Почетна / Свет / Косметска „кристална ноћ“

Косметска „кристална ноћ“

Страх или нешто друго: Зашто су немачки војници у оквиру Кфора, задужени за очување мира у Призрену (и околини), скрштених руку посматрали мартовски погром Срба (17. и 18. март 2004), спаљивање њихових кућа, историјских, верских и културних знаменитости (Богородице Љевишке, Богословије, манастира Светих архангела), иако су могли и морали да то спрече

Март је, заиста, крцат драматичним и трагичним датумима и догађајима из наше новије историје. У некима од њих су, директно и непосредно, учествовали (и) Немци. Својим чињењем, или нечињењем. Са сличним, или истим, неспорно фаталним последицама.
О немачком учешћу у агресији на Савезну Републику Југославију, у (зло) пролеће 1999. године, првом њиховом ратном ангажовању после оног трагичног, Хитлеровог, аутор ових редова писао је недавно у „Печату“.
Прича која следи тиче се, такође трагичне, косметске „кристалне ноћи“ која је, у овом случају, трајала два дана: 17. и 18. марта 2004. године. И немачкој улози (нечињењу) у стравичном, и очигледно добро испланираном, погрому албанских терориста над свим што је (било) српско, људима, њиховим домовима и српској културној и историјској баштини: до зуба наоружани војници Бундесвера устукнули су пред помахниталим пироманима и побегли, као зечеви, у своје утврђене базе.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *