Потписана Повеља о српском културном простору

Овим документом о српском културном простору дефинисане су смернице за јединствену културно–просветну политику српског народа и учињен важан корак у успостављању системске бриге о српском језику и ћириличком писму

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић и министарка просвете и културе Републике Српске Наталија Тривић потписали су у понедељак, 4. марта, у Свечаној сали Карловачке гимназије Повељу о српском културном простору.
Том приликом је наглашено да „у духу међународног права, поштујући принципе међународних уговора у области људских права и основних слобода, и у складу са националним законодавством и Споразумом о успостављању специјалних паралелних односа између Републике Србије и Републике Српске“ овим се документом, који су заједнички донели Министарство културе и информисања Србије и Министарство просвјете и културе Републике Српске, исказују заједничке тежње културних чинилаца у Србији и РС. То су тежње у правцу усаглашавања активности и мера од стратешког интереса за српску културу и за њено међусобно повезивање и представљање у свету, уз уверење да начела и становишта, изнета у документу, деле и припадници српског народа у Црној Гори, Македонији, Хрватској, као и Срби у ширем региону и дијаспори.
Свечаност у Карловачкој гимназији, којој су присуствовали председник покрајинске владе Игор Мировић, Његово преосвештенство епископ сремски Василије, председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић, председник Матице српске Драган Станић, представници српских културних организација из Србије и с других страна српског културног простора, започела је извођењем песме „Востани Сербие“, а песму Јована Дучића „Аве Сербиа“ говорио је глумац Југослав Крајнов.
Министар Вукосављевић је истакао да Повеља представља израз свести о међусобној упућености и израз спремности да се заједно делује на темељном подручју које чини један народ, а то је култура.
„Кад нисмо имали слободу и државу, одржале су нас вредности и фигуре нашег наслеђа. Ко зна ко је и одакле је, спремнији ступа у шире интеграције, зна боље чему треба да тежи“, изјавио је министар и додао да то право на чување културних особености признајемо и другима и подстичемо и друге да буду оно што јесу. „Ово је тек почетак усмереног рада да се културни потенцијали нашег народа што потпуније остваре, ма где живели, и представља израз одговорности државе Србије да кроз културу обједињује свој народ. Србија и Српска су стубови тога подухвата, и мислиће и делаће у смеру који је Повеља о српском културном простору назначила, на општу корист а ни на чију штету“, нагласио је министар Вукосављевић.
Присутнима се обратила министарка просвете и културе Републике Српске Наталија Тривић, рекавши поред осталог да „сусрет и потписивање Повеље представља опредељење, тежњу и одлучност два министарства, две владе да утврдe заједничку стратешку културно-просветитељску политику. Очување културног и националног идентитета је наш примарни задатак“.
Повеља, према њеним речима, „повезује све Србе у њиховом културолошком деловању, где год се налазили јер границе културног простора није могуће свести у границе једног политичког, односно државног простора. Српска култура је јединствена на сваком простору на којем српски народ живи у оквиру или изван граница његових државних творевина. Срби су народ са богатом историјом и традицијом, који је, због сплета различитих историјских околности, био суочен са великим искушењима њеног очувања. Зато смо опредељени да уложимо додатне напоре да српски национални идентитет афирмишемо кроз истицање позитивних вредности српског народа у свим сферама деловања. Српска култура јесте величанствена и опстала је упркос бројним искушењима кроз које је овај народ пролазио од самог настанка“.
Овом приликом је напоменуто и да је „заједничко опредељење oчувaње мaтeриjaлнoг и нeмaтeриjaлнoг културнoг нaслeђa, пoсeбнo српског језикa и ћириличнoг писмa, штo пoдрaзумeвa успостављање сарадње на српском културном простору, а никако не искључује сaрaдњу са културама других народа из најближег окружења“.

Драган Хамовић

Уз закашњење, враћамо се себи

Повеља о српском духовном простору изражава оно што сви ми знамо, а то је да смо једна заједница, али да сви они који воде рачуна о пословима те заједнице треба да се труде да начине ону синергију која ће и на културном плану ту заједницу повезивати и чинити оно што је потребно за остваривање јачег, плодоноснијег културног и народног јединства. То сви други саморазумљиво раде. Ми смо у томе, као и у много чему каснили и закаснили а ова повеља је израз тог враћања себи.

Драган Станић

Чин који чини озбиљан народ

Ово је веома важан чин који чини један озбиљан народ, да у тренуцима кад се десило оно што се десило, а то је да нисмо у једној истој политичкој и државној заједници, предузима кораке да се очува духовно и културно заједништво. Документ озбиљно касни, требало је да много, много раније буде донесен. Мислим и да много ствари није одрађено ни у периоду када се Југославија формирала, и када смо ми као народ били потпуно неспремни за тако нешто. С великом непромишљеношћу улазимо у велике и значајне историјске процесе. Овакав документ нуди озбиљну наду да ће обавезати људе у сфери културе да начела која су овде експлицирана стално имамо на уму и да стално радимо на њиховој реализацији. То је мали подсетник за нас, али је за целу културну заједницу од највећег могућег значаја.

Александар Јерков

Симболички значајан чин

Повеља је повеља, али је симболички смисао овога чина изузетно значајан. Тешко се до њега дошло и сигурно ће наићи на таласе најразличитијих оспоравања, и баш упркос томе и због тога треба овакве ствари радити и утемељивати. Питање културног простора није питање инвазивног културног простора већ елементарног права на то да свој симболички знак оставите тамо где већ јесте. Идеја српске културе није да освоји Антарктик, нити да повеже Аустралију и Јужну Америку, него да на оним местима где су били и постојали и где данас постоје трагови српске културе можемо у миру да стварамо и да пишемо.