Пекинг је постао глобални играч ког не може да пренебрегне ни самозвани председник Венецуеле Хуан Гваидо. Његова рука пружена Кини један је од главних доказа да је свет неповратно мултиполаризован и да Гваидо с тим и те како рачуна. Од чега заправо страхује Запад у Латинској Америци?
Свако ко је помније пратио кризу у Венецуели протеклих недеља могао је лако да запази да су Русија и Кина подржале законит поредак у тој земљи, али да је подршка Москве и Пекинга, као и више пута досада, имала различит дипломатски интензитет. Док је Русија у Уједињеним нацијама 26. јануара јасно ставила до знања светској јавности да се ради о америчком покушају промене режима, кинески представник Ма Џаосу позвао је све стране да остану рационалне и смирене, као и да, како је рекао, релевантне стране треба да поштују избор народа Венецуеле.
ХРОНОЛОГИЈА ДИПЛОМАТСКИХ ПОТЕЗА Рекло би се да Кина, упркос противљењу увођењу једностраних санкција и збацивању Николаса Мадура с власти, у Венецуели пре свега жели да одржи задовољавајући ниво утицаја, како би заштитила властита и при томе позамашна улагања, вредна десетине милијарди долара. Истини за вољу, председник Николас Мадуро није се прославио на пољу одржања стабилности, па и у тој чињеници донекле треба тражити корене нешто мекшег кинеског дипломатског наступа у погледу кризе у Каракасу.
О таквом, дакле опрезнијем кинеском ставу, јасно сведочи хронологија кинеских дипломатских активности на плану одређења према кризи у Венецуели.
Портпаролка кинеског Министарства спољних послова Хуа Чуењинг 23. јануара је саопштила да би све релевантне стране требало да траже политичко решење у Венецуели кроз миран дијалог у оквиру устава те земље.
„Кина увек подржава принцип неуплитања у унутрашње ствари других земаља и противи се страном уплитању у послове Венецуеле“, рекла је Хуа Чуењинг.
Други гласноговорник кинеског Министарства спољних послова Генг Шуанг огласио се 28. јануара, изјављујући да Кина подржава напоре венецуеланске владе да одржи национални суверенитет, независност и стабилност. Генг је том приликом поновио позив свим земљама да се супротставе свакој спољној интервенцији када су унутрашње ствари Венецуеле у питању и свим покушајима било које државе да се умеша у унутрашње послове других земаља. Јасно је, премда то није сасвим директно речено, да је Генг мислио на САД и санкције државној нафтној компанији Венецуеле.
Самопроглашени председник Венецуеле одмах је реаговао и 2. фебруара пружио маслинову гранчицу Пекингу, дословно се тако изразивши у интервјуу који је дао листу „Саут Чајна морнинг пост“ из Хонгконга. Изјавио је том приликом да је Кина кључни светски играч и да с њом жели продуктивне и обострано корисне односе, те да је спреман да поведе дијалог с кинеским званичницима што је пре могуће. Гваидо је том приликом додао да ће Кина и даље играти значајну улогу у економском развоју Венецуеле, напомињући да ће договори Пекинга с Мадуровом владом остати на снази.
„Подршка Кине биће веома важна у јачању економије и будућег развоја наше земље“, додао је Гваидо.