Почетна / In Memoriam / Опус вредан сваке будуће пажње

Опус вредан сваке будуће пажње

Данијел Цвјетићанин (1947–2019)

Претходна политичка елита Србије није марила за његове савјете и упозорења. Примат су преузели бучнији, али много незнавенији економисти. Тиме није само нанијета неправда Данијелу Цвјетићанину него и продубљивана економска штета Србији

Тужно је сазнање да је престао овоземаљски живот драгог и уваженог колеге Данијела Цвјетићанина.
Нисам био у кругу његових пријатеља, али сам посљедње двије деценије био у прилици да сарађујем с њим и осталим колегама из врха економске науке Србије.
Расправљали смо о горућим економским темама, посебно оним које су пратиле неконтролисани процес приватизације друштвене својине и напоре да се прикључимо Европској унији.
Данијелова мисао и запажања утемељена на великом теоријском и практичном знању, у овим приликама, слушала су се с великом пажњом и поштовањем. Било је истинско задовољство расправљати с њим, посебно онда када нам се ставови нису у цјелини подударали.
Нигдје у свијету, па ни код нас, макроекономија не може да добије утицај на државне одлуке без подршке актуелне политике. Али претходна политичка елита Србије није марила за његове савјете и упозорења. Примат су преузели бучнији, али много незнавенији економисти. Тиме није само нанијета неправда Данијелу Цвјетићанину него и продубљивана економска штета Србији.
Остаје надати се да ће наредне генерације економиста, укључујући и оне којима је Данијел био професор, бити успјешније и стручније. Ако то искрено буду жељеле, од помоћи ће им бити опус који је остао иза Данијела Цвјетићанина. А он је велики и заслужан сваке будуће пажње.
Истина, много ће нам недостајати његове бриљантне колумне којима је обиљежио „Печат“ у годинама своје сарадње с њим.

Данијел Цвјетићaнин, наш дугогодишњи аутор и колумниста, професор Економског факултета Универзитета у Београду и Универзитета Сингидунум, недавно је (у недељу, 3. фебруара) преминуо у Београду.
Као сарадник Института за економику индустрије и Економског института учествовао је у изради бројних пројеката који су се бавили питањима регионалног економског развоја, конципирања економске политике, и реструктурирања великих предузећа. Професор Цвјетићанин био је економски саветник Владе Србије и председника СР Југославије.
Објавио је многобројне радове из области операционих истраживања, управљачких модела и метода, квантитативне финансијске анализе, а био је и уредник часописа Економска мисао.

О РАТОВИМА ТРЕЋЕГ ТАЛАСА

Током деценијског рада професор Цвјетићанин је у Печату објавио бројне ауторске текстове из области политике и економије, непогрешиво сецирајући најважније проблеме с којима се Србија борила протеклих година. Препознатљив по свом оштром и понекад сатиричном стилу писања, није се либио да догађања на политичкој сцени аргументовано демаскира и то учини једноставним но упечатљивим стилом и језиком.
Његове упозоравајуће речи објављене у Печату пре готово једне деценије могу се данас назвати пророчким: објашњавају механизме деловања светских центара моћи и наслућују правац у којем ће тај притисак одвести Србију уколико се она не одупре. Тако је у колумни Метропола против периферије, објављеној 7. јануара 2010, између осталог, записао и ово:
„Пoзнaтo je дa рaтoви ’трeћeг тaлaсa’ пoчињу снaжнoм oфaнзивoм прoпaгaндe. Нaизглeд мaргинaлнe групe (чиja aктивнoст пoнeкaд и нe мoрa дa сe финaнсирa) пoкрeћу причу o угрoжeним прaвимa, a инфoрмaтивнe aгeнциje лaнсирajу oдгoвaрajућe митoвe, кojи ћe oпрaвдaти грубу интeрвeнциjу и дoвeсти дo жeљeнoг исхoдa… Пoштo су успeшнo искoришћeнe (и скoрo исцрпeнe) тeмe o српскoм угњeтaвaњу Слoвeнaцa, Хрвaтa, Maкeдoнaцa, Mуслимaнa, Црнoгoрaцa, Aлбaнaцa пa и Вojвoђaнa, и пoштo су упoрним пoнaвљaњeм тих мaнтри изaзвaни крвaви кoнфликти нa Бaлкaну, сa пoзнaтим пoслeдицaмa, сaзрeли су услoви зa изaзивaњe ’унутaрсрбиjaнскoг’ кoнфликтa – мeтрoпoлa прoтив пeрифeриje. Oвoг путa циљ ниje дa сe фoрмирa нeкa нoвa, joш мaњa и нeмoћниja држaвa нeгo дa сe пoдстaкну тeнзиje унутaр зeмљe и ствoри aтмoсфeрa прeдвeчeрja грaђaнскoг рaтa, прeзaсићeнa мeђусoбним oптуживaњeм зa eкoнoмску бeду и пoлитичкo пoнижaвaњe. Бeoгрaђaнe трeбa нaхушкaти нa имигрaнтe из унутрaшњoсти, a стaнoвникe других рeгиoнa нa Бeoгрaд, кojи им ’пиje крв’ (тj. исисaвa eкoнoмскe сoкoвe). И oпeт ниje рeч o нeкoj мeђунaрoднoj зaвeри нeгo o прирoднoм интeрeсу eврoaтлaнтскoг кaпитaлa, кojи сe, у свaкoj стрaнoj зeмљи, нajкoмoтниje oсeћa у услoвимa унутрaшњих кoнфликaтa и сoциjaлних тeнзиja (примeри из Лaтинскe Aмeрикe, Aзиje или Aфрикe o тoмe гoвoрe врлo сликoвитo).“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *