Почетна / Култура / Уручене Вукове награде

Уручене Вукове награде

Културно-просветна заједница Србије 55. пут доделила своје високо одличје

Најзначајније национално признање из области културе, образовања и науке које се додељује за нарочите резултате остварене у стваралачком раду свечано уручено добитницима у уторак у Председништву Републике Србије

Добитницима најзначајнијег националног признања у култури Вукове награде, које додељује (ове године 55. пут) Културно-просветна заједница Србије за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији, али и на свесрпском културном простору, ово високо одличје уручено је у уторак, 6. фебруара, у Председништву Републике Србије.
Вукову награду за 2018. добили су народни уметник Предраг Живковић Тозовац, филмски уметник Божидар Зечевић, привредник и мецена културе Милутин Игњатовић, музички уметник проф. Смиљка Исаковић, вајар и сликар мр Лепосава Милошевић Сибиновић, те вајар, сликар, графички дизајнер Мирко Мркић Острошки. Награда је додељена и Народној библиотеци „Ресавска школа“ из Деспотовца, драмском писцу и редитељу Братиславу Петковићу, „Политикином забавнику“, професору народне књижевности на Филолошком факултету др Бошку Сувајџићу.
Добитници Изузетне Вукове награде су књижевник Перо Зубац, Митровачка гимназија (Сремска Митровица) и Пољопривредна школа са Домом ученика „Соња Маринковић“ (Пожаревац).
Лауреатима се најпре обратио и захвалио на њиховом ангажовању и достигнућима републички министар културе и информисања Владан Вукосављевић, истакавши да је нит која повезује све досадашње добитнике Вукове награде „смелост која се манифестује у разним облицима и у различитим временима“. Генерални секретар Културно-просветне заједнице Србије Живорад Ајдачић овом приликом је рекао да је Вукову награду досад понело више од 500 лауреата, чије би биографије могле да уђу у посебну монографију знаменитих личности Србије.
За наш лист посебно је значајно и то што су међу овогодишњим добитницима Вукове награде чак два еминентна Печатова ауторска пера, проф. др Смиљка Исаковић и проф. др Божидар Зечевић. Својим аналитичким текстовима и критичким освртима на догађања и појаве у српској култури и на уметничкој сцени, поред стваралачког деловања, ови су аутори заслужили истакнуто место најутицајнијих медијских гласова који прате живот домаће музичке, односно филмске сцене.

Божидар Зечевић и Смиљка Исаковић

Смиљка Исаковић

АМБАСАДОР СРПСКЕ МУЗИКЕ

У образложењу жирија Вукове награде за проф. др Смиљку Исаковић између осталог је речено да „својим врхунским музицирањем ствара и у земљи, и на турнејама по свету, уметничке догађаје првог реда. Наступала је на више од 1.000 концерата у Југославији, широм Европе, као и на Исланду, у САД и Јужној Америци, увек са изванредним критикама. Деловала је као амбасадор наше музике у свету представљајући у својим програмима наше композиторе. Она представља своју уметност, али и уметност уопште, и тамо где се иначе ’не чује’ – у малим, понекад и заборављеним срединама. Снимила је неколико носача звука за издавачке куће у земљи и иностранству. Бави се педагошким радом, као и научним истраживањима у области уметности, културног наслеђа, културног туризма. Аутор је више књига и уџбеника. Добитник је бројних награда и признања, од којих посебно треба истаћи престижну Масарикову награду за уметност, коју уметницима додељује Масарикова Академија у Прагу“.

Божидар Зечевић

У СЛУЖБИ Њ. В. СРПСКОГ ФИЛМА

У образложењу жирија за лауреата проф. Божидара Зечевића забележено је и да се „филмологијом антрополошко-структуралистичког усмерења бави више од четири деценије. Објавио је више од сто студија о филму у земљи и иностранству и шест књига и монографија. Као и филмски и телевизијски сценариста и редитељ остварио је преко сто документарних и играних филмских пројеката. Био је управник Музеја Југословенске кинотеке, уредник програмског блока у Радио-телевизији Србије и уредник филмског програма ТВ Политика. Као оснивач и директор Српског филмолошког центра руководи и пројектом ’Историја српског филма’“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *