Почетна / Друштво / Источно од Рима

Источно од Рима

Како је тумачећи најновија дешавања у православној екумени и улогу Цариградске патријаршије у њима, патријарх Вартоломеј објаснио да може, али не намерава да измени Устав СПЦ, нити њене границе?

Да цариградски патријарх не само да нема коме да се правда за васељенски бродолом који је настао доделом томоса украјинским расколницима већ да је грубо кршење канона и мешање у апелациону дистанцу у споровима између клирика на канонској територији друге помесне православне цркве део како Божје промисли, тако и природна последица апостолске и духовне будности ове катедре над темом бола милиона Украјинаца, сазнали смо из интервјуа који је цариградски патријарх Вартоломеј дао „Политици“.

ГОТОВО БЕСПРЕКОРНО О тежини и последицама одлуке која у православљу може да изазове раскол ништа лакши него онај из 1054. ни речи. Напротив. У вези са питањем дароване аутокефалије, Вартоломеј каже да ће она напослетку помоћи теми јединства, те да је њено додељивање, уверен је, био неопходан предуслов.
„До јуче је највећи део украјинског народа био изван Цркве, што нас је болело. Због тога смо у прошлости улагали доста напора ради исцељења овог проблема. На пример, на нашу иницијативу били смо саставили мешовиту комисију са јерарсима из Васељенске патријаршије и Московске патријаршије, како бисмо пронашли решење. Коначно, ова комисија никада није почела свој рад, на одговорност Московске патријаршије, тако да је проблем постајао све већи. Појединци су, карактеришући друге расколницима, умиривали своју савест као да је све у реду. Уколико се, међутим, неки наш брат карактерише као схизматик или јеретик, а још више уколико се читав један народ, милиони људи, налази изван канонске Цркве, са расколом као разлогом – онда смо позвани, хитно и без икаквог кашњења, на духовну и апостолску будност, јер ’када страда један уд, тада скупа страдају сви удови’.“
Племенито, и за оне који не прате украјинску драму, или су рецимо заборавили благослов са којим је исти патријарх испратио акцију „Штит Еуфрат“ у Сирији, нема места за историјске дилеме. Ни за теолошке. Разуман и надасве хришћански став. При томе и канонски образложен. Готово беспрекоран.
Украјина је, закључује, просто задобила своју аутокефалност а Цариград је, мешајући се у унутарцрквени спор на канонској територији друге помесне цркве, само демонстрирао своју власт која дакако произлази из Божјег права и позиције у православном свету.
„У свести православне цркве не постоји ’источни папа’, а свакако ни у нашој мисли и смерном служењу. Сваки васељенски патријарх служи не једнострано и самовољно него сарађујући и саодлучујући са Светим синодом. Међутим, стоји чињеница да су Васељенски сабори дали Цариградској цркви неке одговорности и обавезе које немају друге цркве. А то је наложено мајци Цркви од, не само једног Васељенског сабора, и од не само једног канона. Према томе, не ради се о стицају околности или случаја у контексту ондашњих времена. Има много светих канона и пуно одлука Васељенских и помесних сабора који потврђују ове привилегије.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *