Почетна / Колумне / Лицемерење

Лицемерење

Како објаснити реакцију амбасада САД и Британије у Сарајеву због чињенице да је неколико људи положило венац поводом годишњице хапшења генерала Драгољуба Драже Михаиловића?

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац. Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ГОВОР МРЖЊЕ? Лицемерје је овладало „слободним западним демократијама“, тзв. „колевкама демократије и грађанских слобода“. Шта све раде и колико лажу чини се да још из пелена нису изашли те се уљуљкују у непромењеним пеленама, верујући да и свет око њих није одрастао. Како другачије објаснити реакцију амбасада САД и Британије у Сарајеву због чињенице да је неколико старих људи положило венац поводом годишњице хапшења генерала Драгољуба Драже Михаиловића. Протестују, јер је у питању говор мржње, национализам или нешто слично. У чему се огледа најцрње лицемерје?
Прошле године представници истих амбасада у Београду, са америчким амбасадором Скотом на челу и уз присуство председника Парламента државе Србије, положили су венце и одали почаст истом генералу на Галовића брду изнад Прањана, због спасавања америчких и енглеских пилота у Другом светском рату. На Галовића брду је у знак захвалности подигнут споменик генералу и његовим војницима. Текст захвалности исписан је на српском и енглеском језику. Како се десило да прошле године генерал Михајловић буде величан од стране поменутих екселенција да би после неколико месеци полагање венца у Вишеграду, њему у част, било протумачено као говор мржње? Или су можда екселенције из Сарајева биле љуте што оне нису позване, или су у међувремену заборављени војни пилоти којима је живот спасен, као и равногорци који су им живот спасли?
Угледајући се на светске, наше евроунијате у покушају забрањују ђацима у Србији да носе мајице са ликом Гаврила Принципа, или текстом Догодине у Призрену. Срамота ме да понављам безобразна објашњења директора школе у држави Србији. Некако у исто време НАТО убице држе предавања ђацима, школа у Врању, држава Србија. НАТО злочинци у униформама не сметају страним екселенцијама ни домаћим НАТО стипендистима, за разлику од генерала Лазаревића који је студентима Војне академије у Београду одржао предавање. Тад су екселенције надале дреку у хору са тзв. НВО.

УНИФОРМИСАНИ ПРЕДАВАЧИ Пре двадесет година су нас засипали отровним бомбама. У околини Врања су многи извори вода и земљиште трајно загађени. Тешко је наћи породицу у којој неко није оболео од рака због НАТО бомби. У том граду су нашли да ђацима причају ваљда о љубави или умирању. Имали министар просвете бар парченце образа кад злочинцима дозвољава да се у војничким униформама обраћају ђацима? Тишина, за разлику од халабуке која се дигла због позива за двонедељну обуку упућеног онима који нису служили војску државе Србије.
Нема протеста екселенција ни кад се на телевизији „државе“ Хрватске појави прилог где се види јасно натпис са текстом Убиј Србина! Убити Србина је страним екселенцијама нормално. Ако јесте њима, не знам какав се страх увукао у представнике наше, српске, власти, ако су уопште наши, да и они верују да је нормално убити Србина, одрећи се Косова и Метохије, и забранити нашој, српској деци да носе мајице са ликом Гаврила Принципа. Ваљда би било у реду да носе ликове Мадлен Олбрајт или Јенса Столтенберга, ако већ не носе Клинтона.
Новине најављују громогласно да ће двопапски (што сви ћуте на светогрђе са двојицом живих папа) Ватикан отворити архиве у којима се наводно крију докази да је папа Пије сарађивао са Немцима, а да је Степинац одобравао злочине. Док се архив не отвори, и ако он за истраживаче никад није био ни затворен, предлажем да узмете у руке књигу Јована Мирковића Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској („Свет књиге“, Београд, 2016).
Лепо је што су се најважнији представници државе Србије срели с патријархом.
Пред сиједом главом устани, и поштуј лице старчево и бој се Бога свога. Ја сам Господ Бог твој.
О поштовању сиједих стараца, Законоправило Светог Саве (избор сачинио Владимир Давидовић, издавач Министарство правде Републике Србије, Београд, 2016, стр. 136).
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Помолимо се за све заточене Србе у евроунијатским тамницама: Мартића, Павковића, Милошевића. Сетимо се Џулијана Асанжа. Чувајмо Републику Српску. Уз Божју помоћ и нашу тврду веру, догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *