Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље

Печат недеље

фото: Бета

Небеска дипломатија

Како је, уместо исиљене подршке украјинским расколницима, старац светогорског манастира, усред Кијева, послао подршку митрополиту Онуфрију

Према сведочењу монаха манастира Ватопед на Светој Гори, архимандрит Јефрем се дуго опирао притиску Цариградске патријаршије да присуствује интронизацији контроверзног митрополита Епифанија у Кијеву. Дубока пукотина настала на телу православља а након додељивања томоса украјинским расколницима посебно је, због њених веза с Константинопољем, погодила Свету Гору. Став да Атон не би требало да буде део делегације која ће учествовати на кијевској манифестацији, изгласан је на недавном заседању Свештеног кинота. Изузев Иверона, Ставроникита, Пантократора и Ксенофонта, већина манастира је подржала ову одлуку. За патријарха Вартоломеја нимало срећна вест – посебно у околностима када је већина православних помесних цркава изразила своју сагласност са Московском патријаршијом да је неканонско поступање Цариграда и њено стављање у оквире спољне политике САД увод у велику шизму.

ЖАЛОСНИ СПЕКТАКЛ Од писања молбе Цариградској патријаршији за признање аутокефалности чији је аутор био нико други до спикер украјинске Раде Андреј Паруби, један од вођа мајдановских оружаних јединица, до устоличења поглавара те црквене структуре није протекло много воде Дњепром. У јануару ове године, у атмосфери потпуног заоштравања односа са Московском патријаршијом, патријарх Вартоломеј је доделио томос такозваној УПЦ. По речима председника Украјине Петра Порошенка, стварање ове структуре представља геополитичку катастрофу за Русију. За оне који су били сумњичави према упозорењима аналитичара да иза целе приче стоје САД и Ватикан, ствари су постале јасне. Остало је само да ова црквена параструктура буде прихваћена у свеправославном свету што се показало много тежим задатком. Управо зато је и пред интронизацију Епифанија у Кијеву притисак на архимандрита, а по сведочењу калуђера Ватопеда, био неиздржљив. Јер уколико би се у делегацији патријарха Вартоломеја нашао и Јефрем, најнепокорнији и најугледнији старац Свете Горе и уз то велики пријатељ Русије, цело чинодејство у кијевској цркви добило би привид легитимитета. Узгред, реч је о старцу који се дубоко замерио Американцима због противљења одржавању Критског сабора, али и проношењу појаса Мајке Божије по Русији које су многи православни аналитичари назвали „стратешки“ значајним у мистичкој Армагедонској бици.
Опраштајући се речима „Боље да ја примим ударац него да манастир пострада“, архимандрит Јефрем је у саставу делегације Константинопољске патријаршије дошао у Кијев, али је дан пре устоличења украјинског митрополита хоспитализован. Разлог – инфаркт.
Церемонија устоличењу Епифанија у Цркви Софије Кијевске тако је прошла без учешћа представника Свете Горе. Упадљив је био изостанак патријарха помесних цркава и верника. Жалосном спектаклу, како је догађај назвао Александар Волков, портпарол руског патријарха Кирила, присуствовао је тек државни врх Украјине, Петар Порошенко са супругом, Јулија Тимошенко, те представници других религиозних организација у Украјини, као и представник Цариградске патријаршије митрополит Галски Емануел. Патријарх Вартоломеј који је доделио аутономију непризнатој УПЦ такође није дошао.
„Цариградска патријаршија је остала потпуно сама са својом клонираном ’овцом Доли’. Та усамљеност – поготово након свечаности у Москви поводом 10-годишњице интронизације патријарха Кирила – може се схватити само на један начин: никоме у светском православљу није потребан раскол“, коментарише Александар Волков.

СТРАТЕГИЈА ВАТИКАНА С друге стране, то што је за датум интронизације такозваног митрополита Епифанија изабран празник Светог Марка Ефеског, борца против латинске јереси, упућује на дубоко ритуалну природу ове церемоније. Посебно ако се има у виду да је скромној церемонији уместо представника помесних цркава присуствовао поглавар Грко-католичке „цркве“ Свјатослав Шевчука чиме се бојазан православних Украјинаца да у стицању аутокефалности УПЦ део стратегије припада и Ватикану чини оправданом. Подсетимо да је прича о томе да Ватикан тежи да одвоји Украјинску православну цркву МП од РПЦ и да је уједини са расколничким УПЦ КП и УАПЦ у Украјинску помесну цркву стара колико и украјинска православна црква Кијевске патријаршије.
Но док су сва питања још увек лебдела у ваздуху полупразне цркве на кијевском тргу, архимандриту Јефрему, смештеном у болницу, агенти СБУ низу дозволили посету представника УПЦ МП. У телефонском разговору с њима он је замолио да се пренесу изразе његове љубави према митрополиту Онуфрију и свим архијерејима његове цркве, и тако јасно изразио свој став према, како их је назвао шеф Библијско-богословске комисије Московске патријаршије Андреј Новиков, „пресвученим“ расколницима.
Старац Јефрем није усамљен пример у чувању непоколебљиве вере светогорских монаха. Блажени старац Филотеј (Зервакос) је на иницијативу васељенског патријарха Василија (Георгијадиса), да се на Светој Гори 1930. године одржи тзв. Васељенски сабор написао посланицу која је изражавала светоотачку позицију у односу на погубни подухват васељенског патријарха. И одржавању Критског сабора 2006. који се, иако припреман деценијама уназад, претворио у православни скуп, Свештени кинот се одлучно успротивио. Кротки лафови истине православља, како је светогорске монахе називао Ава Јустин Поповић, показали су не једном кроз историју да имају снаге да преусмере кормило свеправославних прилика које у овом тренутку захваљујући источнопапистичким претензијама Цариградске катедра не слуте на добар исход.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *