Почетна / Оглашавање / НОВО РУХО И УЛОГА

НОВО РУХО И УЛОГА

Судбина престоничке Главне железничке станице

Пише Наташа Јовановић

Железничка станица Београд изграђена је између 1882. и 1885. по плановима архитекте Драгутина Милутиновића

Последња сирена са београдске железничке станице зачула се 1. јула прошле године када се огласио воз Београд–Бар. Овај воз био је и последња композиција која је отишла са овог места, што је обележило животе и успомене многих генерација Београђана, као и оних који су главни град походили и из њега у свет одлазили.
И док ће се генерације које ово место памте као место радосних сусрета и дирљивих растанака некадашње станице сећати с носталгијом, поколења која долазе биће у прилици да уживају у новим садржајима, првенствено културним, а који ће архитектонски импресивно и лепо здање изнова оживети.
Према плановима надлежних из управе Града Београда, зграда Главне железничке станице биће претворена у музеј историје или музеј науке, испред којег ће, како се наводи – на „величанственом тргу“ бити постављен споменик Стефану Немањи.
„Прелистајмо“ мало историјске записе: Главна железничка станица Београд изграђена је између 1882. и 1885. по плановима архитекте Драгутина Милутиновића. Повезана је непосредно с изградњом прве српске железничке пруге Београд–Ниш, а подигнута по узору на железничке станице великих европских земаља. Ово монументално здање изграђено је на месту које се називало Циганска бара или Бара Венеција. Уз дворске почасти и велику свечаност, први воз са београдске железничке станице кренуо је 20. августа 1884. ка Земуну, а међу првим путницима били су краљ Милан, краљица Наталија и престолонаследник Александар Обреновић, који су пошли пут Беча. Само три дана након тога са овог места кренула је и прва композиција према Нишу, а истог дана отворена је и линија до Пеште. У време када је грађена, зграда београдске железничке станице представљала је једно од најмонументалнијих здања на овим просторима, као и симбол тадашње краљевске престонице. Пројекат зграде обухватао је специфичан архитектонски програм, као и садржаје прилагођене европским техничким достигнућима. Зграда београдске железничке станице представља јединствено сведочанство техничког и архитектонског развоја Србије у последњим деценијама 19. века. Од почетка рада ова железничка станица имала је функцију путничке и теретне, а тако је било све до 2016. године, када је зарад ослобађања простора за изградњу „Београда на води“ најпре измештен теретни, а 1. јула 2018. и путнички саобраћај.

Књижевни водич кроз Београд

МАПИРАЊЕ ПРЕСТОНИЧКЕ СЛАВЕ

Кроз приче о интимним и стваралачким судбинама двадесет четири писца испричана је историја Београда као града у којем су живели и стварали (и волели) велики књижевници. Ове сентименталне и озбиљне приповести испричао је Јово Анђић у свом „Књижевном водичу кроз Београд“, а штампала је „Лагуна“.
Повезаност писаца са Београдом и трајност њиховог утицаја на идентитет града исказана је колико обимном фактографијом и приповедањем о животу и раду писаца, толико и пажљивим одабиром извода из дела којима се завршава свако поглавље: прозних одломака и стихова посвећених Београду који откривају аутентичност доживљаја града у којем је аутор испунио своју судбину.
Као обиман извор биобиблиографских детаља, „Књижевни водич кроз Београд“ драгоцен је свим изучаваоцима српске књижевности и историје, како ученицима и студентима тако и стручњацима. Будући да садржи и прецизне мапе и неколико стотина фотографија и топографских одредница, представља изванредан водич за кретање кроз савремени Београд и упознавање с његовом књижевном и културном историјом.
Посебну вредност „Водича“ чине тачке укрштања, односно места сусрета писаца у београдском времену и простору која су истакнута у посебној мапи (институције, кафане, паркови, шеталишта, обале…). Издваја се и јединствен подухват мапирања Новог гробља на којем су се завршиле животне стазе писаца, чиме је поштоваоцима београдских књижевника омогућено да посете њихова уточишта.
Репрезентативан документ о Београду као граду великих писаца, изванредан спој књижевно-историјског прегледа и водича кроз Београд који обухвата време од Доситеја Обрадовића до данас. Међу књижевницима чије су приче исписане у српској престоници а и међу корицама ове књиге су поменути Доситеј, затим Ђура Јакшић, Јован Јовановић Змај, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Бранислав Нушић, Борисав Станковић, Исидора Секулић, Милица Јаковљевић Мирјам, Станислав Винавер, Иво Андрић, Милош Црњански, Растко Петровић, Бранко Ћопић, Добрица Ћосић, Душан Радовић, Слободан Марковић, Милорад Павић, Александар Поповић, Борислав Пекић, Светлана Велмар Јанковић, Бранко Миљковић, Данило Киш, Момо Капор.

Београдски сајам књига представљен у Каиру

МОСТОВИ УТЕМЕЉЕНИ НА КЊИГАМА

Београдски сајам књига био је гост сајма књига у Каиру, одржаног крајем јануара и почетком фебруара 2019. У оквиру ове велике међународне манифестације (о којој смо кратко известили у претходном броју „Печата“), Град Београд је достојно представио најзначајнију културну манифестацију у нашем региону, традиционалну београдску смотру издаваштва. Међународни сајам књига у Каиру био је прилика да се укаже на значај Београдског сајма књига за културу Србије и региона и развијање међународне сарадње у области културе, те ширење пријатељских веза између држава и народа. До запаженог промотивног наступа дошло је на основу успостављене сарадње у оквиру које ће се Египат представити као почасни гост 64. Међународног београдског сајма књига 2019. године и потписaног Протокола о сарадњи између GEBO (General Egyptian Book Organization) и Београдског сајма, као извршног организатора ове издавачке феште. Представљање Београдског сајма на Каирском међународном сајму књига пратило је и тродневно учешће званичне делегације Одбора Београдског сајма (књига), у којој су били Андрија Бојанић, помоћник градског секретара за културу Градске управе Београда, и Мирјана Лукић, саветник генералног директора Београдског сајма, као и делегација новинара из Србије. Наступ српског сајма књига на каирској манифестацији издаваштва изазвао је интересовање публике и осталих излагача које је превазишло очекивања и отворило могућности за шире представљање у Београду издавача не само из Египта већ и других арапских и афричких земаља с којима је остварен контакт и договорена будућa сарадња. Наступ на сајму књига у Каиру подржала је и Амбасада Републике Србије у Египту.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање

www.beograd.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *