Сви ломови породице

Један од водећих писаца своје земље и истакнути интелектуалац, Бен Желун се у свом прозном раду окреће темама политичких, религијских и историјских карактеристика Марока и арапског света у начелу, а које утичу на живот савременог човека и преобликују његово идентитетско упориште

Наслов романа Брак из задовољства мароканског писца Тахара бен Желуна могао би код неинформисаних читалаца да побуди асоцијацију на неки љубавни роман, поджанра романтична комедија. На нашу жалост, или на срећу, Бен Желунов роман врло мало има везе с љубављу, а с романтичношћу и комедијом баш никакве. Један од водећих писаца своје земље и истакнути интелектуалац, Бен Желун се у свом прозном раду окреће темама политичких, религијских и историјских карактеристика Марока и арапског света у начелу, а које утичу на живот савременог човека и преобликују његово идентитетско упориште.
У овом роману, који је писан и као сага о једној породици кроз четири генерације, писац тематизује феномен „брака из задовољства“ као институције засноване на учењима из Курана, а која се своди на законско варање супружника на одређено време. Описујући животни пут главног јунака, главе богате и угледне трговачке породице из Феса, Бен Желун поставља околност склапања брака из задовољства на неколико месеци у години, током трговачких путовања у суседни Сенегал, као чвориште из којег се рачвају вишеструки културолошки, религијски, емоционални и морални сукоби како у самом јунаку, тако и са осталим члановима његове породице, окружења, а потом и унутар потомака у наредним генерацијама. Оно што у једном нивоу приповедања може да буде преиспитивање функционисања муслиманског шеријатског права у савременом свету – права на истовремено склапање бракова са више жена, и последица које оно оставља на све чланове породице – у другом нивоу постаје удружено с питањима расизма. Постављајући свог јунака као човека који, упражњавајући брак из задовољства дужи низ година на по неколико месеци са заносном, самосталном црнкињом из Сенегала, тек на средини свог живота спознаје могућност љубави, еротичности и узбуђења у брачном, сексуалном односу, Бен Желен приказује снагу природних порива који пркосе устаљеним културолошким матрицама унутар којих се појединци крећу. Одлука да се том, дотад, „помоћном“ и „привременом“ женом ожени „за стално“ и уведе је у своју породицу као званичну другу жену, не само да изазива отпор код синова и прве жене, иако не представља огрешење ни о закон ни о обичаје, већ доводи до преокрета који дотад угледну и стабилну породицу гура у силазну путању која ће резултирати потпуним крахом. Увођење црнкиње у породицу значиће симболично али и дословно идентитетско и културолошко преслојавање. Оно је исказано рођењем близанаца од којих је један наследио очев арапски, белачки генетски материјал, а други мајчин, афрички, црначки. Судбина црног близанца постаје, тако, Бен Жалунов поглед на расистичке тенденције у арапској Африци које су отпочеле средином 20. века а које су до данашњих дана достигле врхунац и добиле нови вид хиперрасистичког презира и агресије према мигранитма из црне Африке.
Поред емоционалних ломова који настају при сусрету две културе, две вере, две расе, Бен Желун је у овом роману био концентрисан и на трагање за оним што се зове човекова природа, корени, расно порекло, идентитетско упориште. Одлазак припадника треће генерације, такође црног, унука главног јунака, у мигрантска предграђа Казабланке који је формално мотивисан младалачком, новинарском знатижељом, показаће се, даљим током његовог животног пута, као унутрашњи зов, потреба да се врати својим коренима и проживи судбина која му је пореклом предодређена.
Приказујући емоционалне ломове унутар идентитетски и расно преобликоване породице, Бен Желун је овом роману настоји да покаже историјску располућеност афричког арапског света, пре свега Марока, између европског геополитичког модела којем тежи, исламског културног кода на којем је саздан и афричке, црначке културе, која му је територијално блиска а коју доживљава као претњу и од које жели да се раздвоји. Истовремено, расцепи у породици које је описао симболизују расцепе у свету међу припадницима различитих раса и култура, настале из отпора да се онај други упозна и разуме. займ студентам онлайнзайм военнослужащимзайм под залог недвижимости уфа

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *