Почетна / Србија / ИГРЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ

ИГРЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ

О приштинским таксама, разграничењу и западном „притиску“ на Косово

Крајем прошле године Приштина је увела енормне таксе на производе који на тржиште наше сепаратистичке јужне покрајине стижу из других делова Србије. То је изазвало бројне осуде како званичника ЕУ, тако и представника водећих сила те уније понаособ, али ефекат тога је нулти. Што је, наизглед, још битније, вођство косовских Албанаца, ако не у целини, онда у једном значајном сегменту, остало је отпорно и на вашингтонске притиске у циљу укидања накарадних мера уведених с намером да се нанесе што озбиљнија економска штета нашој земљи како би она наставила да удовољава захтевима Приштине. И да фазно продужи да иде ка тзв. нормализацији односа с њом на начин који, макар имплицитно, подржава лажну независност Косова. Тако ствари делују, али да ли нас изглед можда донекле вара?

ЕГИПАТСКЕ ПАРАЛЕЛЕ Да почнем од онога што називам лажном независношћу, а битно је за даљу анализу. Не мислим при томе само на то да су противно међународном праву, на крилима окупатора као што је то нпр. у априлу 1941. учинила Хрватска, косовско-метохијски Албанци прогласили независност. Па је она стога илегална, накарадна и лажна. Она је то из још једног разлога. Они који су извршили агресију на Србију 1999. нису то урадили како би Албанцима дали још једну државу, већ како би себи обезбедили територију на којој и са којом могу да раде шта год хоће. Воља њеног становништва је битна таман онолико колико је била и популације Уганде док је имала статус британске колоније.
Приштинско политичко вођство то добро зна. Разуме се, у складу с тим и поступа. Прогласило је „независност“ онда када је за то добило зелено светло. Да га није добило, не би срљало у шта год да жели. А та „независност“ је, да додатно нагласим, таман онолика колика је била и независност Египта када ју је Лондон 1922. номинално признао. Краљ Фуад је од тада, наводно, суверено владао, али су сви добро знали да о кључним стварима одлучују Британци. Да не би било забуне, у земљи су остале разне енглеске мисије, саветници и респектабилне трупе. Наравно, у „савезничком“ формату. Таман посла другачије. Ко би то од локалних незадовољника устврдио, лоше би прошао.
Уз разне нијансе, Египат је упркос „независности“ остао обичан протекторат Уједињеног Краљевства до 1952, када је у новонасталим хладноратовским условима раније странцима покорна војска покидала окове и извршила државни удар. Он је, нема сумње, био подржан масовним народним покретом па није без основа назвати га, као што Египћани чине, револуцијом. На главну сцену је ступио Насер, који је у наредним годинама успео своју земљу да ослободи непосредне и посредне контроле Запада.
Сада да се вратим Косову. Зар можемо да будемо толико неозбиљни да помислимо да је Харадинај бар помало Насер? А Албанци стварно спремни да подрже еманципацију од западних душебрижника? Јасно је да је у оба случаја одговор – не! Актуелни премијер Косова је демобилисани старешина балканског НАТО башибозука из 90-их а Албанци су спремни да још дуго буду покорни поданици евроатлантских господара.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *