ХОРХЕ АРЕАСА – Ако прође насиље у Венецуели, ко ће бити следећи?

Печатов саговорник, министар спољних послова Боливарске Републике Венецуеле Хорхе Ареаса боравио је прошле недеље у Београду. У српској престоници имао је низ значајних састанака с министрима у Влади Републике Србије и с представницима патриотске опозиције у Народној скупштини

Посета Хорхеа Ареасе, министра спољних послова Боливарске Републике Венецуеле, нашој земљи догађа се у часу растућих тензија на јужноамеричком континенту. Оружана агресија Сједињених Америчких Држава на још једну суверену земљу у низу, овога пута на Боливарску Републику Венецуелу, постаје све озбиљнија претња. После ко зна ког по реду неуспелог покушаја државног удара у Венецуели, и после недавне претње из Беле куће да ће Америка и војним путем осигурати безбедност својих дипломата у тој земљи, званични Каракас је одлучио да, у складу с Бечком конвенцијом, протера целокупно дипломатско представништво САД. И док се међународна јавност мобилише да заустави ратни сценарио на америчком континенту, исход с потенцијалним катаклизмичким последицама ка коме нескривено тежи једино амерички војноиндустријски комплекс подржан појединим „излобираним“ политичарима у самом врху америчке администрације, мирољубиви и слободољубиви свет се пита да ли је управо случај Венецуеле „орах“ на коме ће се коначно сломити климави зуби америчког империјализма из претходне епохе униполарног света.

Венецуела се налази под жестоким политичким притиском и отвореном економском агресијом САД већ годинама уназад, а ситуација је додатно погоршана последњих месеци. Видели смо да је било неколико неуспелих покушаја државног удара у Каракасу, америчке дипломате недавно су напустиле Венецуелу и све се више прича о могућој америчкој агресији. Колико је реална могућност отвореног војног напада САД на вашу земљу?
Америка је у овом тренутку непредвидива. Могуће је да се заиста крећемо ка интегралној, општој агресији на Венецуелу. Али ми смо већ сада на удару америчке агресије, пре свега у економском смислу. Венецуела је годинама под блокадом. Неки кажу да су то економске санкције, међутим, то је права блокада која подразумева чак и конфисковање венецуеланских финансијских средстава у различитим фондовима широм планете. Према нашој процени, око 50 милијарди долара нам је тренутно блокирано, што у новцу, што у другим видовима хартија од вредности.
Тачно је, Америка сада не искључује ниједну опцију. За њих су све опције на столу и то су више пута поновили. Али и ми смо спремни на све могуће сценарије. Надамо се да ће амерички народ, амерички Конгрес, као и међународна заједница спречити оно најгоре, тј. рат, јер би то био најбесмисленији исход ове кризе. Али понављам, ако до рата ипак дође, ми ћемо се бранити, ми ћемо се борити и победићемо.
Што се тиче америчких дипломата, они нису само напустили нашу земљу, већ су протерани у складу с Бечком конвенцијом. Будући да је Вашингтон саопштио да ће војном силом осигурати безбедност свог дипломатског особља у Венецуели, проценили смо да је у том случају боље да их уопште нема у нашој земљи.

[restrict] Недавно је у Венецуели дошло до општег нестанка струје на неколико дана. Шта је био узрок овог догађаја и каква је тренутна ситуација?
Венецуела је била жртва сајбер-напада на језгро информатичког система који контролише енергетски систем на југу наше земље, где се налази велика хидроцентрала. Овај систем је већ био ослабљен у значајној мери услед дугогодишње економске блокаде, иако смо и поред тога, колико је било могуће, инвестирали у енергетику. Али неспорно је да је дошло до напада на наш систем, па и до електромагнетног удара на мрежу за транспорт електричне енергије широм Венецуеле. Очигледно је да је овај напад био добро планиран и, нажалост, успешан, али ми смо брзо превазишли његове последице и ствари полако враћамо под контролу. Хоћу да нагласим да смо у томе имали значајну помоћ стручњака из Русије и Кине, чак су нам помогле и неке европске земље.
Видели смо пре неколико дана твитове америчког сенатора из Флориде Марка Рубија о Муамеру Гадафију, кога су зверски мучили и убили амерички плаћеници у Либији, чиме је недвосмислено послао поруку вашем председнику Николасу Мадуру. Како коментаришете његово понашање, као и чињеницу да је он, такође путем твитера, обавестио јавност да је у Венецуели дошло до општег нестанка струје, и то само минут или два након догађаја?
Марко Рубио је део ланца командовања у овом покушају државног удара и агресије на Венецуелу. У том ланцу командовања су Доналд Трамп, потпредседник Пенс, саветник Болтон, Помпео, Марко Рубио, председник Дуке из Колумбије и Гваидо из Венецуеле. Али Марко Рубио је посебно опседнут Венецуелом, јер републиканци морају да победе на Флориди на председничким изборима наредне године, и то је услов за Трампов реизбор на месту председника. А једини начин да победе на Флориди је тако што ће нападати Венецуелу, Кубу и Никарагву, не би ли задобили гласове кубанско-америчке емиграције, венецуеланске емиграције и уопште емиграције из других латиноамеричких земаља.
У сваком случају, Марко Рубио је опасан човек. Његови напади на Венецуелу једноставно су у служби политичке промоције. Та агресија је сулуда, а може се рећи и зла, јер је њен коначни циљ патња и константно застрашивање нашег народа. Али управо због тога што се овде ради о злу, сигуран сам да оно неће успети и да ћемо се одупрети.
Ко је Хуан Гваидо и шта је његова политичка позадина? Да ли сте пронашли везу између њега и српске опозиционе групе Канвас, која је одиграла кључну улогу у свргавању Слободана Милошевића, председника Србије и Југославије, пре две деценије, само годину дана након НАТО агресије на Југославију 1999. године? Недавно су изашле у јавност одређене информације о вези опозиције у Венецуели и Канваса на руској глобалној ТВ мрежи РТ, где се говорило о „мејловима“ из 2010. које је објавио Викиликс.
Постоје многе везе ове младе генерације изразито десно оријентисаних политичара у Венецуели с људима из Србије које сте споменули. Знамо чак и да су обучавани у Мексику, и да су „учитељи“ дошли из Србије. Према информацијама којима располажемо, организација Канвас, иза које финансијски стоји амерички НЕД, објавила је документ у коме се наводе одређене препоруке за активности које венецуеланска опозиција треба да предузме како би се домогла власти. И једна од тих препорука подразумева и нестанак електричне енергије на националном нивоу, како би се кривица свалила на Мадура, а то се и десило, о чему смо већ причали. Тако да веза сигурно постоји и ми још истражујемо све аспекте ове повезаности.
Овде се, понављам, не ради само о Хуану Гваиду већ о читавом низу политичара који долазе из партије крајње деснице која се зове Воља народа, партије која своје деловање темељи управо на насиљу.
Шта се десило с „хуманитарном помоћи“ коју су Американци покушали на силу да пошаљу у Венецуелу из Бразила и Колумбије? И како је могуће да једна земља дословно изгладњује народ суседне државе наметнутом блокадом, а да у исто време у ту државу шаље хуманитарну помоћ?
Реч је крајњем цинизму. С једне стране имамо економску блокаду која нам онемогућава да учествујемо у финансијским пословима, да тргујемо, купујемо и да увозимо производе из читавог света, чак и да плаћамо своје финансијске обавезе, док нам, с друге стране, наводно шаљу хуманитарну помоћ. Али то заправо и није била хуманитарна помоћ. У питању је била једна стратегија да се наруши суверенитет Венецуеле. Постојао је и план између одређених група из Венецуеле и Колумбије, а које су имале униформе наше војске и ватрено оружје, и биле спремне да пуцају на нашу војску како би изазвале хаос.
Ми, међутим, имамо неподељену подршку свог народа, и наравно војске и полиције, и успели смо да задржимо контролу над читавом ситуацијом и срећом нико није страдао у овом чину агресије с територије Колумбије, чиме је прекршено и међународно право. Показали смо тако да овај план, који је пре свега био усмерен ка нашој војсци, неће успети.
Они су се надали да ће осиромашени народ на граници с Колумбијом бити преварен овом игром око лажне хуманитарне помоћи, што се наравно није десило, а с друге стране су желели да изазову масовно дезертирање наших војника који би, наводно, окренули леђа Мадуру и претрчали мост према Колумбији, изјављујући лојалност Гваиду, што је потпуно незамисливо. Наравно да се ово није десило и њихови планови су у потпуности пропали.
Каква је ситуација у Уједињеним нацијама? Да ли Венецуела има довољну подршку међународне заједнице да се спречи катастрофа ка којој се креће ова криза и да се ствари покрену ка миру и дијалогу?
САД тренутно имају подршку само 54 земље, од којих су многе суочене с озбиљним притиском из Вашингтона. Дакле, само 54 државе, а Организација уједињених нација има 193 чланице.
Свесни смо да Американци напорно раде на повећању броја земаља које би признале Гваида. Међутим, солидарност с легитимним органима власти Венецуеле и поштовање међународног права је много јаче од америчких притисака. У УН је чак организована група представника многих држава света које се залажу за поштовање међународног поретка и одбрану Повеље УН, како би се спречиле ове нелегитимне и насилне промене у Венецуели. Зато што, ако се ово дозволи у Венецуели, ко ће бити следећи?
Последњи пут када смо се састали у оквиру ове групе за заштиту Повеље УН, било је више од 60 делегација. Упркос томе, САД раде напорно на промени ситуације и не скривају да је њихов циљ да, заправо, у једном тренутку гласањем у Генералној скупштини доведу у питање наше чланство у УН, како би нас дословно избацили из ове светске организације. Али то се неће догодити.
Како оцењујете позицију Србије?
Србија је досад показала не само да је искрен пријатељ него и да се бескомпромисно залаже за поштовање међународног права. Србија је свесна свега што се догађа у Венецуели и демонстрирала је поштовање за међународно право, поштовање за вољу венецуеланског народа, као и за устав и легитимне органе власти у Венецуели.
Нисмо ни очекивали ништа мање од Србије, јер знамо да је ваша земља била на искушењима с којима се и ми данас суочавамо.
Венецуела у Србији има своје дипломатско представништво већ дужи низ година, а Београд је скоро одлучио да отвори своју амбасаду у Каракасу. Такође, министар спољних послова Ивица Дачић недвосмислено је саопштио став званичног Београда да ће Србија поштовати искључиво легитимно изабраног председника Венецуеле Николаса Мадура. Амерички амбасадор у Србији Кајл Скот је тим поводом изјавио да је „Србија на погрешној страни историје“. Да ли мислите да би ово могао бити повољан тренутак за подизање наших међудржавних односа на виши ниво?
Искуство Србије је изузетно значајно за нас и ми настојимо да проучимо, анализирамо и разумемо све што се овде догодило. Наша жеља јесте, као што сте рекли, да подигнемо наше односе на квалитативно виши ниво. Управо зато сам у Београду.
Имали смо врло конструктивне разговоре с неколико ваших министара, између осталих с министром одбране Александром Вулином и с министарком грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зораном Михајловић. Сматрамо да постоје многе ствари на којима можемо заједнички да радимо. Ту пре свега мислим на конкретне мере за унапређење наше трговине, како бисмо искористили наше узајамне потенцијале, али свакако је важна и наша координација у различитим међународним форумима.
Уверен сам да ћемо пронаћи многа поља наше сарадње коју можемо унапредити и ја ћу за неколико месеци, надам се, поново боравити у Београду, а и ваш министар спољних послова је добродошао да посети нашу престоницу. У блиској будућности потписаћемо споразуме из различитих области живота и пословања. Али то, сигуран сам, неће бити тек некакви споразуми без много одраза у реалности, већ ћемо пронаћи реалне аспекте наше кооперације у будућности. То је наша жеља и циљ наше мисије у Београду.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *