ЦЕНА ГВАИДОВЕ МАСЛИНОВЕ ГРАНЧИЦЕ

Пекинг је постао глобални играч ког не може да пренебрегне ни самозвани председник Венецуеле Хуан Гваидо. Његова рука пружена Кини један је од главних доказа да је свет неповратно мултиполаризован и да Гваидо с тим и те како рачуна. Од чега заправо страхује Запад у Латинској Америци?

Свако ко је помније пратио кризу у Венецуели протеклих недеља могао је лако да запази да су Русија и Кина подржале законит поредак у тој земљи, али да је подршка Москве и Пекинга, као и више пута досада, имала различит дипломатски интензитет. Док је Русија у Уједињеним нацијама 26. јануара јасно ставила до знања светској јавности да се ради о америчком покушају промене режима, кинески представник Ма Џаосу позвао је све стране да остану рационалне и смирене, као и да, како је рекао, релевантне стране треба да поштују избор народа Венецуеле.

ХРОНОЛОГИЈА ДИПЛОМАТСКИХ ПОТЕЗА Рекло би се да Кина, упркос противљењу увођењу једностраних санкција и збацивању Николаса Мадура с власти, у Венецуели пре свега жели да одржи задовољавајући ниво утицаја, како би заштитила властита и при томе позамашна улагања, вредна десетине милијарди долара. Истини за вољу, председник Николас Мадуро није се прославио на пољу одржања стабилности, па и у тој чињеници донекле треба тражити корене нешто мекшег кинеског дипломатског наступа у погледу кризе у Каракасу.
О таквом, дакле опрезнијем кинеском ставу, јасно сведочи хронологија кинеских дипломатских активности на плану одређења према кризи у Венецуели.
Портпаролка кинеског Министарства спољних послова Хуа Чуењинг 23. јануара је саопштила да би све релевантне стране требало да траже политичко решење у Венецуели кроз миран дијалог у оквиру устава те земље.
„Кина увек подржава принцип неуплитања у унутрашње ствари других земаља и противи се страном уплитању у послове Венецуеле“, рекла је Хуа Чуењинг.
Други гласноговорник кинеског Министарства спољних послова Генг Шуанг огласио се 28. јануара, изјављујући да Кина подржава напоре венецуеланске владе да одржи национални суверенитет, независност и стабилност. Генг је том приликом поновио позив свим земљама да се супротставе свакој спољној интервенцији када су унутрашње ствари Венецуеле у питању и свим покушајима било које државе да се умеша у унутрашње послове других земаља. Јасно је, премда то није сасвим директно речено, да је Генг мислио на САД и санкције државној нафтној компанији Венецуеле.
Самопроглашени председник Венецуеле одмах је реаговао и 2. фебруара пружио маслинову гранчицу Пекингу, дословно се тако изразивши у интервјуу који је дао листу „Саут Чајна морнинг пост“ из Хонгконга. Изјавио је том приликом да је Кина кључни светски играч и да с њом жели продуктивне и обострано корисне односе, те да је спреман да поведе дијалог с кинеским званичницима што је пре могуће. Гваидо је том приликом додао да ће Кина и даље играти значајну улогу у економском развоју Венецуеле, напомињући да ће договори Пекинга с Мадуровом владом остати на снази.
„Подршка Кине биће веома важна у јачању економије и будућег развоја наше земље“, додао је Гваидо.