Почетна / Култура / Звуци Кавказа

Звуци Кавказа

фото: Радиша Раша Никодијевић

Како је протекло музиколошко преиспитивање два јерменска композитора Комитаса и Бабаџањана на Коларчевом подијуму камерне музике

На Коларчевом подијуму камерне музике у недељу пре подне, пред препуном салом, представљена је музика класичних композитора Јерменије у извођењу пијанисткиње Наташе Шарчевић, виолинисте Јурија Жислина и виолончелисте Џозефа Спунера. О јерменској музици мало знамо, осим Хачатурјана и Шарла Азнавур(ијана), па је овај концерт одлично послужио и за упознавање и за музиколошко преиспитивање два јерменска композитора, Комитаса и Бабаџањана.

МУЗИЧКА ИЛУСТРАЦИЈА БЛИСКОГ НАРОДА Согомон Согомониан Комитас, кога често исписују као Вардапет Комитас, с тим што је вардапет ознака његовог клерикалног статуса, значи монах у целибату, рођен је пре 150 година. Школовао се и замонашио у светом месту Јермена, Ећмиадзину поред Јеревана, али је композицију студирао и у Европи, где су га као композитора ценили и Дебиси и савременици, да би се вратио у Константинопољ, што ће га коштати здравља и живота. Када је Турска почетком 20. века спровела на својој територији један од своја три геноцида (Јермени, Курди, Грци), Комитас је хапшен, а прогони и масакри Јермена су га толико погодили да је последње године живота провео у психијатријској институцији. Трагична судбина јерменског народа чује се у меланхоличној музици оба аутора. Комитас је, осим компоновања, био и први етномузиколог који је сaкупљао јерменску и курдску народну музику. Из ових збирки на концерту смо чули три композиције за соло клавир, које је Наташа Шарчевић донела суптилно, меко и топло, посебно у комаду Гарун А који je звучао као кавкаски Шопен ноктурно. Меланхолија провејава из ове музике, што је пијанисткиња умела да искористи да би створила музичку илустрацију далеког, а блиског народа.

ПРАВО И НАДАХНУТО ТУМАЧЕЊЕ Три комада за клавир Арно Бабаџањана напајају се из истих музичких извора, али композитор који је живео у време совјетског уметничког успона теме обрађује на други, савременији начин. Иако и сам одличан пијаниста, у овим комадима композитор се потчињава мелодици и романтици носталгичних тема. У Арији за виолончело и клавир упознали смо челисту Спунера који није успео да нас увуче у свој музички свет.
Клавирски трио фис-мол истог аутора представио је и виолинисту Жислина, сина чувеног совјетског виолинисте Григорија Жислина. Монументална композиција трија имала је у пијанисткињи право и надахнуто тумачење, са свим градацијама звука клавира, од најтишег пијанисима, до пуног и моћног фортеа, али није добила праву сарадњу у гудачима. У лаганом ставу ни виолина ни виолончело нису нас убедили својим кантиленама, а требало је. Последњи, ефектни став у 5/8 такту зазвучао је живо и узбуркано, ритмички и музички, али то више треба приписати мајсторству композитора него виолинисти и виолончелисти. Наташа Шарчевић као стуб и окосница концерта, као најјачи адут и једини музичар који нас је музички одушевио, заслужила је квалитетније сараднике, па очекујемо њене будуће наступе код нас с нестрпљењем. Истовремено, сматрамо да је у програму концерта морало бити нешто о композиторима који су Београду непознати, а први пут се представљају. То би до краја заокружило и едукативну страну ових преподневних концерата на Коларцу који годинама имају своју верну публику.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *