“ за изузетан допринос филмској уметности и досадашње стваралаштво. Иван Карл је том приликом подсетио да један од такмичарских програма Феста носи назив „Србија и пријатељи“.
„Фест се ближи педесетој години и када будемо правили листу ’Фестови пријатељи’ име Фајнса биће на њеном врху. Специјални победник није само потврда печата светској кинематографији који je oн дао као једна од икона светског филма већ и захвалност за промовисање Београда и Србије као локације и партнера за снимање филмова“, рекао је Карл, честитајући добитнику награду и захваливши му на пријатељству.
„Србија, Београд и филмска заједница, њихов таленат и подршка, учинили су овај филм могућим. Хвала вам“, рекао је Рејф Фајнс приликом уручења награде и подсетио да већ други филм снима у Београду. Потом је премијерно приказано његово последње остварење „Бела врана“, настало у нашем главном граду.

КРАЈ БЕОГРАДСКЕ КАЛДРМЕ

Приче Драгана Боснића (издање „Службеног гласника“, Београд) својеврсно су путовање у прошлост, путовање које наговештава узбудљиву авантуру дечака рођеног и одраслог на београдској калдрми шездесетих година прошлог века. Нова генерација која стасава у то време и која није памтила минули рат покушава да кроз живот гази играјући се и стварајући нови дух града. Драган Боснић познаје прави израз лепоте Београда онда, али и сада, када је асфалт увелико заменио калдрму, јер су, према речима Жака Превера, најбољи познаваоци града „они који су му жртвовали своје кораке расипајући их нештедимице“. Према речима Владимира Рогановића, Боснић је фотограф, путописац, новинар, али пре свега скитач по властитом духу и избору. Он сведочи о скитњи као најузбудљивијем облику путовања. „Од Палилуле до Земуна, од Ђердапа до Каблара, од Трста до Комиже, Боснић пуних педесет година говори речју и фото-апаратом. Његов стваралачки простор подсећа на калдрму без краја, чије су коцке исклесане колико речју толико и фотографијом – оном у коју не стане хиљаду речи. Него више. Или мање, није важно.“

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *