Београд притајен у светској књижевности

Правећи насловом свог романа својеврсни дијалог с насловом најважнијег дела Лоренса Дарела – Александријског квартета, аутор сугерише „београдско“ порекло настанка овог грандиозног романа

Чињеница да је писац чувеног Александријског квартета Лоренс Дарел живео четири године у Београду, од 1948. до 1952, не само да није позната широкој јавности него, и да јесте позната, не би била значајна за њу, пошто историја књижевности није атрактивна нити комерцијална, а и политичке афере из времена СФРЈ мало кога данас узбуђују. Ипак, (мало)бројни, мало је рећи читаоци, већ пре обожаваоци овог чудесног „квартета“ на преко 1.000 страна, извесно би могли бити заинтересовани да сазнају још понешто о животу једног од најзначајнијих писаца 20. века, а посебно о околностима његовог боравка у нашем главном граду. Горан Марковић, познати и цењени редитељ, који иза себе има неколико књига прозе, одлучио се да о Дареловој дипломатској мисији у Београду у време Информбироа проговори кроз форму романа. Правећи насловом свог романа својеврсни дијалог с насловом најважнијег Дареловог дела, Марковић сугерише „београдско“ порекло настанка овог грандиозног романа. Своју претпоставку заснива на томе да је године које непосредно претходе објављивању првог тома Квартета Дарел провео у Београду, али и на индицијама да су односи описани у њему имали предуслов у релацијама насталим у пишчевом животу током његових београдских година.
(Псеудо)документарност Марковићевог романа о Лоренсу Дарелу не огледа се само одабраном наративном техником састављеном од наизменичног изношења дипломатске преписке британског амбасадора у Београду и Министарства спољних послова Велике Британије, шифрованих депеша британске службе МИ6 и оперативца на терену у СФРЈ под кодним именом Рибар, те полицијских извештаја Удбиних агената и дневничких записа голооточке заробљенице Вере, већ и укидањем границе између грађанске личности аутора романа Горана Марковића и фиктивног приповедача-креатора романа. Епилог романа, у којем се први пут чује глас приповедача – сакупљача и састављача прикупљене грађе – добија, тако, функцију појачавања веродостојности изнесене приче, јер се у њему наводе подаци о изворима добијеног материјала, процесу састављања приче, у чему важну улогу у повезивању свих тих докумената, великог Дареловог романа и самог Дарела, добија нико други до ауторов отац, познати и омиљени глумац Раде Марковић. Поред веродостојности, његово узгредно појављивање у ткиву Марковићевог романа у функцији је повезивања уметности и уметника, кога старији Марковић симболизује, са шпијунским пословима, што је заједничка парадигма Александријског квартета и Београдског триа.
Љубавни троугао, или трио, овог романа, који чине Марковићев књижевни јунак Лоренс Дарел, његова наставница српскохрватског језика Вера Танкосић и њен супруг Бора, стаљиниста и информбироовац-голооточанин, грађен је истовремено као главно мотивационо чвориште, али и као псеудобиографско утемељење и праизвор монументалног књижевног, александријског љубавног четвороугла. Уплитање политике и високе шпијунаже у брачне и прељубничке односе, што покреће радњу Александријског квартета, у Београдском трију добија трагичку димензију будући да бива примењено на локалне политичко-историјске околности, исказане информбироовским процесом и интернирањем често недужних људи у логоре за политичко преваспитавање на Голом отоку и острву Свети Гргур.
Мада се овим романом уписао у листу књижевних остварења о Голом отоку, Горан Марковић, за разлику од својих претходника који су о овој теми писали из непосредног искуства, уводећи лик енглеског писца и шпијуна Лоренса Дарела и градећи га помало комичким елементима, прави својеврсну иронијску дистанцу од овог периода наше политичке историје, преиспитујући је тако на један нов начин, али водећи све време рачуна о поштовању патње оних који су од те политике страдали. займ на карту мгновенно на длительный срокзайм крупной суммыпервый онлайн займ без процентов