И породичну сребрнину по ММФ налогу

Приватизација „Комерцијалне банке“

15Док се копља ломе за приватизацију „Комерцијалне банке“ и против ње, испушта се из вида да ниједна већ приватизована банка, или банка која је дошла из иностранства, нема развојних инвестиција у привреду Србије

Свака посета делегације Међународног монетарног фонда (ММФ) Србији, поред похвале за финансијске реформе, економски раст и спровођење економских мера и програма који се изводе под његовом контролом, заврши се и подршком, или притиском, за још неку капиталну приватизацију која још увек није обављена.

ЦРВЕНА ЧОЈА НАРОДНЕ БАНКЕ Тако је било и на крају последње посете и вишедневних разговора наших званичника и представника ММФ-а почетком фебруара, одржаваних за столом прекривеним црвеном чојом у свечаној сали Народне банке Србије.
ММФ је саопштио да подржава планове владе да одлучно крене у приватизацију „Комерцијалне банке“ јер продају ове банке, као и ХИП Петрохемије, наводи као кључну у овој години.
Према наводима Радио-телевизије Србије (РТС), о судбини „Комерцијалне банке“ разговарало се и у Давосу на недавном Светском економском форуму. Председник Србије Александар Вучић тамо се 24. јануара састао са Сумом Чакрбартијем, председником Европске банке за обнову и развој. Занимљиво је, запажа РТС, да скупштина акционара, заказана за 28. јануар, није одржана. Записници са ових заседања откривају да је претходна, за време које се расправљало о управи банке, била веома бурна. Неколико пута током прошле године представници међународних финансијских институција питали су зашто се приватизација одлаже. Одговор је био да се о томе интензивно разговара.

[restrict]

ПАРТНЕРИ И САВЕТНИЦИ У договору са ММФ-ом, који су потписали премијерка Ана Брнабић, гувернерка НБС Јоргованка Табаковић и министар финансија Синиша Мали, до краја фебруара истиче рок да Влада Србије донесе одлуку о приватизацији „Комерцијалне банке“. План је да се тендер распише до краја јуна, а цео поступак требало би да се заврши до краја године.
Том приликом је министар Синиша Мали рекао: „Хоћемо да видимо на који начин да нађемо стратешког партнера за ’Комерцијалну банку’. Идеја нам је да држава излази из оних делатности где нема потребе да буде. И да се концентришемо на прављење окружења које ће бити подстицајно за развој приватног, а и државног сектора.“
Истовремено, министар Мали је најавио и потписивање уговора с француским „Лазардом“ који ће бити саветник Владе Србије у приватизацији „Комерцијалне банке“.
У року за достављање понуда, до 12. новембра 2018. приспело је 14 изјава о заинтересованости, а комисија Министарства финансија је после анализе одлучила да захтев за достављање понуде пошаље на адресу шест инвестиционих банака. Рок за подношење понуда био је 3. децембар 2018. а своје понуде доставиле су компаније „Lazard Freres“, „Rothschild“ i „ING Bank“. 

УЛОГА ФРАНЦУСКОГ „ЛАЗАРДА“ Министарство је навело да је финансијски саветник биран на основу квалитета и цене. На основу критеријума из конкурсне документације, као најуспешнија понуда оцењена је понуда „Лазарда“.
„Лазард“ је саветовао државу у вези са концесијом за Аеродром „Никола Тесла“ коју је добио француски „Vinci Airports“, а претходно и на тему предузећа „Телеком Србија“ приликом неуспешне приватизације 2015. године. У региону је ова француска консултантска кућа, у којој је бивши министар Божидар Ђелић задужен за финансијско саветовање, саветовао словеначки државни фонд СОД приликом продаје Нове кредитне банке Марибор. „Лазард“ се овим послом бави више од 30 година и радио је у 43 државе.

ОПЦИЈА ОД ЧЕТВРТ МИЛИЈАРДЕ ЕВРА У сваком случају, на ред за приватизацију дошла је и једна од најјачих банака у Србији, чија актива је у банкарском сектору Србије у 2018. години била 10,83 одсто. Учешће банке у укупним депозитима банкарског сектора износило је 12,18 одсто, а у укупном капиталу 9,56 одсто.
Такође, „Комерцијална банка“ врши исплату девизних пензија из Немачке, Аустрије, Македоније, Француске, Шведске, Словеније, Хрватске, Федерације БиХ, Републике Српске…
Република Србија није већински власник „Комерцијалне банке“ пошто поседује 41,7 одсто капитала. Сувласници су и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), „International Finance Corporation“ (део Светске банке) и још два фонда. Они сви заједно имају власничко учешће од 41,4 одсто. Удео у власништву има и неколико предузећа која држе по нешто више од један одсто, а остатак чине мали акционари.
ЕБРД је у власничку структуру „Комерцијалне банке“ ушао 2006. године. По том уговору, ЕБРД има право да активира такозвану „пут опцију“. А то значи да у случају да држава одустане од продаје свог дела, својим страним партнерима сувласницима мора да исплати 252 милиона евра. Тада је, наиме, ЕБРД докапитализовала нашу банку са 70 милиона евра, а по наступању кризе ИФЦ је то исто учинио са 40 милиона. Немачки ДЕГ фонд је уложио 20, а шведски Сведфорд десет милиона евра, док је ЕБРД у том тренутку докапитализовала „Комерцијалну“ са још 50 милиона евра. ЕБРД већ годину дана има право да наплати овај новац, али то не ради, вероватно ишчекујући исход приватизације за који економисти не могу да тврде како ће се и када окончати.

ВРЕДНОСТ БАНКЕ Тако за Милорада Филиповића, професора Економског факултета, већ и споменута „бура“ међу акционарима указује да сви они и не иду баш у истом смеру.
„Или бар не иду истом брзином и истим интензитетом. Питање је и какви су односи међу иностраним акционарима ’Комерцијалне банке’. То су ЕБРД, ИФЦ, Дег и тако даље. Јер у случају приватизације, ако би се она даље наставила и ушла у неку финалну фазу, онда би се поставило питање и какви су њихови међусобни односи. Да ли су већ испреговарани или ће се они међусобно борити ко ће већи део колача ту да приграби“, напомиње Филиповић за РТС.
Економисти подсећају да су током економске кризе 2008. године државне банке пропадале, а порески обвезници су сносили последице лошег управљања. Ту је и тврдња да је пре кризе „Комерцијална банка“ на берзи вредела више од милијарду евра, а сада је та вредност 320 милиона евра. Отуд и запажање да је то био најбољи тренутак за приватизацију који није искоришћен, а да су касније дошли многи проблеми који се, пре свега, огледају у ненаплативим кредитима и њиховом отпису.
Министарство финансија наводи да ће сад уследити анализа финансијског положаја банке и припрема свих докумената за расписивање тендера за проналажење заједничког партнера. 

ПОТЕНЦИЈАЛНИ КУПЦИ Да ли већ сада има заинтересованих за куповину „Комерцијалне банке“ или, како воле да кажу, стратешких партнера? Већ се увелико лицитира неким именима која су бацила око на банку стару скоро 50 година. Ту је најпре инвестициони фонд „Ripplewood Advisors“ у власништву бизнисмена Тима Колинса, а као евентуални купци помињу се и једна неименована турска банка, те мађарска ОТП која је у међувремену купила Војвођанску банку и саопштила да намерава да купи и „Сосијете женерал банку“. А како су пренели домаћи медији, могући купац је и бизнисмен Миодраг Костић. 
„Ripplewood Advisors L.L.C“ са седиштем у Њујорку и канцеларијом у Јапану је фирма за приватну имовину и ризична улагања која углавном улаже у фирме за производњу робе широке потрошње, у финансијске услуге, образовање, медицинске услуге, производњу електронске опреме и компоненти, производњу хране, хемијску индустрију, технологије… Овај фонд је 2014. године у Летонији, са још 12 партнера, купио 75 одсто акција „Цитадела банке“. 
Бивши амерички државни секретар Џон Кери и амерички инвеститор Тим Колинс посетили су Србију у мају 2018. када су разговарали с председником Вучићем и премијерком Аном Брнабић. Како је пренео „Данас“ позивајући се на незванична сазнања, Колинсов „Ripplewood Advisorс“ дао је понуду за преузимање по 20 одсто акција у „Телекому Србије“ и у „Комерцијалној банци“. 

ЗА ПРИВАТИЗАЦИЈУ И ПРОТИВ ЊЕ Било је и опција да држава остане власник „Комерцијалне банке“, али претходно мора да исплати стране партнере (оних 252 милиона евра). Тако би држава имала једну развојну финансијску институцију преко које би финансирала приоритетне пројекте за које је и сама заинтересована. У супротном, продајом „Комерцијалне банке“ Србија би дошла у ситуацију да више од 85 одсто банкарске индустрије у земљи буде у рукама страних власника, што би је учинило веома рањивом у некој наредној финансијској кризи.
„Мислим да подизање тензије око те продаје није на месту, из два разлога: с једне стране јер је републички буџет у суфициту, дакле земља није у изнудици и не мора и даље да отуђује породичну сребрнину, а друго, ми стално слушамо замену теза, већ деценијама, да је држава неефикасна у управљању банкама. У капиталу банкарске индустрије државне банке учествују са свега 13,5 посто“, изјавио је у једном интервјуу професор Економског факултета Београдског универзитета Ђорђе Ђукић.
Ђукић каже и да треба узети у обзир више од 200 експозитура које има „Комерцијална банка“, од севера до југа земље, као и да је реч о банци која има највећу штедњу грађана, а да ми нисмо земља у којој ће интернет-банкарство ускоро доминирати јер грађани нису довољно едуковани у том смислу па и даље траже услуге на шалтеру банке.
„Ако државну банку, моћну са аспекта капитала и мреже филијала, воде професионалци који су добро плаћени (као у приватним банкама) и имају репутацију и интегритет, ту нема грешке, јер они не тргују својим интегритетом и репутацијом“, навео је.
Додуше, главну скепсу изазива управо тај хипотетички менаџмент, постављен од стране државе, за који скоро сви мисле да би тешко остао имун на притиске и „телефонске налоге“ коме да се усмери кредит, с обзиром на то да је у домаћем банкарству главни проблем „буразерска економија“ у којој се кредити одобравају мимо економских принципа.
С друге стране, „одустајање од приватизације Србију би много коштало. Показало се да Србија лоше управља и предузећима и банкама и да се банке често користе за финансирање привилегованих бизнисмена, што доводи до ненаплативих кредита и пропасти банака. То смо могли да видимо на неколико примера гашења банака током претходних година, што нас је укупно коштало милијарду евра. Зато је у земљи где постоји корупција банке боље приватизовати“, рекао је за „Блиц“ професор Економског факултета Милојко Арсић.
Како год било, заинтересовани за приватизацију „Комерцијалне банке“ сигурно не долазе како би инвестирали и финансирали развој привредног сектора Србије, већ да би овде зарадили попут низа страних банака које су по „Динкићевој методи“ замениле домаће банке.

[/restrict]