Почетна / Култура / Неконвенционалан теaтар

Неконвенционалан теaтар

У СУСРЕТ 18. ФЕСТИВАЛУ „СЛАВИЈА 2019“

фото: „Славија”

Овогодишњи Међународни позоришни фестивал „Славија 2019“, који ће се одржати у Београду, од 9. до 16. марта, понудиће својим посетиоцима осам представа – седам у извођењу ансамбала из Бугарске, Шпаније, Русије, Србије, Чешке, Хрватске и Грузије, док ће последње фестивалске вечери, ван конкуренције, „Славија“ играти у част победника

Тематска и жанровска разноврсност основна је особеност овогодишњег програма Фестивала који ће почети приказивањем познате комедије Не шалите се љубављу француског романтичара Алфреда де Мисеа. Реч је о најуспелијем остварењу из његовог циклуса „комедија на пословицу“, које се последњи пут код нас изводило 1968. године на сцени Југословенског драмског позоришта. Уследиће Крвава свадба Ф. Г. Лорке, али као монодрама у извођењу Марије Видал, глумице из Позоришне компаније из Кантабрије у Шпанији. Лорка, као песник жестоке људске страсти и патње, у свом најпознатијем делу Крвава свадба, на веома суптилан и импресиван начин описује различите нагоне, љубавне жеље и супарништво, што доводи до убиства. Сводити такво дело на монодраму неизбежно значи сузити њен драмски опсег и осиромашити поетску слику и зато је можда било боље да се ово извођење нашло на земунском фестивалу монодраме, а не овде.
Дуодрама Е. Е. Шмита Загонетне варијације Владимирског драмског академског позоришта из рускога града Владимира, у режији Александра Михаилова, свакако ће наићи на занимање гледалаца, посебно оних који су ово дело видели пре десетак година на Сцени „Раша Плаовић“ у Народном позоришту, у извођењу недавно преминулог Марка Николића и Бориса Пинговића, и режији Божидара Ђуровића.
Програм даље нуди књижевна дела проверених вредности аутора као што су Вацлав Хавел, Харолд Пинтер, Владимир Мајаковски и др. А управо ће Мајаковског представити домаће позориште „Деже костолањи“ из Суботице. Реч је о комаду начињеном преплитањем текста познате поеме Облак у панталонама великог руског совјетског песника и његових Десет порука о револуцији насталих 1909. године, због којих је одлежао десет месеци робије по пресуди царскога суда. Редитељ Кокан Младеновић, у сарадњи са драматургом представе Корнелијом Голи, тако компонован текст Мајаковског доводи у везу са нашом актуелном друштвеном стварношћу, што извођењу даје посебну димензију.
На фестивалу ће наступити и угледна позоришта из Чешке (Камерно драмско позориште, Праг), Хрватске (Казалиште „Ругантино и Планет Арт“, Загреб) и Грузије (Професионално државно драмско позориште „Ладо Мешкишвили“, Кутаиси). Чеси ће извести комад Непристојни Пауле Вогел, у режији Јиржија Бабека. У драми се приказују закулисне догодовштине око извођења комада Бог освете Шолема Аша, пољског драматичара јеврејског порекла. Комад је занимљив због тога што гледаоцима открива шта све данас прати јавна извођења драма са политичким темама у Америци и Европи. Загрепчани пак изводе текст Кристофера Дуранта Да умреш од смеха, који се у режији Марија Ковача и адаптацији Марка Торјанца приказује као алегорична слика савремене хрватске друштвене стварности. Ангажман у смислу позива на промену и престанак ослањања власти на назадну и конзервативну идеологију основна је порука и у исти мах вредност ове занимљиве представе. Ансамбл из Грузије извешће представу Дуплет, заправо спој Аудијенције В. Хавела и комада Још једно пред одлазак Х. Пинтера, у режији Котеа Абашидзеа. Овај драмски приказ посвећен је сећању на Хавела, прослављеног чешког драмског писца, који се залагао за слободу стваралаштва у својој земљи у време реалсоцијализма.
Позоришни фестивал „Славија“ и данас се сукобљава са застарелим схватањима, која произлазе из питања може ли у нашој средини постојати приватна фестивалска манифестација, упркос томе што су приватне позоришне дружине у нас деловале још у претпрошлом веку. У Београду и данас постоје приватна позоришта од којих „Славија“ има дужу сезону од свих осталих престоничких (дотираних) театара у граду и приказује највише представа, уз многа гостовања у земљи и иностранству. И све то без икакве подршке и помоћи Министарства културе и информисања, као и градских и општинских структура. Читаву организацију Фестивала обавља тек неколико запослених, без волонтера, што несумњиво представља подвиг. Најзад, одзив публике на фестивалске представе и ове године је велики…
Фестивал „Славија 2019“ свакако ће донети значајне уметничке догађаје и оживети позоришну сцену нашег главнога града.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *