Почетна / Регион / Будимпештанска „одбијеница“ Вашингтону

Будимпештанска „одбијеница“ Вашингтону

Централноевропска турнеја другог човека Трампове администрације у Мађарској је доживела (не)очекиван ударац

Иако влада Виктора Орбана и администрација америчког председника Доналда Трампа имају врло сличан приступ у неколико политичких и међународних питања – воде патриотску политику где је национални интерес на првом месту, једино њих две одбиле су потписивање пакта УН о глобалним миграцијама, Будимпешта је подржала одлуку Вашингтона да своју амбасаду у Израелу из Тел Авива пребаци у Јерусалим… – Мађарска ипак не испуњава све америчке приоритете. Конкретно, није сачувала Централноевропски универзитет (ЦЕУ) у Будимпешти већ га је присилно пребацила у Аустрију, не подржава Украјину у преговорима о приступању Европској унији и спречава сарадњу Кијева и НАТО-а због нарушавања права 150 хиљада етничких Мађара у тој земљи, не обнавља своју борбену технику која је углавном совјетске и руске производње новом (или половном) америчком…

ТУРСКИ ТОК У агенди петодневне мини-турнеје по европским земљама (Мађарској, Словачкој, Пољској, Белгији и Исланду) америчког државног секретара Мајка Помпеа (11–15. фебруар) налазила су се и још два врло важна питања – супротстављање Вашингтона енергетском утицају Русије и дигиталној експанзији Кине у Средњој Европи из које су се САД 2009. године повукле, да би уместо њих тамошњи простор (готово) у целости испуниле Москва и Пекинг.
Аналитичари су, међутим, били јединствени у тврдњи да је Помпеова посета, превасходно земљама Вишеградске групе – програмирана из чисто стратешких разлога, пре свега оних енергетских. Њему је најважнији приоритет био „сламање“ Виктора Орбана и тиме спречавање уласка нових количина руског гаса у простор Средње Европе кроз гасовод „Турски ток“, чији је крак планиран да се гради кроз Бугарску и Србију до границе с Мађарском.
Осим тога, Мађарска би, према плановима САД, требало да буде најважнија карика снабдевања Средње Европе америчким течним гасом из ЛНГ терминала у Омишљу на Крку (Хрватска), који, без активног учешћа Будимпеште, нема значајнију перспективу. Наиме, ова врста америчког гаса у Пољску стиже преко њиховог ЛНГ терминала, а исто тако и у Литванију преко њиховог. Беч и Љубљана за амерички течни гас немају никакав интерес и они су још прошле године потписали нове вишегодишње уговоре о снабдевању руским гасом са „Газпромом“. Евентуалним мађарским уласком „у игру“ с америчким ЛНГ-ом у обзир би могло да дође и снабдевање гасом Украјине, која је, такође, попут Пољске – беспоговорно кооперативна у односу на све захтеве Вашингтона.
Дакле, након неуспеха САД у „минирању“ руско-немачког пројекта гасовода „Северни ток 2“ (тај пројекат је у пракси готово немогуће зауставити политичким путем), Вашингтону остаје и велика главобоља с „Турским током“. Уколико оба пројекта прођу, могло би се без икакве резерве и бојазни констатовати – да су Сједињене Америчке Државе изгубиле енергетски рат с Русијом за европско тржиште! Утеха за Вашингтон може бити једино та да ће извоз свог течног гаса у Европу ипак знатно повећати у односу на раније количине.

СИЈАРТОВ ОДГОВОР Зато је Мајк Помпео, тек што је ступио на мађарско тло (Мађарску је 11. фебруара прву посетио), превасходно желео да „усклади часовнике“ између САД и источног дела Европске уније када је у питању политика према Русији и Кини – државама, које, како је у Будимпешти рекао, „не деле идеале који су врло вредни Американцима“. „Ми не можемо дозволити Владимиру Путину да прави раздор између пријатеља и свађа савезнике унутар НАТО-а“, подвукао је амерички државни секретар на заједничкој конференцији за медије с мађарским шефом дипломатије Петером Сијартом.
Међутим, од мађарског колеге добио је неочекивано оштар одговор. „Наша спољна политика нам омогућава да будемо крајње искрени, а то многима не одговора. Удео Мађарске у трговини између ЕУ и Кине је 1,2 одсто, а када је реч о Русији, у европској политичкој арени постоји огромно лицемерје! Будимпешти је досадило када Вашингтон говори како Мађарска има блиске односе с Русијом. Скоро све западне земље, упркос бриселским санкцијама Москви, из године у годину јачају своју трговину с Русијом! И нико их не кажњава због кршења ембарга“, истакао је Петер Сијарто, посебно нагласивши да је Централна Европа, упркос томе „што је инфраструктурно урадила све што је могла да би гас купила и из других извора“, зависна од Русије на тему снабдевања енергијом. Диверсификација је на савезницима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *