Излог књиге

Бошко Мијатовић
ЗЕМЉА, НОВАЦ, ДРЖАВА
„Архипелаг, Београд

Познати економиста и економски историчар Бошко Мијатовић у низу одлично написаних и аналитичних огледа прати српску економску историју од средњег века до времена наше савремене транзиције на почетку XX века. Мијатовић у овој књизи, између осталог, говори о економским приликама у Браничевској области у другој половини 15. века, историји српског буџета, о пореској политици у Србији у 19. и 20. веку, о заштити сељака од финансијских ризика у некадашњој Србији, о новчаном кредитним пословима Народне банке Србије у прве две године Првог светског рата, о замени новца приликом настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца или о економској политици и конјунктури у Краљевини од 1919. до 1925. године.
На крају књиге Земља, новац, држава аутор исписује најцеловитију историју модерне српске транзиције, док посебну пажњу посвећује политичким тумачењима и злоупотребама економије и економске историје.

Зоран Чворовић
ДУШАНОВ ЗАКОНИК У РУСКОМ ОГЛЕДАЛУ
„Катена мунди“, Београд

После запажене студије Право и православље, правни историчар др Зоран Чворовић објавио је своју нову књигу Душанов законик у руском огледалу: прилог упоредној српско-руској правној историји. Тим насловом је обухваћено компаративно истраживање појединих правних института у Душановом законику и руским правним споменицима: Судебнику од 1497, Судебнику од 1550. године и Саборном уложенију од 1649. године.
Према оцени рецензената, проф. др Марка Павловића, др Зоран Чворовић својим истраживањем баца ново светло како на везе два правна система, тако и на низ појединачних правних института српског и руског средњовековног права. Посебну вредност представља то што је аутор у комплексну компаративну анализу укључио не само елементе византијског права, под чијим се очигледним утицајем развијало српско и руско право, него и елементе западноевропског права. Иза овако сложеног и по много чему пионирског истраживања стоји, како указује проф. др Мирјана Стефановски, „више од једне деценије“ Чворовићевог бављења „најзначајнијим законским споменицима јединственог правног и цивилизацијског троугла: Византија–Русија–Србија“. Имајући у виду оцену проф. др Драгана Николића, писца прве студије на српском језику о чувеној Руској правди, објављивањем ове монографије „аутор се придружује најмалобројнијој групи словенских правних историчара који су оставили запажена научна дела из области упоредне историје права словенских народа“.

Јелена Пилиповић
ДИВОТНИЦЕ
„Академска књига“, Нови Сад

У доба императора Хадријана (117–138. г. н. е.), у граду на ободу Римског царства, граду из кога ће вековима касније израсти Београд, преплићу се судбине три мушкарца и три жене. Заповедник царске легије, сиромашна ослобођеница, богата трговкиња крзном, млади војни трибун, сенаторска кћи која лута Царством и учени лекар рањеног ума сусрешће се у љубави, која је и телесна и узвишена, и благодатна и очајничка.
Роман осликава сложени свет зреле антике: од свакодневице војног логора, робовских одаја и отмених вртова, преко блиставих уметничких предмета, који оживљавају лепоте древног сликарства, вајарства, златарства, до тананих психичких покрета и разгранатих мисли, које евоцирају древну поезију и филозофију. Приповедајући о грађанима давног Царства, ово дело плете причу о вечним питањима људске душе и о ванвременој потрази за блискошћу. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *