Почетна / Колумне / Својом вољом добро да се чини

Својом вољом добро да се чини

Зашто би Законоправило Светог Саве, бар у овој години обележавања стицања аутокефалности СПЦ, требало укључити у школски програм?

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ПРАВИЛО 109 „Са Богом се почињу књиге ове, које се грчким језиком зову номоканон, а нашим се језиком кажу Законоправило“, ово је прва реченица којом почиње велико дело које написа Свети Сава пре осам стотина година. У Законоправилу је, поред осталог, описано и седам Васељенских сабора. За први пише дословце: „Од Вазнесења Христова до Првог сабора је 318 година, а од почетка света, Први свети и васељенски сабор био је 5818 године“. У време Светог Саве користио се стари календар, који ми с правом називамо српски, а који је године бројао од стварања света. Без икакве сумње ово је најзначајније дело у Срба. С надом да ће се надлежни сетити да бар ове године, кад се прославља осам векова од како је Законоправило објављено, донесу одлуку да се оно уврсти у школски образовни систем у држави Србији, а ја ћу вам у сваком броју, ако Бог да, наводити по неки став. Да се види колико је оно што је писано пре много времена корисно и за данашње генерације.
Наводи ће бити из Законоправила објављеног 2004. у Жичи, и из Законоправила које је 2016. објавило Министарство правде Републике Србије.
Овом приликом цитат је из жичког Законоправила. У питању је правило 109, страна 390: „Свако по слободној вољи да прима уздржање“. Тумачење – уз сваки члан правила даје се и тумачење – гласи: „Сваки човек својом вољом добро да чини, а не принудно. Тога ради нико се принудно не приводи ка уздржању и ка хришћанству, већ по свом избору и слободној вољи и хтењу.“
Данас, кад свако жели да вас на нешто принуди, ваља се сетити овог правила.
У Чачку је Архив направио изложбу на отвореном, поводом сто година од завршетка Првог светског рата. Изложени су занимљив писани материјал и фотографије. Синовац Сретен послао ми је неколико детаља са изложбе. Мени је привукло пажњу писмо које је 6. августа 1919. године трговац Танасије Илић упутио Месном одбору за варош Чачак. Он обавештава Одбор да је „по наруџби Министарства исхране у циљу сузбијања високих цена приспела велика количина штофа, платна, одеће из Америке у Београд 50% јевтинија од цене у земљи. Неопходно је отворити филијале и у другим градовима, међу којима обавезно и у Чачку“. У потпису пише дословце, Учтив, Танасије Илић.

ТРН У ОКУ БЕЧА Одавно нисам чуо реч учтив, а камоли да се неко потписао или макар понео као учтив човек. Замислите шта би нама, и не само нама, значило мало учтивости у међусобним разговорима. Кад бисмо се учтиво обраћали једни другима, поготову кад различито мислимо, или верујемо да је наш предлог бољи од саговорниковог? Зато делује необично кад са разних страна чујем наредбе да се оканемо прошлости, да је заборавимо и да гледамо у будућност, јер се од ње живи. Колико је мени познато, живи се од сопственог рада, а продавање магле о светлој будућности, обично негде ван Србије, преживели смо више пута.
Сопственом раду се може придодати наслеђе родитеља или деда које су стекли и оставили нама. Нисам чуо, поготову од оних који се одричу опште, заједничке баштине да су се одрекли сопственог наслеђа. Неучтиво!
Признање „Повеља Просвјете“, друштва основаног 1902. године у Сарајеву, у то доба у Аустроугарској, додељена су ове године Арно Гујону и Биљани Ђуровић. Друштво је увек окупљало образоване и учене Србе који су се радом пре свега на културном пољу борили за очување српског националног идентитета. Зато су награде дошле у праве руке, мада је један од награђених Француз, али се јуначки бори за Србе.
„Просвјета“ је била трн у оку Бечу, у светским ратовима и другима, али је опстала све до „ослобођења“ кад је 1949. године „добровољно“ самоукинута, јер је неговала прошлост. Српску. Српска прошлост се по одлуци власти морала заборавити због светле будућности. Кад је будућност стигла, многи су зажалили за прошлошћу. Народ који је одбацио своју историју, нема право на будућност, записао је Ниче. Зато пажљиво кад се приповеда о прошлости и будућности.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Ко може нек помогне Милану Мартићу, Милошевићу, Павковићу. Молимо се за здравље Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *