Почетна / Интервју / Горан Петронијевић – Пуцање тикве у Хашком трибуналу

Горан Петронијевић – Пуцање тикве у Хашком трибуналу

Како су у депоима Хашког трибунала у највећој тајности уништавани и склањани докази?

Прецизних података о томе колико је доказа уништено у депоима нема, нити су их до овог тренутка објавили Хашки трибунал, тужилаштво и секретаријат Трибунала. Сазнање о евентуално уништеним доказима долази у тренуцима када се конкретно интересујете за поједине доказе који терете било кога за злочине над Србима. Генерално се може рећи да готово нема ниједног поступка у којем су окривљени или оштећени били Срби, а у којем се не може идентификовати оваква појава на њихову штету – каже у разговору за „Печат“ адвокат Горан Петронијевић, члан тима одбране др Радована Караџића.

Прикривање и уништавање доказа, како одбрана хашких оптуженика српског порекла не би могла да их користи у поступцима, више није ствар спекулација и претпоставки већ необорива чињеница. Да ли она може да промени даљи ток суђења Младићу и Караџићу?
Од почетка рада Хашког трибунала присутан је феномен примене дуплих стандарда. Све оно што је Хашки трибунал примењивао у ситуацијама када су оптужени били других националности потпуно је другачије примењивано у поступцима против оптужених Срба. Када су у питању оптужени Срби, посебно тужилаштво Хашког трибунала се максимално трудило да отежа рад одбранама на тај начин што је прикривало већину доказа који су били ослобађајућег карактера у односу на српске оптуженике, а у много ситуација их и уништавало или чинило неупотребљивим. На примеру одбране председника Караџића се може видети да је наша одбрана у току трајања поступка око 180 пута упозорила суд на флагрантно кршење одредби Пословника о поступку и доказима од стране тужилаштва и упорно прикривање доказа неадекватним и неблаговременим обелодањивањем. Од толико упозорења суду, суд је у 173 случаја нашао да је Хашко тужилаштво прекршило правила о обелодањивању доказа и на тај начин повредило одбрану председника Караџића. Правила о обелодањивању доказа су таква да је тужилаштво у обавези да све доказе који су му познати у тренутку почетка процеса, најкасније до почетка претреса обелодани одбрани, посебно доказе ослобађајућег карактера. У бројним случајевима када су се пред Хашким трибуналом налазили оптуженици других националности, оптужени за злочине над Србима, тужилаштво није употребљавало све расположиве доказе, идући на тај начин наруку тим оптуженим. Довољно је погледати понашање тужилаштва у случајевима Рамуша Харадинаја, Насера Орића и хрватских генерала у поступку за „Олују“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *