ЈЕСУ ЛИ РЕЗЕРВОАРИ УНУТРАШЊЕ ПОТРОШЊЕ КИНЕСКИ АДУТ?

На помолу крај трговинског рата

Напредак у трговинским преговорима, начињен у понедељак, представља охрабрење да би велики трговински сукоб могао да буде окончан. Поставља се питање: шта даље? Један од кључних адута Кине у спору са САД је величина резервоара унутрашње потрошње. Нечим што бисмо колоквијално могли назвати националном дисциплином Кина за врло кратко време може да створи нове џепове привредног раста, науштрб противника

Први је Доналд Трамп у недељу касно увече, у 23 часа и 39 минута, зацвркутао на твитеру да ће одложити примену додатних тарифа на увоз робе из Кине, с обзиром на, како је написао, значајан напредак у разговорима с Кином чију делегацију у Вашингтону предводи потпредседник Љу Хе.
„Драго ми је што могу да кажем да су САД постигле значајан напредак у трговинским разговорима с Кином о важним структурним питањима која обухватају заштиту интелектуалне својине, трансфер технологија, пољопривреду, услуге, валутна и многа друга питања“, поручио је Трамп са твитера.

[restrict]

ПОСЛЕДЊА РУНДА ПРЕГОВОРА ДАЈЕ НАДУ Кинези су ипак били стрпљивији, па је члан Државног савета (кинеске владе) Ванг Ји у понедељак изјавио да је последња рунда трговинских преговора са САД дала позитивне изгледе када су у питању кинеско-америчке везе и глобална привреда.
Кинески медији ову вест су пренели уз умерени оптимизам. Лист „Женмин жибао“ и агенција „Синхуа“ истог дана су објавили да је „окончан круг разговора“ у Вашингтону, што је окарактерисано као позитиван сигнал за решење несугласица између две највеће светске економије. Кинески медији су, међутим, упозорили да би било који коначан (читај: нагли) договор у овом тренутку био предмет критика, и унутар Кине и унутар САД.
„Синхуа“ је известила да су обе земље постигле значајан напредак у питањима као што су трансфер технологија, заштита интелектуалне својине, нецаринске баријере, услуге, пољопривреда и о питању валута. Па ипак, коментатори листа „Женмин жибао“ и агенције „Синхуа“ упозоравају да ће преостале разлике у ставовима две земље бити најтеже за решавање.
„Исход разговора послао је позитивне поруке свету да су Кина и САД у стању да на прави начин реше трговинске спорове, постављајући темеље постизању коначног договора између две стране“, констатовао је коментатор листа „Женмин жибао“.
„Продужетак седмог круга трговинских разговора за два дана и одлагање примене повећаних тарифа на увоз из Кине указују на искреност и осећање хитности код обе стране да се постигне договор што је пре могуће“, каже се у коментару агенције „Синхуа“.
Љу Хунг, заменик уредника часописа „Глоб“, написао је на свом блогу да „Синхуа“ извештава о огромном напретку у многим аспектима, те да би изостанак помињања наредне рунде разговора могао чак да сугерише постојање могућности за одржавање самита како би се закључио споразум, упозоравајући истовремено на могуће изазове код куће због исхода споразума.
„Баш као и САД, Кина је плуралистичко друштво, са различитим погледима“, написао је Љу Хунг. „Споразум може узнемирити људе чији су интереси погођени. Треба да будемо стрпљиви и да дајемо смернице око неспоразума, брига, па чак и критика“, поручио је Љу.
У неким медијима наговештено је да би коначан споразум могао да буде потписан већ у марту, што не изгледа тако лако оствариво.

ДА ЛИ ЈЕ ЛАЈТХАЈЗЕР ОСТРАМОТИО ТРАМПА? Увек добро обавештени „Блумберг“, међутим, известио је у понедељак, позивајући се на изворе унутар Трампове администрације, али и око ње, да су Трамп и његов главни преговарач Роберт Лајтхајзер постали све љући један на другог, како је постајало извесно да до трговинског договора с Кином неће доћи у року који истиче за мање од недељу дана.
Љутња између њих двојице била је видљива пред кинеским преговарачима, америчким званичницима, па и неким новинарима. Трамп је наводно био повео расправу с Лајтхајзером који је тврдио да ће, изгледа, договор с кинеском страном бити окончан у форми меморандума о разумевању, на шта је Трамп одбрусио да не воли ту врсту споразума јер не значе ништа. Након ове препирке Трамп се изворима „Блумберга“ пожалио да га је Лајтхајзер јавно осрамотио, исправљајући га пред кинеском делегацијом и новинарима. Према „Блумбергу“, Трамп је изразио љутњу зато што Лајтхајзер није постигао договор с Кинезима који Трамп види као изузетно важан.
Трампово разочарање Лајтхајзером присутно је последњих месеци, нарочито због пада на берзама с краја 2018, када се трговински рат с Кином већ био разбуктао.
Лајтхајзер је, тврди „Блумберг“, вишегодишњи јастреб и један од креатора политике која је довела до увођења додатних тарифа на кинеске производе у укупној вредности од 250 милијарди долара. Трамп је сада у журби да што пре оконча преговоре с Кином које унапред назива историјским. Људи који познају прилике у Белој кући, а на које се „Блумберг“ позива, кажу и да је Лајтхајзер све нервознији због Трампових интервенција.
Последњих недеља Трамп је стално истицао да ће до договора доћи тек када он и Си Ђинпинг одрже самит.
„Блумберг“ сматра да је исказана нервоза и неслагање у Белој кући сигнал слабљења Лајтхајзерове позиције у преговорима с Кином. Његова фрустрација тренутном ситуацијом није још порасла до нивоа да поднесе оставку, тврди „Блумберг“.
Други извор „Блумберга“, међутим, каже да је ситуација далеко од раскола и да је Лајтхајзер свакодневно повезан с министром финансија Стивеном Мнучином и другима, укључујући и Трампа.
Према „Блумберговој“ оцени, Трамп је сада превише усредсређен на постизање договора, како би смирио финансијска тржишта код куће. Забринутост иде до могућности да договор у вези питања везаних за власништво над интелектуалном својином уопште не буде постигнут и да се сведе само на краткорочним повећањима куповине америчких пољопривредних и енергетских производа.
Очигледно је да инвеститори такође врше одређени притисак на Трампа, плашећи се да ће, у случају изостанка што хитнијег договора с Кином, берзе поново посрнути након што је година започета каквим-таквим финансијским оптимизмом. Инвеститори сматрају и да би наставак акција против кинеских компанија, као што је случај с компанијом „Хуавеј“ и ЗТЕ, поткопао преговоре.
С друге стране, јастребови у САД забринути су да Трамп неће заузети чврст став, премда амерички званичници увелико обилазе савезнике и убеђују их да не користе опрему компанија „Хуавеј“ и ЗТЕ у мрежама пете генерације.

КАКО ЋЕ КИНА ОДГОВОРИТИ? Један од кључних адута Кине у спору са САД је величина резервоара унутрашње потрошње. Нечим што бисмо колоквијално могли назвати националном дисциплином или, уважавајући азијски поглед на свет – хармонијом, Кина за врло кратко време може да створи нове џепове привредног раста, науштрб противника.
Случај компаније „Хуавеј“ је можда најочигледнији о том питању.
Пуштајући „Епл“ у Кину и ширећи потрошачку помаму међу Кинезима за производом као што је „ајфон“, Пекинг је америчку компанију у ствари увукао у неку врсту тржишног офсајда. „Епл“ је гигантски део производње, кажу чак 70 одсто, пренео у Кину и кључни део раста препустио кинеском тржишту. У међувремену кинески произвођачи мобилних уређаја искористили су мрежу домаћих добављача, који су опслуживали „Епл“, и домогли се неопходних компоненти. Након ескалације трговинског рата ситуација се од ове године из корена мења. Кинески произвођачи прелазе у офанзиву. „Хуавеј“ лане, упркос трговинском рату, широм света продаје око 200 милиона уређаја.
Поврх свега, према подацима „Фајненшел тајмса“, чак трећина Кинеза планира да купи паметни телефон марке „Хуавеј“, а сам бренд означен је као икона патриотизма. „Хуавеј“ као кинеску икону патриотизма моделирали су трговински рат који је повео Вашингтон и хапшење Менг Венџоу, ћерке оснивача и власника компаније у Канади, али очигледно по америчком налогу.
Укорењивању „Хуавеја“ као иконе патриотизма додатно доприносе сјајна технолошка и дизајнерска решења нових паметних телефона и уопште уређаја ове компаније, али и хајка која се на Западу води против њених производа, нарочито против кинеских мрежних система пете генерације.
Удео „Хуавеја“ на кинеском тржишту смартфона је порастао са седам на 27 процената, а на глобалном тржишту бележе раст продаје за 16 одсто. „Епл“ је, с друге стране, лане у Кини забележио пад продаје од 11,7 одсто. Ова компанија је почетком године упозорила улагаче да први пут за 16 година смањује планирани приход, забележивши такође први пут после деценије пад прихода и профита. Погађате, за узрок је означена слабија продаја „ајфона“ у Кини.
Дакле, како „Хуавеј“ на кинеском тржишту буде нагло растао, „Епл“ ће неминовно падати због ефекта патриотске иконе.
Испоставило се да је кинеска помама за „ајфонима“ у ствари била средњорочни тактички потез. У критичном тренутку, нарочито ако то влада и Си Ђинпинг буду сугерисали, домаће кинеско тржиште кренуће у подједнако жустру помаму за најновијим „Мејт 20 про“ моделом паметног телефона компаније „Хуавеј“ који је већ освојио срца на тржиштима широм света, осим донекле у САД.

[/restrict]