Финансијска оружја за масовно уништење (www.logicno.com)

Америчка војска користи главне глобалне финансијске институције – Светску банку, Међународни монетарни фонд и Организацију за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), међу осталима – као неконвенционално „оружје“ за спровођење својих интереса у иностранству, открива тајни војни приручник из 2008. године

Документ Пентагона од 248 страница из 2008. године, који су потписали генерал Џорџ Кејси из америчког Генералштаба и Џојс Мороу, помоћник тадашњег америчког министра одбране, а који је објавио „Викиликс“, открива како су САД деценијама, и на који начин, користиле и користе Међународни монетарни фонд (ММФ) и Светску банку као своје неконвенционално оружје.

ПРИРУЧНИК ЗА ПОДРИВАЊЕ ДРЖАВА У овом „приручнику за подривање суверених држава“ нема поља које није обухваћено, од финансија и економије до националних тежњи, традиције, културе, религије и свих пора друштвеног живота. За поља за која се обично мисли да се њима бави ЦИА утврђено је да су на удару Међународног монетарног фонда и Светске банке, те зато „Викиликс“ наводи да је доведена у сумњу њихова независност као главних међународних финансијских институција. Опширан документ открива каква је 2008. била „визија“ политичке кризе у Венецуели, док у завршном делу појашњава како се овим „неконвенционалним начином ратовања“, како га зову државни подсекретар Мороу и генерал Кејси, утицало на политичке процесе од Вијетнама до Авганистана 1980-их и даље, те у осталим америчким интервенцијама у свету.
Документ, наравно, баца сенку и на тврдње које свакодневно слушамо о хиперинфлацији и економској кризи у Венецуели као последици лоше управе, јер потврђује тезу да, све и да је влада у Каракасу и хтела, није могла да учини ништа о том питању. У том смислу су тачне тврдње оних који подсећају да је још за време владавине Уга Чавеза влада Венецуеле требало да крене путем дедоларизације, раскида економских веза са Сједињеним Државама, да се ослободи америчког долара и себи осигура нова тржишта. Ништа од тога није урађено и операција Вашингтона, уз помоћ Међународног монетарног фонда и Светске банке, била је рутински посао за америчку управу.

НЕКОНВЕНЦИОНАЛНО ОРУЖЈЕ Америчка војска користи главне глобалне финансијске институције – Светску банку, Међународни монетарни фонд и Организацију за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), међу осталима – као неконвенционално „оружје“ за спровођење својих интереса у иностранству, открива тајни војни приручник из 2008. године.
Део приручника „Финансијски инструмент националне моћи и неконвенционални амерички рат“ написан је у септембру 2008, а „Викиликс“ је документ објавио у децембру исте године.
Сада „Викиликс“ поновно скреће пажњу на документ, који описује као „амерички приручник за спровођење државних удара“, будући да објашњава тренутну политичку кризу у Венецуели, као и године кампање економског притиска који је Вашингтон спроводио против ове латиноамеричке земље.
Део документа који је „Викиликс“ назвао „Финансијски инструмент националне моћи и неконвенционални амерички рат“ наводи како и на који начин глобалне финансијске институције могу да послуже као средство економског ратовања у време сукоба, укључујући и општи рат широких размера, те како утицати на политику и присилити на сарадњу владе суверених држава.
Такође се истиче да Канцеларија за контролу страних средстава америчке ризнице, која надзире америчке санкције наметнуте другим земљама, као што је у овом случају Венецуела, „има дугу историју спровођења вредног економског рата“.
У приручнику стоји како америчка војска „схвата да правилно интегрисана манипулација економском силом може и мора да буде саставни део неконвенционалног ратовања“. Осим тога, истиче да Савет за националну безбедност, који тренутно води Џон Болтон, „сноси главну одговорност за интеграцију економских и војних инструмената националне моћи Сједињених Држава у иностранству“.

ИЛУЗИЈА „НЕЗАВИСНОСТИ“ Приручник отворено признаје оно што су многи аналитичари тврдили деценијама, а то је да су „независне“ финансијске институције као што су Светска банка и ММФ заправо продужена рука при употреби силе од стране америчке владе, те да ове две институције служе остварењу америчких геополитичких циљева у иностранству, као што тврди Витни Веб, новинарка и аналитичарка портала Mint Press News.
Пример је, према њеном мишљењу, Светска банка која има седиште у Вашингтону и чији је председник увек био амерички држављанин, а директно га је бирао председник те земље. Вашингтон је уједно и највећи деоничар банке и стога су САД једини члан с правом вета, док је амерички министар финансија Стивен Мнучин уједно и незванични гувернер Светске банке.
Међународни монетарни фонд је такође у великој мери под утицајем Вашингтона, који је његов највећи деоничар и плаћа највећу накнаду за одржавање институције, подсећа Витни Веб и упозорава како те организације своје зајмове и подршку могу да користе за „окупацију“ задужених народа.

ВЕНЕЦУЕЛА И ДРУГЕ „МЕТЕ“ У ЛАТИНСКОЈ АМЕРИЦИ У том смислу, аналитичарка наглашава да, будући на блиску везу између америчке владе и тих институција, „не би требало да се изненадимо“ ако венецуеланска опозиција и Хуан Гваидо, који се прогласио за „привременог председника“ а подржао га је Вашингтон, затраже средства од Међународног монетарног фонда, те да се на основу тога, дугом који контролише ММФ, финансира његова паралелна влада.
Према Витни Веб, то је „врло значајно“, јер показује да је главни циљ Гваида, осим приватизације огромних резерви нафте у Венецуели, поновно повезивање земље с дужничком машинеријом коју контролишу САД.
Још једна мета овог „финансијског оружја“ био је Еквадор, чији је садашњи председник Лењин Морено земљу покушао да врати у милост Вашингтона и спровео је „ревизију доделе азила“ оснивачу „Викиликса“ Џулијану Асанжу. За овај „уступак“ је ММФ Морену обећао преговоре о 10 милијарди долара зајма.
У списак је укључена и Аргентина, која је прошле године добила највећи кредит за спасавање у историји Међународног монетарног фонда, највише на наговор Сједињених Држава.
Укратко, иако је Пентагонов приручник за коришћење финансијских институција као алата у неконвенционалном рату објављен пре више од десет година, он је важан подсетник да је такозвана „независност“ тих финансијских институција обична илузија и да су оне једно од многих „финансијских оружја“ које америчка влада редовно користи како би сломила вољу за независношћу или чак срушила суверене и осиромашене владе, закључује Витни Веб.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *