Почетна / Интервју / Генерал-пуковник Спасоје Смиљанић – Први и једини на свету оборили понос Америке

Генерал-пуковник Спасоје Смиљанић – Први и једини на свету оборили понос Америке

Разговарао Звонимир Пешић

И поред техничко-технолошког заостајања од 25 до 30 година, противавионци Војске Југославије постигли су значајан учинак: оборили су два америчка авиона (Ф-117А и Ф-16С), девет беспилотних летелица, 45 крстарећих ракета и четири велика пројектила. И још су, процењује се, погодили 36 авиона НАТО-а и два хеликоптера. Чињенице указују и на то да је погођени стратегијски бомбардер Б-2 завршио у Спачванским шумама, јужно од Винковаца

Студија „Агресија НАТО – Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана у одбрани отаџбине“ генерал-пуковника у пензији Спасоја Смиљанића представља незаобилазно штиво за сваког истраживача који се аналитички и научно бави ратом 1999. године. У пилотској каријери Смиљанић је остварио највише домете: на суперсоничном авиону Миг-21 летео је 31 годину. Носилац је Златног пилотског знака и звања инструктора летења. Потиче из угледне златиборске фамилије Смиљанића, традиционално познате по многобројним официрима и свештеницима. Службовао је у Скопљу и Приштини, а сада живи у Београду. Један је из плејаде ратника који су професионално, часно и одговорно обавили дужност у одбрани отаџбине.

Који је догађај у предвечерје рата допринео да схватите да ће до агресије доћи за неколико дана?
„Имате ли С-300?“, било је последње питање које ми је пуковник Џон Пембертон, војни и ваздухопловни изасланик САД, поставио 18. марта 1999. године, на трећем састанку који сам за нешто више од месец дана имао с њим, на његов захтев.
Одговорио сам: „Сазнаћете ако нас нападнете!“ Био сам готово сигуран да ће НАТО за четири до пет дана извршити агресију на СР Југославију и то саопштио својим сарадницима.
Како дефинишете рат вођен 1999. године?
Био је то асиметричан рат и сврстава се међу најнеравноправније у историји цивилизације. Своју моћ НАТО је црпео, потпуно и у сваком погледу, из обновљивих извора, а СРЈ из потпуно необновљивих. Однос ангажованих војних ефектива био је неупоредив, а у технолошком погледу наша средства ратне технике заостајала су 25 до 30 година.
За 78 дана рата авијација НАТО-а извршила је 26. 095 летова, од чега борбена 18.168. Просечан дневни налет је био 334 лета, а било је и дана када је у ваздушни простор СРЈ улазило и више од 500 авиона. Операција је представља пример модела „Удар са дистанце“ на којој наше снаге, као бранилац, нису могле значајније да противдејствују по снагама које су изводиле операцију.
Значајну и незаменљиву улогу имала су и космичка средства војне намене. Изнад територије СРЈ, за све време агресије, налазило се од 8 до 12 сателита који су заједно с авијацијом представљали основу извиђачко-нападних борбених активности.
Планиране снаге за почетак агресије од 464 авиона и око 450 крстарећих ракета, за 78 дана нарасле су на око 1.040 авиона и на око 1.000 крстарећих ракета. Број дефинисаних објеката за дејство у првој фази од око 300 увећан је на преко 3.000 на крају агресије.
У агресији су први пут употребљени нови нападни системи (авиони и крстареће ракете), међу којима и стратегијски бомбардер Б-2, као и нова оружја.
НАТО није исказивао витештво, у смислу да гађа војне објекте, већ је кукавички, како је рат одмицао, осветнички гађао цивиле и цивилне објекте.
На цивиле и цивилне објекте извршено је 1.390 ватрених дејстава, што без дилеме показује да су цивили и цивилни објекти били објекти дејства (напада), а не „колатерална штета“ како су говорили званичници НАТО-а. На ово упућује и чињеница да су бомбе и ракете НАТО-а убиле око 500, а повредиле више од 900 цивила. Колико су цивили били изложени дејству бомби НАТО-а показује и чињеница да их је погинуло знатно више него припадника одбране.
Рушење објеката инфраструктуре, посебно мостова, путева и железнице имало је знатан негативан утицај на борбена дејства РВ и ПВО и дотурање материјално-техничких средстава на борбене положаје.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *