Почетна / Друштво / Три зимске иницијативе

Три зимске иницијативе

Зашто је лидер Бошњака баш сада кренуо у директан напад на Дејтонски споразум којим је потврђено име Републике Српске?

Република Српска суочава се с новим изазовима. Уз безочне притиске да се Бањалука сагласи с уласком БиХ у НАТО, први месец 2019. године донео је и „међународне“ предлоге да се „укине неуспешни Дејтонски споразум“, као и најаву Бакира Изетбеговића да ће његова Странка демократске акције затражити од Уставног суда Босне и Херцеговине да преиспита (боље речено поништи) „за друга два народа неприхватљиви дискриминаторски назив“ мањег ентитета државе настале новембра 1995. у америчкој ваздухопловној војној бази у Охају. И мада на први поглед не делују координирано, све ове три „зимске иницијативе“ у функцији су постизања истог циља. А то је – иако то, наравно, нико неће јавно рећи – укидање Републике Српске као последње препреке да се „српски проблем“ на простору некадашње централне југословенске републике ефикасно реши на начин као што је то учињено у Хрватској и (како то пројектантима сада изгледа) на Косову.

ДЕЈТОНСКА СМЕТЊА Није никаква тајна да су права Републике Српске проистекла из Дејтонског споразума одавно постала сметња, не само бошњачком Сарајеву већ и његовим међународним пријатељима жељним да остваре планове о „функционалној унитарној држави“ којом ће доминирати најбројнији народ БиХ. Западни фактори су реализацију овог циља првобитно намеравали да спроведу форсирањем „духа Дејтона“, односно кроз многобројне наметнуте централистичке законе високих представника који су од овог споразума – не дирајући његову форму – све више правили празну љуштуру.
Изгледало је да неће бити потребе за званичном ревизијом Дејтонског споразума јер је процес тихе трансформације БиХ на штету РС доносио жељене резултате, а онда је читав посао покварио Милорад Додик. Он је, инсистирајући на спровођењу „слова, а не духа Дејтона“, почео да одбија захтеве чије би испуњење водило ка фактичком самоубиству Републике Српске и тиме, наравно, изазвао велико разочарање код оних који су га не тако давно сматрали „модерним европским политичарем грађанске оријентације“. Уз подршку коју је Бањалука за своју одбрамбену политику добијала из Москве, њена позиција је постајала све снажнија, што је кварило планове глобалистичким центрима моћи који су дотад веровали да се Босна може реформисати у жељеном правцу и у оквиру формалног поштовања Дејтонског устава.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Cilj Bakira je jasan.Uostalom kao i cilj njihovih mentora.Pritiskati Srbe ucenama koje Srbi sve i da hocu ne mogu da pihvate.Sto ludji zahtevi to bolje.Cilj je jasan Federaciju pod hitno uvesti u NATO kako bi se Srbija dodatno pritiskala,a za takvo unilateralno van Ustavno ponasanje okriviti Srbe.Nesme se ici na otvoreno krsenje Ustava jer to daje srbima pravo na otcepljenje vec ce se u zavijenoj formi odvojiti RS od Srbije.Hrvate verovatnbo niko nece ni pitati,jer je i njihov cilj NATO.Nema tu velike mudrosti.




    2



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *