Џереми Кларксон поново на удару

Избацивање емисије „Топ гир“ са „Би-Би-Сија“ омогућило је чувеном британском водитељу Џеремију Кларксону рестартовање овог концепта у серији „Велика турнеја“. И критике су почеле…

Пре нешто више од три године славни, заправо у историји најславнији ако се рачуна његов економски потенцијал, водитељ неке аутомобилистичке емисије, енглески суперстар ТВ забаве Џереми Кларксон је после две и по деценије успешног рада под уговором „Би-Би-Сија“ добио отказ. Његов шоу „Топ гир“ није, међутим, укинут. Отужно, бледо и повремено баш одбојно настављен је на патетични начин и у потпуно другачијем издању, у измењеном помоћном саставу у коме је три сезоне Кларксона у сваком смислу недорастао глумио Американац Мет Лебланк, познат по чувеном ситкому „Пријтељи“. Ништа јадније није виђено у историји „Топ гира“ који је „Би-Би-Си“ уносно годинама распродавао широм света, кажу на чак двестотинак територија. Гледаност је драстично опала и практично је ову емисију учинила бесмисленом.
Џереми Кларксон се у међувремено врло брзо победнички снашао, па је са истим сарадницима, Џејмсом Мејом и Ричардом Хемондом, рестартовао свој шоу под такође изузетно уносним уговором са стриминг платформом („интернет телевизија“) „Амазона“, сада под називом „Велика турнеја“ („Grand Tour“). Једина разлика у односу на „Топ гир“ је што је ауто-шоу у складу с новим именом кренуо на велику светску турнеју. Концепт је добио путописни карактер па су Клакрсон и екипа, под иначе у осталим елементима истоветним детаљима преузетим из „Топ гира“, почели да путују друмовима света све са једнако заједљивим, иритантним, безобразним и увек на све начине, а посебно када је реч о забранима политичке коректности, провокативним Кларксоновим коментарима. И, наравно, чим се видело да је „Топ гир“ на „Би-Би-Сију“ с јадним, али политички коректним заменама доживео фијаско, кренули су „организовано-спонтани“ напади на „Велику турнеју“, која је комерцијално чак успешнија него пре, судећи по изјавама и осмесима директора „Амазона“ – успех својих продукција мере по броју нових претплатника које су привукле. „Велика турнеја“ је досад њихова најуспешнија продукција! Огроман новац уложен у серију (надмашен је „Би-Би-Сијев“ буџет од милион фунти по епизоди) показао се као једно од њихових најбољих улагања.

НАПАДИ ГЕЈ КОМИНТЕРНЕ Што се тиче актуелних напада на Кларксона, а самим тим и серију која је недавно ушла у трећу сезону, они су, разуме се, стигли од најјаче руке новог поретка морала – геј коминтерне. Кларксон је у једној од епизода у свом стилу неотесаног деришта напао ову групацију гледалишта исмевајући џип вренглер који, како рече, воле геј мушкарци који га возе у својим пинк кошуљицама (узгред, управо у таквој кошуљи се сликао за промотивну фотографију једне од нових епизода ове серије!) и панталоницама без задњице. Причао је, исмевао и провоцирао. Прозвани су то једва дочекали осувши паљбу по друштвеним мрежама, а њу су одмах преузели и озбиљни велики британски медији који су постали дежурни заштитници новог моралног кодекса у коме је прва ставка протекција и промоција хомосексуалних револуционара. Кларксон је добио још једну, ко зна коју по реду етикету у својој каријери. Назван је лењим, хомофобичним кревељавим средњошколцем. И, наравно, одмах су позвали на укидање „Велике турнеје“, која, наредише, не би смела да постоји после ове треће сезоне! „Амазон“ вероватно није „Би-Би-Си“, па се неће одрећи добре зараде у име новокомпонованих идеала које диктира накарадни свет, те ће се Кларксон и даље кревељити као средњошколац и провоцирати све и свакога без милости и обзира, а то ће ипак још увек нормални део планете радо гледати. Истина, безобразан и иритантан, често више налик средовечном фолиранту без такта него човеку с мисијом који субверзивно иритира из неких важнијих принципа него што су новац и неотесаност као морална врлина, али Кларксон је баш као превасходно негативна појава успео да постане изузетно значајна фигура комерцијалне телевизијске понуде. И то најпре у политичком смислу, што је већ само по себи феномен.

ЗЛАТНО ЈАЈЕ БРИТАНСКЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ Јер, сетимо се, „Топ гир“ је током времена израстао у златно јаје британске телевизије и њен најуноснији извозни програм. Кларксона и његов шоу је сваке недеље гледало преко триста педесет милиона људи широм планете, захваљујући чему је „Би-Би-Си“ зарађивао од домаће и иностране публике скоро осамдесет милиона фунти годишње, а поменута емисија доспела је чак и у Гинисову књигу рекорда као најкомерцијалнија те врсте у историји телевизије. Али промоција послушности, демократског једноумља у коме поменута политичка коректност има кључни значај, за „Би-Би-Си“ је била драгоценији од свега. Зато су челници британске националне телевизије једва дочекали довољно добар повод да елиминишу у својим редовима претерано заступљеног водитеља који је управо од политичке некоректности направио каријеру и баш зато постао омиљено име међу армијом поклоника широм планете. Последња кап у чаши жучи блазираних либерала и дежурно брижних чувара који одлучују шта масе морају да науче гледајући национални програм био је физички насртај Кларксона на продуцента његове емисије приликом боравка у Јоркширу. Џереми је, рекоше, подивљао по повратку у мотел који је одабрао овај продуцент за њихов конак пошто у њему усред ноћи, када се појавио „под гасом“ после вишечасовне забаве, није било топле хране. Продуцент је завршио у болници, али на крају ипак није поднео пријаву против Кларксона, па је овај избегао кривичну одговорност коју су многи захтевали. Последице овог чина су да је славни водитељ суспендован, а онда и отпуштен. Овакав исход је одавно лебдео над његовом судбином.
Кларксон је у својој аутомобилистичкој емисији радио на супротстављању трендовима који су у претходним годинама градили ново друштво политички коректне нације најплеменитијих социјално-политичких погледа, са људима без предрасуда, расних и било којих других затуцаности.

ДИРЕКТАН И ВРЛО ВАЖАН ПРОТИВНИК Док су лидери глобалистичке диктатуре социјалне исправности уз помоћ медијских гиганата какав је управо „Би-Би-Си“ инсталирали принципе о једнакости свих са свима и све остале „позитивне“ тековине новог света, Кларксон је забављао милионе нимало фасциниране тим новим исправним светом и његовим наметањем коректних „новоговор термина“. Дакле, наметнуо се као директни и врло важни противник кога је јавно било веома значајно поразити. Кларксон је безобзирно и систематски нападао тај и такав свет, па сте у емисијама „Топ гира“ скоро у истој мери слушали о карактеристикама појединих аутомобила колико и о Кларксону иритантним „вредностима“. Тако се, рецимо, памте скандали у емисијама због Џеремијевог отровног језика када је певао стихове познате дечје песмице коју су расисти користили да вређају црнце, или када је до те мере изиритирао Аргентинце, снимајући једну од емисија у тој земљи користећи таблице на колима које су асоцирале на Фолкландски рат, да је умало линчован и протеран из земље. Његово политички некоректно обраћање појединим етничким групама, заправо отворени расистички коментари на рачун Индијанаца, Мексиканаца и генерално целокупне „жуте расе“, како је волео да каже, доводиле су до лудила британске телевизијске цензоре и челнике у „Би-би-Сију“.
Кларксон им је лаконски узвраћао ироничним или, зависно од ситуације, циничним осмесима и одмах неким новим скандалом. У том смислу је био веома духовит када је одлучио да кроз Индију путује јагуаром за који је прикачен покретни тоалет јер се свако у тој земљи бар једном заразио стомачним вирусима због којих је завршио на шољи, па је он зато своју понео да му стално буде надохват руке. Нашег југа је прогласио најгорим аутомобилом који је икада направљен, а у једној емисији га је уништио пројектилом из тенка. Исмевао је америчка и немачка кола (мада је некима од ових других, којима се дивио, умео да честита гестом који је опасно личио на нацистички поздрав!), величао британска и америчка која су његови средовечни истомишљеници сматрали да су „кул“. У том је контексту имао и увредљиво конципирану листу аутомобила која су „кул“ и који то нису.
Заправо, тешко да се може наћи иједан моменат у његовој емисији који би могао да буде по вољи телевизијских цензора и чувара новог морала. Ипак, колико год да је можда представљао вентил „оних других“, чињеница да је пуштан да као такав буде вентил тим другима, давала је на значају принципима оних првих. Манипулација њиме у овом контексту, а самим тим и с масама, временом је добила епске пропорције. Али тај његов стил размаженог, безобразног и бунтовног дечака у телу средовечног „мачо Енглеза“ је „Топ гир“ уздигао на ниво светске ТВ сензације. И сада се то понавља у „Великој турнеји“. Као и растуће непријатељство према свему што Кларксон и његов нови-стари шоу представљају најпре у политичком контексту. Никога у „Амазону“, бар не званично, још увек не погађају његови испади. Кларксон поред поменуте огромне подршке широм света сада стиче додатне поклонике и то, занимљиво, у од њега значајно млађој популацији, оној која се налази између треће и четврте деценије живота, што је тек посебно болан део његовог тријумфа у овом двобоју против лажних слобода које наводно треба да коначно замене такође лажне неслободе. Лењ, хомофобични кревељави средњошколац, дакле, узвраћа ударац против Империје, а остаје да видимо какве ће последице то имати по њега и све нас.