Почетна / Колумне / Писма из Тамног вилајета – Трагови у снегу

Писма из Тамног вилајета – Трагови у снегу

Да ли се у везу могу довести нападач с Новог Зеланда и вехабијски камп на залеђу Балкана? Могу, али под једним условом: у једначини мора бити и Босна

У земљи безнађа и мржње, каква је Босна и Херцеговина, западни вектор има своје јасно усмерење које наговештава много, али гарантује једно: Босна нема будућност.

ОПАКИ НАУМ Када је прошле недеље на Новом Зеланду аустралијски кршћанин и фанатик напао двије џамије и убио 49 људи, мало ко се сетио случаја вехабија из села Страњани код Зенице. Да ли се у везу могу довести нападач с Новог Зеланда и вехабијски камп на залеђу Балкана? Могу, али под једним условом: у једначини мора бити и Босна.
Сат након масакра на Новом Зеланду сви форензички докази и средства извршења постали су медијски сувенири, доступни свима. Огласио се и државни тужилац Бугарске Цацаров Сотир рекавши да је Брентон Тарант (28) прошле, 2018. године боравио у Бугарској. Навео је и да је дошао у Софију летом из Дубаија, те колико је у Бугарској боравио и где је након тога отпутовао. Према његовим речима нападач на џамије, Тарант из Крајстчерча, исте године је боравио у Црној Гори, Србији и БиХ, у периоду од 28. до 30. децембра, а пренела је агенција БТА. Цацаров је навео да бугарска служба безбједности сарађује с колегама из Србије и Црне Горе у вези с тим, али и са службама из САД, с Новог Зеланда, из Аустралије и Уједињених Арапских Емирата. Боравак нападача с Новог Зеланда на Балкану врло брзо је потврдио и хрватски премијер Андреј Пленковић, који је рекао да је Тарант крајем децембра 2016. и почетком 2017. године био у Хрватској…
Можда је ово прилика да Пленковић проговори о улози Хрватске у аболирању и помагању вехабија у БиХ и тако понуди колегама у свету известан траг који би нападача са Новог Зеланда одвео не у Србију, преко фолклорних мотива који су упућивали на фасцинацију српском историјом, већ у родно место вехабија и њихових помагача – БиХ и Хрватску. Наиме, сетимо се вехабија из села Страњани код Зенице којима је требало да хрватске дипломате доставе двије пушке. Случај је требало да остави утисак бенигног деловања инфериорне групе. За све, сем наравно за оне који знају да је пушке у свом ауту, у друштву једног новинара, превозио хрватски конзул у БиХ. У овој отужној, али ни најмање безазленој работи своје учешће су узели замјеник министра безбједности у БиХ и понеки тужилац. Након 24 сата у „Њујорк тајмсу“ освануо је текст под насловом: „Хрватска покушала подметнути доказе о дјеловању селефија у БиХ и њиховим терористичким везама“.
Иза плана који је водио до свих значајних Хрвата у БиХ и Хрватској стајао је Драган Мектић. Опаки наум.

ХРВАТСКА ЋУТИ Истина је да су муџахедини у БиХ у време ратних година долазили преко Хрватске. Када су Хрвати и Бошњаци пак заратили, већ почетком 1994. у Алжиру је убијено двадесет радника из Хрватске, да би идуће године сљедбеници шејха Талата из БиХ извели терористички напад на полицијску станицу у Ријеци. Слиједило је немилосрдно убијање хрватских повратника у Средњој Босни; полицајца Анте Ваљана убијају у Травнику а у Сарајеву, у класичном терористичком нападу ауто-бомбом, гине замјеник министра полиције БиХ Јозо Леутар. Хрватска се ипак определила да о овим стварима ћути. Да није, било би драгоцено да објасни зашто је и како, за потребе америчке и британске политике, с Аеродрома „Фрањо Туђман“ у Загребу пребацивала до Истанбула па даље до Дијарбакира џихадисте из БиХ спремне за вруће сиријско ратиште. Или, рецимо, како је ослободила терористу Алема Чамџића, убицу Хамасовог стручњака инжењера Мухамеда Зуарија у Тунису у вријеме док је суд у Босни ослобађао другог учесника овог терористичког чина Елвира Шарца?!
Но Хрватска ћути. Она зна да се на џамијској рути крећу десетине хиљада војника Исламске државе, Нусра фронта, ХТС-а и Ал Каиде које Запад зове поједностављено мигрантским таласом. А ћуте и Бошњаци. Из ове земље је преко три стотине младих људи (селефија, вехабија, вјерских фанатика) отишло да ратује у Сирији због „боље перспективе“. Данас се враћају и са обавјештајном агенцијом и тужилаштвом договарају минималне казне за приступање Ал Каиди, Исламској држави, Џабхатун ан Нусра и Хајат Тахрир ел Схам. Већ дуже вријеме око 6.000 селефија пролази кроз разне интерне евиденције терориста на свим безбједносним нивоима. Хрватска оперативна евиденција оперише бројем од 10.000.
Муслимани у Босни ваљда не помишљају да би неке групе и организације које дјелују и у БиХ, а од којих се њихове елите нису јасно дистанцирале, и од њихових џамија могле да направе мете будућих напада. И да откуцава задњи час да се престану гурати у ровове великих интереса, геополитичких игара и сукоба…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *