Почетна / Србија / ПРЕСЕДАН НОВОГ АМЕРИЧКОГ ИНТЕРВЕНЦИОНИЗМА

ПРЕСЕДАН НОВОГ АМЕРИЧКОГ ИНТЕРВЕНЦИОНИЗМА

Пишу НЕВЕНКА СТОЈЧЕВИЋ И МИЛА МИЛОСАВЉЕВИЋ

Међународна конференција одржана је у организацији Београдског форума за свет равноправних, Клуба адмирала и генерала, СУБНОР-а и Друштва српских домаћина. Модератор је био бивши министар спољних послова Живадин Јовановић, коме су присутни одали велико признање за изузетне напоре у очувању сећања на жртве и материјална разарања, али и ширењу истине о НАТО агресији у свету.

Под геслом „Да се не заборави“, и насловом „Мир и напредак уместо ратова и сиромаштва“, у Београду је 22. и 23. марта одржана Међународна конференција поводом 20 година од НАТО агресије на СР Југославију

Обележавање годишњице НАТО бомбардовања посвећено је чувању трајног сећања и одавању почасти припадницима војске и полиције који су дали живот у одбрани земље од агресије и цивилним жртвама, укључујући децу, старе и изнемогле, страдале током 78 дана бомбардовања. У програму Конференције учествовало је више од 200 експерата међународног права, историјских, војних и политичких наука, социјалних и хуманитарних организација из Србије и око 50 земаља света. Сви учесници јединствени су у оцени да је НАТО агресија на СРЈ била велика историјска грешка Северноатлантске алијансе и да никада више, и нигде, не сме да се понови. Што је најважније, захтевају да планери и извршиоци агресије одговарају за злодела убијања и рањавања, као и да чланице НАТО-а и земље учеснице у агресији Србији надокнаде причињену ратну штету од 100 милијарди долара.

НО ПАСАРАН! Атмосферу, која је током дводневног скупа владала свечаном салом Дома Војске Србије и била набијенија емоцијама више него икад досад на конференцијама посвећеним годишњицама НАТО агресије, обележио је жесток говор отправнице послова Амбасаде Боливарске Републике Венецуеле у Србији Дије Надер де ел Андари, који је пропраћен петоминутним скандирањем и хорским повицима учесника скупа „но пасаран“! Посебно дирљиво је било поклоњење и паљење свеће народног посланика и председника Друштва српских домаћина проф. др Миладина Шеварлића пред паноом с фотографијама пострадале деце, коју злотворима, како је речено, никада нећемо опростити, а који је у Дом Војске Србије донео Симо Спасић, расељен са Косова и Метохије. С друге стране, право одушевљење и радост изазвао је велики аустријски књижевник и српски пријатељ Петер Хандке поруком да је српски народ велик по својој култури, и изузетно надахнутим изговарањем текста Тозовчеве песме „Иде Миле лајковачком пругом“, чиме је указао на његов филозофски смисао.
Свакако треба нагласити да је највећа и најзначајнија подршка Србији са овога скупа дошла од бројних представника из руских политичких, правних, војних и безбедносних структура, као и да је с Владимиром Капуралином, из хрватског Покрета за мир у оснивању из Загреба, стигао став о НАТО агресији на СРЈ какав се никад досад у Србији није чуо. А „печат“ целом скупу дала је порука „Срам вас било, НАТО убице“, коју је видно узбуђена изговорила храбра Лиз Пејн из Британског савета за мир.
Сви учесници Конференције осудили су НАТО агресију, наглашавајући да је то био и остао илегалан освајачки и злочиначки рат против суверене, мирољубиве европске земље, предузет без одобрења Савета безбедности УН, уз најгрубље кршење Повеље Уједињених нација, Завршног документа ОЕБС-а из Хелсинкија (1975) и основних принципа међународног права.
Општи је став скупа да су агресијом на Србију (СР Југославију) водеће западне силе, са САД на челу, изложиле њен слободарски и правдољубив народ страдању, разарању и наношењу трајних патњи, ради остваривања својих империјалистичких геополитичких циљева, за контролу природних и енергентских ресурса, путева транспорта и сфера утицаја.
За говорнике на Конференцији агресија није била никакав ,,мали рат“, нити ,,хуманитарна интервенција“ већ рат геополитичких циљева за дуготрајно распоређивање америчких трупа на Балкану, успостављање преседана за нове агресије и збацивање легалних влада, у оквиру стратегије ширења на Исток и успостављања глобалне доминације. Такође су констатовали историјску чињеницу да је Европа 1999. ратовала против саме себе, слепо следећи туђе геополитичке интересе, после чега је постала још подељенија и нестабилнија.

ПРЕСЕДАН ЗА ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКЕ АГРЕСИЈЕ Насилно, противзаконито отимање Косова и Метохије од Србије наставља се сталним притисцима на Србију да и формално призна отимање дела своје државне територије. По њиховом мишљењу, насилно одузимање Косова и Метохије од Србије водило би исцртавању нових граница на Балкану и стварању такозване „Велике Албаније“, а сепаратистичке тежње у другим европским и ваневропским земљама биле би интензивиране.
НАТО агресија на Србију (СРЈ) била је истовремено директан напад на систем мира и безбедности у Европи и свету, успостављен на резултатима Другог светског рата. Она је, као што су то показале потоње интервенције САД и њених савезника (Авганистан, Ирак, Либија, Мали, Сирија и др.), послужила као преседан и модел за глобализацију интервенционизма, образац о томе како се тероризам и сепаратизам користе за остваривање освајачких планова западних центара моћи, за насилну промену „неподобних“ режима и за наметање геополитичких интереса Запада, пре свега САД.
Такође, НАТО агресија на Србију (СРЈ), као акт најгрубљег кршења основних принципа међународног права, не може се ничим правдати, нити одговорност агресора умањивати лицемерним покушајима пребацивања одговорности на Србију, или на њено тадашње државно руководство. НАТО агресија је ушла у историју као показатељ моралног и цивилизацијског пада, од којег се владе водећих агресорских земаља, ни двадесет година после, нису ослободиле, нити извукле одговарајуће поуке.
Учесници Конференције изразили су снажну подршку и солидарност са напорима Србије у отклањању тешких и даље присутних последица агресије и настојањима да не дозволи да се оружана НАТО агресија настави другим средствима. Пружена је подршка напорима Србије за очување њеног суверенитета и територијалног интегритета, као и за решавање будућег статуса Косова и Метохије, у складу са међународним правом и Резолуцијом Савета безбедности УН 1244. Осуђена је политика уцена, притисака и свих једностраних корака, чији су циљеви наметање неуравнотеженог, неправедног и неодрживог решења.
Излагањем резултата научних истраживања и стручних анализа, учесници скупа су упознати са чињеницама које потврђују да су употреба муниције са осиромашеним уранијумом, графитних и касетних бомби, и других запаљивих и отровних убојитих средстава довели до високог степена дуготрајне загађености животне средине и масовног угрожавања здравља грађана Србије. Поздрављено је формирање посебних тела Народне скупштине и Владе Србије, за утврђивање последица НАТО агресије на здравље грађана и животну средину и дата подршка њиховом раду.
Оцењено је да империјалистички систем, са незаситом похлепом за туђим богатствима, униполарни поредак, заснован на стратегији изузетности, доминације и НАТО интервенционизам представљају кључне изворе нестабилности, неповерења и сукоба. За мир, демократију и напредак неопходне су корените промене у светским односима, поштовање суверене равноправности, немешање и мултилатерализам. Стабилност, мир и инклузивни напредак захтевају уважавање заједничких интереса, партнерство и искључивање сваког егоизма, протекционизма и привилегија. Политика конфронтације, интервенционизма и мешања у унутрашње ствари, коју подстичу војноиндустријски комплекс и крупни финансијски капитал, морају уступити место дијалогу, партнерству, поштовању основних норми међународног права и међународног поретка, заснованом на заједничким интересима и међусобном уважавању.
Учесници Конференције такође су оценили да свет пролази кроз веома критичан период растућег неповерења, тензија и претњи новим интервенцијама и сукобима. Корени тога леже у агресивности НАТО-а и отуђених центара моћи, чијим интересима одговарају кршење основних принципа међународног права, ескалација претњи, провокације и директно мешање у унутрашње ствари суверених земаља, нова трка у наоружавању, све израженија милитаризација међународних односа.
Сви говорници изразили су дубоко поштовање, солидарност и подршку влади, војсци и народу Сирије у њиховој вишегодишњој херојској борби против спољне агресије, страних плаћеника и међународних терориста. Одато је дубоко признање за постигнуте успехе у ослобађању земље од исламских и других фундаменталиста. Изражена је подршка очувању територијалног интегритета и јединства Сирије и осуђен сваки покушај да се она подели, или распарча.
Изражена је и пуна солидарност с народом и владом Венецуеле, с легитимним председником Николасом Мадуром на челу, и пружена пуна подршка њиховом одлучном и достојанственом одбијању покушаја САД, Европске уније, Организације америчких држава (OAS) и других, да насилно збаце легалну власт. Изражено је уверење да ће народ Венецуеле успети у својој праведној легитимној борби да се одбрани од свих притисака и претњи и да ће дијалогом и мирним путем постићи најбоља решења за своје тренутне тешкоће.
У завршној Београдској декларацији стоји да Србија има право да тражи накнаду штете, као и правну и кривичну одговорност лидера НАТО-а и њених чланица које су учествовале у агресији. С тим у вези испостављени су и следећи захтеви.
Неодложно је процесуирање свих одговорних за злочине према српском народу. Током 78 дана бомбардовања страдало је око 4.000 људи, од којих 89 малолетне деце, и теже рањено 6.500. Директна материјална штета износила је 100 милијарди долара, а дуготрајно је употребом муниције са осиромашеним уранијумом и другим средствима у високом степену загађена животна средина и масовно угрожено здравље људи.
НАТО као реликт Хладног рата треба да буде распуштен, а стране војне базе укинуте, укључујући и Бондстил на Косову и Метохији. Јер агресијом 1999. на Србију, односно СР Југославију, НАТО је постао освајачки савез одговоран што су неповерење и конфронтација најдубљи од Хладног рата и што је дубоко уздрман светски поредак безбедности.
Нова трка у наоружању и кршење међународних споразума из те области хитно треба да буду заустављени, а средства преусмерена у економски развој.
На крају, сви учесници Међународне конференције заложили су се за мирно, политичко решавање свих међународних проблема, уз поштовање принципа међународног права, повеље УН и одлука Савета безбедности УН.

Александар Вулин, министар одбране

Србија се усправила

Двадесет година касније Србија се опоравила и Србија се усправила, али међународно право није. Замењено је непорецивим правом силе. Србија је војно неутрална и тако ће и остати и нећемо бити чланица НАТО-а макар били последња земља у Европи која то неће постати. И зато што су нас бомбардовали, али и зато што желимо сами да доносимо своје одлуке и зато што нећемо да радимо другим народима оно што су радили нама. Ја у име српског народа не могу да заборавим ни да опростим.

Лиз Пејн, Велика Британија

НАТО – ви сте убице!

Сећамо се свега и кажемо: Срам вас било, НАТО – ви сте убице! Амерички империјализам створио је нове планове како би остварио хегемонију широм света, за шта је јавно мњење придобијено софистицираним лажима у виду спречавања хуманитарне катастрофе. А у документима британског парламента касније се показало да је све то било дуго планирано и шта год Београд урадио, ништа се не би променило.

Митрополит Амфилохије

Данашња Европа није права хришћанска

Крсташки ратови су вођени у име ослобађања Гроба Христовог, а у исто време су оскрнавили Свету Софију у Цариграду, прогнали источноромејског цара и патријарха из Цариграда и поставили свог владара и патријарха, и вршили насиље у читавој Малој Азији до Јерусалима… Европу која је сад тријумфовала, нажалост, подржава и признаје једна група наших Црногораца – Европа која је хиљаду година утемељена на Јерусалиму, Атини, Константинопољу, и која је рађала све што је истинско и право, данас се с том Европом поистовећује само у једном делу. Данашња Европа није истинска и права хришћанска Европа већ њена негација. Истинска Европа, Европа светих Петра и Павла, Европа Фрање Асишког, Дантеа, Шекспира и других великих људи, све до највећег Европљанина нашег времена Де Гола, умрла је у Приштини.

Нил Кларк, Велика Британија

Да је постојао СССР, Американци се не би усудили

Нисам у сродству с Веслијем Кларком или се бар надам да је тако. Чак је и Хитлер за време Божића прекинуо бомбардовање Лондона, док је НАТО наставио бомбардовање током хришћанског Васкрса. НАТО не чува мир већ је он највећа опасност по светски мир. Да је постојао СССР, да ли би се Британци и Американци усудили да бомбардују Ирак, Сирију, Југославију?

Енрико Виња, Италија

Србе у енклавама не смемо да оставимо саме

И после 20 година од НАТО агресије потребно је подржати српски народ у јужној покрајини и помоћи му, јер Срби тамо и у 21. веку живе у енклавама. Знам то из прве руке, јер често посећујем Србе у енклавама јужно од Ибра, а познати су ми и проблеми са УЧК јер ни данас на КиМ не могу да одем без пратње Кфора. Србе у енклавама не смемо да оставимо саме.

Иринеј Буловић, владика бачки

Важно је сузбијање лажи

Улога СПЦ је да увек негује културу сећања, пре свега молитвено сећање, са уверењем да жртве нису мртве, већ они који су их отргли од живота. Црква негује и континуитет нараштаја од прошлости, садашњости ка будућности и зато је сећање важно. Значај ове Конференције је у томе што служи расветљавању истине и сузбијању лажи, што је врло битно у посторвеловском периоду.

Момир Булатовић, бивши премијер СРЈ

Проблем су НАТО аспирације

Бомбардовањем и убијањем се не може решити ниједан политички проблем, стога ни након две деценије проблем Косова и Метохије није решен, јер Срби и Албанци нису постигли обострано праведно решење, које би се заснивало на праву, а не на сили. Узрок тога лежи у амбицијама и аспирацијама НАТО-а.

Петар Олегович Толстој, Русија

Захваљујући Србији, Русија добила историјску лекцију

Русија је добила веома једноставну историјску лекцију захваљујући Србији. Тада смо схватили праву вредност речи наших западних партнера. Без санкција УН, кршећи међународно право, извршен је напад на суверену земљу. Уследили су Авганистан, Ирак, Либија, Сирија, искључиво због геополитичких циљева. Неки моји пријатељи у Русији кажу да ми не можемо бити већи Срби од самих Срба, а ја их питам како Американци могу да буду већи Албанци од самих Албанаца!

Јевгениј Примаков, Русија

Северноатлантски пакт да исплати репарације

Главна претња светској безбедности је НАТО. То је агресивна међународна организација која је више пута кршила међународно право, започињала ратове а прва жртва је била СРЈ. Северноатлантски пакт је злочиначка организација која пре или касније треба да буде кажњена за све злочине које је починила. И да исплати репарације за злочине. Отворена је Пандорина кутија да се рат покреће без одобрења СБ УН. Не сме се заборавити, нити опростити.

Сергеј Бабурин, Русија

Србија мора да постави питање материјалне штете

Агресори из 1999. остали су некажњени. Данашња Србија мора да постави питање материјалне штете која је причињена земљи у целини и постави питање кривичне одговорности конкретних лица, као што је тадашњи генерални секретар УН Хавијер Солана, који је дао налог за агресију. Руска дума је већ 17. јуна 1999. усвојила изјаву и одлуку број 4137 о неопходности позивања на одговорност Хавијера Солане која је и данас на снази. Али иницијатива мора да крене из Србије и Русија ће је подржати. Срби морају да начине једноставан избор, да се врате савезу с Русијом јер компромис између добра и зла није могућ.

Дија Надер де ел Андари, Венецуела

Смрт у име демократије

Сваки пут када земља покуша да сачува суверенитет суочава се с претњом САД. А САД доносе смрт и рушење у име демократије. Сви ми смо за њих само варвари, а они су цивилизовани. Не можемо да бирамо између победе и смрти. Нужно морамо победити. У име Венецуеле. Но пасаран!

Миладин Шеварлић, народни посланик

Агресија је еко-геноцид

НАТО агресија почела је много пре 1999, сецесијом Словеније, затим Хрватске и распадом југословенске државе, ако не и пре тога. Агресија је еко-геноцид који има последице не само по СРЈ већ и по целу међународну заједницу. Помирење је важно јер морамо да живимо једни поред других, али има два важна предуслова – кажњавање злочинаца и добијање одштете и репарација за Србију и Црну Гору од стране НАТО агресора.

Жак Огар, пуковник, бивши шеф специјалних француских јединица

Косово – срамота ЕУ

Иза НАТО интервенције стоји једна велика гомила лажи. Свему је виновала велика лаж и понављање речи „геноцид“ од стране Клинтона и њему блиских. На основу те кампање добили смо погрешну слику о двеста хиљада мртвих, што би за НАТО требало да буде довољан разлог за бомбардовање и напад на СРЈ. Пошто су савезнице дале неке неприхватљиве понуде Србији после Рамбујеа, и пошто то није било прихваћено, дошло је до агресије. Међутим, број мртвих, без обзира којој етничкој групи да је припадао, износио је око две хиљаде, што је наравно много, али нема везе с геноцидом. Запазио сам диспропорцију између потребних војних ресурса и онога што је ангажовано. Све то је довело до великих губитака у људству и психолошких рана. А онда се прешло на оно коначно – одвајање Косова и Метохије од Србије. Неко би то могао чак да назове и ампутацијом територијалног ентитета. И то не било ког. Косово је данас насељено углавном Албанцима иако није увек било тако. Косово је за Србе Јерусалим, срце културног идентитета и духовности. Резолуција 1244 УН дозволила је то одвајање и стварање привремене администрације на одређени период, али Косово је и даље било део Србије. После погрома 2004. наставило се и убрзавало етничко чишћење Срба с Косова. Године 2008. уз подршку Америке и НАТО-а проглашава се држава Косово. Била је то казна за Србију која се борила против оружаних побуњеника на Косову и Метохији. Резолуција 1244, по којој су Косово и Метохија део Србије, односно СР Југославије, захтева демилитаризацију и два пута је прекршена. Прво, тако што су они прогласили независност, а друго, тако што су претворили своје безбедносне снаге у праву војску. Остале мањине, као што су Роми, Горанци и друге верске заједнице, жртве су албанског терора. Показало се да је на Косову данас веома тешко бити Србин, Ром или Горанац. Наравно, Република Косово је све само не држава демократије заснована на праву и у којој се поштују људска права. То је марионетска творевина коју подржавају неке европске земље и то треба да буде на срамоту ЕУ.

Петер Хандке

Престао сам да верујем у Европу

Сећам се жене која је лежала у болници у Новом Саду, на једном одељењу за рак. Посетили смо је два пута. Рекла ми је да због бомби не може више да се лечи. Још увек се сећам њених плачних очију, када се запитала зашто она и остали пацијенти не могу да се лече, и шта је то њен народ урадио да је заслужио овакву казну. То су биле сузе које су се могле видети и код Хомера. А то сам видео у Србији током 1999. Сузе и смех заједно! Или можда још боље речено – смех кроз сузе! Овде видим и фотографије убијене деце. Сећам се после бомбардовања моста у Варварину, за време Ускрса 1999. Читам име Сање Миленковић, девојчице која је била један од највећих математичких талената у Србији, а која је у својој петнаестој години изгубила овако трагично свој живот, под НАТО бомбама. Споменућу овом приликом поред ње и децу Сирије, Ирака и других ратишта на којима страдају невина деца. Србија је по свом морфолошком положају – трагична земља. Велика неправда је вашој земљи учињена због Европе, али и због Сједињених Америчких Држава. А Србија има велику културу, коју сам имао среће да упознам. Нису то само манастири, споменици културе, већ и сликарство, уметност уопште. Споменућу Надежду Петровић, вашу сликарку која је за мене била откриће. Иву Андрића са прочитао од првог до последњег слова, затим Милоша Црњанског, Александра Тишму. Захвалан сам вам што сам могао да упознам ваше велике писце, као и многе ваше велике људе.
Овде желим да представим идеологију Европе. У Европу сам веровао, али у њу сам престао да верујем. Било је то након моје посете Словенији, када сам чуо како говоре да треба да подигну зид од три метра према Босни, према Србији, према Македонији. То је страшна пропаганда која ме је разочарала. Замислите, да се Средња и Јужна Европа третирају са идеолошког аспекта, а не као земље. С друге стране, морам да покушам да будем критичан. Сувише сам касно схватио шта је био Голи оток. Сећам се посете манастиру Манасија, када сам упознао монахињу која је тамо продавала сувенире. Говорио сам српски са акцентом, а монахиња ми је тада рекла да је она из Ирске и да се ту замонашила. Био сам задивљен њеном преданошћу и посвећеношћу с којом је радила свој посао. То је моја данашња Европа!

Владислав Јовановић

Да инсистирамо на катарзи Америке

Ми нисмо црквена организација да бисмо праштали. Mи смо држава којој је нането огромно зло, и то свесно, с предумишљајем и нимало случајно, у континуитету и више форми, у више наврата. Учинити тако велико зло значи позивати на његово понављање које је релативно предвидљиво у будућности. Од НАТО-а очекујем да признају да су деловали против нас, против међународног мира, против УН и против перспективе уређених међународних односа. Они су дали намерно пример свима да ће сви тако лоше проћи ако не поштују њихову реч. То није допринос миру и безбедности и мирољубивој сарадњи. Америка је била у ситуацији, пошто је победила у Хладном рату, да поведе свет добрим примерима. И читав свет би пошао за њом. Уместо тога, она је опијена својом моћи почела да испољава зловољу и да уређује свет према свом нахођењу не бирајући средства. Због тога морамо да инсистирамо на њиховој катарзи.

Јелена Гускова, Руска Федерација, инострани члан САНУ

Србија је 1999. бранила Русију!

Американци су дуго планирали рат у бившој Југославији, тако да ништа није могло то да измени или спречи. Све остало било је добро изрежиран сценарио. И Рачак, и Рамбује и Париз и ултиматум Ричарда Холбрука. С којим осећањима су се Американци спремали за напад на Југославију? Телбот је у својој књизи написао да је у влади САД владало мишљење „да операција неће друго трајати“ и „да је Милошевић плашљиви кавгаџија и да ако га мало јаче лупиш, згрчиће се“. Командант НАТО снага у Европи Велси Кларк признаје да је сламање кичме Србије био један од приоритетних циљева Америке. Мадлен Олбрајт у својим мемоарима не скрива да је то „био рат САД а да је Европа пружила само политичку подршку и није била способна да ратује“. НАТО је Америци био потребан као инструмент и претећа сила састављена од деветнаест држава. Јединице НАТО снага биле су размештене у 59 војних база на територији 12 држава, већином у Италији. На захтев НАТО-а и САД, све земље су дале сагласност за коришћење свог ваздушног простора, аеродрома и лука за потребе НАТО снага, што је омогућило извођење НАТО напада на Југославију са свих страна. Од почетка НАТО бомбардовања Југославије, Русија је покушавала да се укључи у процес разрешавања кризе. Москва је пре свега подржавала Југославију дипломатским средствима. Марти Ахтисари потврђује да Русија није могла ићи далеко у подршци Југославији и критици НАТО-а, јер је требало да добије финансијску помоћ од Запада и ММФ-а. Али читаво руско друштво било је уз српски народ, изражавајући осећање озлојеђености изазвано понашањем агресора и солидарности са српским народом. У Москви су и дању и ноћу демонстранти протестовали испред свих амбасада чланица НАТО-а. Последице агресије по политички развој Југославије и Србије показале су се у поприлично лакој смени власти 2000. године, а која је уследила као резултат операције страних специјалних служби. И шта је с Русијом? Година 1999. показала је да уместо тога да Русија брани Србију, Србија је бранила Русију! Задржала је агресора на својим границама, бранила границе православља и словенства. Срби су ратовали да би Русија постала свесна своје улоге у савременом свету. Тек после двадесет година изгледа да је Русија нешто схватила!

Деспина Маркоу, Комитет солидарности Грчке

Варварски империјализам

Прошло је двадесет година од када се НАТО машинерија обрушила на СРЈ, а резултати тих напада су видљиви и имају последице и дан-данас и то не само по Србију већ и по читав регион, па и по нас Грке. Јавна је тајна да је доктрина која се усваја на сваком новом НАТО самиту та да се ради на настанку нових ратова, експанзионизма, обојених револуција, постављању лидера који ће спроводити политику НАТО одлука упркос вољи и интересима свог народа. Када говоримо о НАТО-у, не смемо ни да заборавимо на Европску унију у том контексту, нити да их ослободимо одговорности за политичку праксу коју спроводе. Већина земаља ЕУ су чланице НАТО-а, и оне заједно договарају и спроводе политику те алијансе. Нема између њих неслагања код поделе плена и ширења на планети. У Грчкој не смемо да пренебрегнемо прљаву улогу тадашњег Министарства иностраних послова. Данас имамо нетрпељивост између НАТО-а и Русије и Кине. Мислим да свет мора да се уједини у борби за мир. Морамо настојати и да изразимо солидарност, морамо заједно да се боримо против варварског империјализма.

Рибиндра Адхикари, Национални савет за мир, Непал

НАТО делује против безбедности

НАТО је пре двадесет година и овде водио рат у циљу рушења суверенитета СРЈ. Напад на вашу земљу је доказ колико је НАТО без милости и како поступа на један зао начин. У НАТО индустрију је уложено сто милијарди долара! Њихов гест је био са циљем успостављања хегемоније, те избегличке кризе. Утицај напада 1999. на избегличку кризу се не може пренебрећи. Прекршено је људско право и хуманитарно право на глобалном нивоу! НАТО је политичка организација. Они врше репресију над сиромашним и слабијим нацијама, што доводи до тероризма и нестабилности. Очит је расизам у поступцима Алијансе. Трпели смо НАТО седамдесет година и мислим да је то довољно! НАТО се мора расформирати у циљу безбедности (…) Надамо се будућности без страха и нових НАТО злочина. Потребно је расформирати све НАТО базе. Народи света треба да се у томе уједине!

Владимир Капуралин, Загреб

НАТО ругање

„Нападнута је суверена држава СРЈ, која ничим није угрожавала НАТО, а наставак је уследио девет година касније отимањем њеног дела територије да би на КиМ била инсталирана једна од највећих НАТО база у том делу Европе. Бомбардовање је престало после 78 дана, али агресија још траје другим средствима“, оценио је Капуралин. Он је најновији став да осиромашени уранијум није опасан по здравље људи оценио као ругање науци, здравој памети, али и жртвама НАТО-а, и подсетио на то да су управо амерички војници посебно били заштићени у контакту с том муницијом и контаминираним земљиштем.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *