Почетна / Култура / Свет пуца по шавовима дечје несреће

Свет пуца по шавовима дечје несреће

Шта је виђено на 69. филмском фестивалу у Берлину

Осим деце у бруталном и суморном безизлазу наше цивилизације као ако не упечатљивом лајтмотиву, а оно бар као заједничком садржаоцу доброг дела селектованих филмова овогодишњег Фестивала у Берлину, можда би други повезујући фактор препознавања овог издања Берлинала могао да буде тај да су од шеснаест филмова одабраних за такмичење у главном програму седам дело жена. Како год, за нас ће остати у сећању по успеху филма „Шавови“ Мирослава Терзића, из копродукције у којој смо ми били већински продуцент, а који је освојио два признања

Уочи свог за поштовање вредног јубиларног, седамдесетог, издања којом приликом ће после скоро две деценије бити промењен руководећи човек досадашњих фестивала у Берлину, овогодишњи је, барем за нас, окончан занимљивом ситуацијом по којој би требало да га памтимо. Наиме, филм „Шавови“ Мирослава Терзића (београдски аутор који је пре седам година дебитовао остварењем „Устаничка улица“ и тек сада снимио свој други филм) прошао је прилично запажено и могуће је да ће зато доспети до врло широког тржишта па и последичне профитабилности. Ова тешка драма је окренута скандалима који су се пре више година појавили у нашој јавности и избацили у први план недела такозване беле мафије, јер су бројни смртни случајеви беба у болницама доведени у везу са организованим системом отимања новорођенчади ради њихове уносне продаје. Иако та прича није никада имала расплет у „институцијама система“, сумња је и даље присутна, посебно судећи по овом филму. У „Шавовима“, наиме, сумња не постоји, а приказ голготе коју пролази једна од мајки чије је дете проглашено мртворођеним, а која се потом годинама борила да докаже супротно, учињен је у маниру класичног психотрилера са елементима озбиљне социјално-политичке осуде у чему заправо и треба тражити искључиву мотивацију да се овај филм у Берлину проведе тако добро. „Шавови“ су прво означени као најбољи филм у својој категорији (програм „Панорама“) од стране организације европских приказивача који су му дали своју потенцијално лукративну награду „Еуропа синемас лејбел“, што се додељује последњих шеснаест година на пет главних фестивала и практично значи обезбеђену биоскопску дистрибуцију на свим великим тржиштима. Отуд поменути лукративни потенцијал за „Шавове“. Терзићев филм је награђен и од стране публике Берлинала која га је у програму „Панорама“ у конкуренцији 37 наслова одабраних из скоро читавог света сместила на позицију вицешампиона овогодишње селекције. Делује ласкаво и за понос иако његов учинак можда и није баш толико ласкав. Прво, реч је о копродукцији у којој је учествовала и босанска, хрватска и словеначка кинематографија. Дакле, тема у којој се осуђује српска власт и поставља у позицију, опет, најгадније и најнеморалније средине на свету (од власти организована трговина децом!), свакако да мора да скрене пажњу и не треба сумњати да ће то тек сада чинити. Друго, сценарио је писала босанска ауторка (Елма Татарагић) која је, ваљда, била најупућенија у српска прљава посла и сигурно је у том процесу била најобјективнија. И треће, када се погледају иницијални описи садржаја филма „из окружења“ , вероватно је сасвим случајно да је у њима највећа објективност и у концентрованом приказу суштине дошла баш од сарајевских извештача који су у објашњењу онога чиме се филм бави фокус пронашли, разуме се, у српској власти и преко ње овој средини у којој се збио не само случај из филмске приче, како се тврди у овом извештају са Берлинала, већ и хиљаде и хиљаде других!

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *