Бриселска замка

Куда води европски пут Босне и Херцеговине?

У дубоко подељеној дејтонској творевини у којој Бошњаци оспоравају име и статус Републике Српске, а Хрвати покушавају да се ишчупају из загрљаја федералног партнера, једина ствар око које у овом тренутку, бар начелно, постоји сагласност сва три народа и оба ентитета јесте „европски пут БиХ“, односно жеља да ова несрећна земља добије статус кандидата за чланство у Европској унији. Како би се приближили остварењу овог циља, тројица чланова Председништва Босне и Херцеговине, Милорад Додик, Шефик Џаферовић и Жељко Комшић, у својој су првој заједничкој спољнополитичкој мисији боравили у Бриселу где су водили разговоре са челницима ове организације – председником Европске комисије Жан-Клодом Јункером, високом представницом ЕУ за иностране послове и безбедност Федериком Могерини, првим човеком Европског савета Доналдом Туском, и комесаром за европску политику суседства и преговоре о проширењу Јоханесом Ханом.

[restrict]

665 ПИТАЊА Поставља се, наравно, питање какви су били домети ових разговора у главном граду Белгије. Али и, што је чини се далеко важније, зашто Република Српска подржава „европски пут БиХ“ и да ли би могла да има неку конкретну корист од евентуалног давања Босни и Херцеговини статуса кандидата за чланство у, не више тако популарној, заједници народа Старог континента?
Од формално главних људи европске администрације смо – бар на основу онога што је званично саопштено – могли чути већ добро познате лепе жеље и охрабрења да се „устраје на започетом правом путу“, али и подсећање на обавезе које потенцијални кандидат из Сарајева мора да испуни у смислу давања одговора на 665 додатних питања из Упитника, што је предуслов за разматрање његовог захтева. Чак и кад то учини, Босна и Херцеговина неће, како је упозорио Јоханес Хан, аутоматски добити статус кандидата пошто ће „будуће мишљење Европске комисије бити обухватна мапа пута за темељне реформе које треба усвојити и хитно спровести, посебно у пољу владавине права и темељних права, где су очигледни недостаци на свим нивоима“. На шта конкретно мисли говорећи о „тим недостацима“, Хан је открио подржавши „легитимну забринутост грађана земље, укључујући оне изнете на улицама Бањалуке“, те поручио да „Европска унија очекује да се ти случајеви ревносно решавају у складу са међународним стандардима“.

СРПСКА ПОД ЛУПОМ Већ ова „забринутост за грађане који демонстрирају на улицама Бањалуке“ наговештава да ће Република Српска бити под посебном лупом одговорних из Брисела на путу БиХ ка Европској унији. Ипак, засад је неизвесно када ће некадашња централна југословенска република добити толико чекани статус кандидата, пошто у разговорима изражена жеља бриселских саговорника чланова Председништва БиХ, да читав посао буде окончан до 1. новембра 2019. када истиче мандат садашње Европске комисије, није никаква гаранција да ће се то заиста и десити. Додатни проблем би могло представљати то што – чак и у случају да Европска комисија да зелено светло Сарајеву – коначну реч о кандидатури имају све чланице „европске породице“, што теоретски отвара могућност да нека од њих из егоистичних државних мотива постави „рампу“ Босни и Херцеговини.
Милорад Додик је изразио задовољство разговорима у главном граду Белгије, при чему му је вероватно највише пријало инсистирање челника Европске уније да се у БиХ морају што пре формирати нови постизборни органи власти на свим нивоима, а самим тим и Савет министара Босне и Херцеговине чије конституисање кочи бошњачка страна. Остаје, међутим, још увек неизвесно да ли ће покретање овог проблема с мртве тачке значити и бошњачко коначно прихватање српског кандидата Зорана Тегелтије за председника овог органа, с обзиром на то да је Шефик Џаферовић у Бриселу саопштио како се „мора пронаћи начин да се именује Савет министара, а истовремено одобри први годишњи национални план за НАТО“.
Јасно је, наравно, искусном политичару какав је неспорно државник из Лакташа да Босна и Херцеговина, чак и ако добије статус кандидата, не може (баш као и остали заинтересовани с простора бивше Југославије) у догледно време очекивати да ће бити примљена у уздрману и међусобним свађама подељену Унију. Додик никад није ни био еврофанатик већ прагматичан политичар, а да су га дешавања на Старом континенту навела да створи резерве према некада „безалтернативној будућности“ показао је током последње изборне кампање када је истицао да „Европској унији прети распад, због чега не треба пожуривати са уласком у њу“. Ипак он је и тада, баш као и сада, остајао и даље на европском курсу, при чему се, чини нам се, није толико руководио искреним уверењем да је то заиста најбољи пут за Републику Српску, колико опортуним политичким разлозима.
Лидер мањег ентитета у БиХ ни у овом питању не жели да одступи од става да Република Српска прати кораке Србије, па му европска политика Београда не отвара простор да се јавно дистанцира од Брисела. Осим тога, свестан је и чињенице да бројни грађани у РС још увек сматрају Унију најбољим решењем за њихове проблеме, а у садашњим околностима, када Република Српска води тешку борбу за очување војне неутралности, не би било паметно да се отварањем још једног фронта дају додатни аргументи онима који Бањалуку представљају као противника западних интеграција.

БУДУЋНОСТ ПРОТЕКТОРАТА Најзад – а Додик је о томе отворено говорио током боравка чланова Председништва БиХ у Белгији – добијање статуса кандидата за чланство у Европској унији отворило би могућност да се покрене процес одстрањивања високог представника и страних судија из политичког и правног система ове државе, што би, по његовој процени, било добро и за Републику Српску и за Босну и Херцеговину. Постоји, наравно, реална опасност да кандидатура БиХ буде коришћена за нове притиске на Бањалуку, кроз инсистирање да „само реформисана, унитарно уређена функционална држава може стићи у Европску унију“. Први човек РС је, међутим, већ јасно ставио до знања да у том случају неће бити жртвовања садашњег степена самосталности овог ентитета ради предности европских интеграција, што практично значи да ће из највећег града на Врбасу – баш као што се сада чини са Акционим планом за НАТО – блокирати даљи пут Босне и Херцеговине ка Унији.
За Републику Српску је од потенцијалних замки на европском путу у овом тренутку далеко већа опасност најављена иницијатива Бакира Изетбеговића за укидање њеног имена. А да западни заштитници Бошњака, уз подршку Турске, немају озбиљну намеру да зауставе опасну игру својих штићеника, показали су и закључци Савета за спровођење мира у БиХ, чија је седница на нивоу амбасадора одржана на захтев Русије у Сарајеву. У заједничкој изјави – коју није прихватила Руска Федерација, чији је амбасадор Петар Иванцов безуспешно тражио да се иницијатива СДА оцени као кршење Дејтонског споразума и Устава – представника већине чланова Савета најављени захтев највеће бошњачке странке је проглашен „контрапродуктивним и неодговорним“, али је истовремено оштро критикована и Република Српска „због скорашње реторике и потеза којима се доводи у питање суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине“.
Колико је оваква блага критика могла ефикасно да утиче на планове Бакира Изетбеговића и његових сарадника, показало је врло брзо ново саопштење Странке демократске странке. У њему је, не само поновљено да ће, „уколико се не промени однос власти РС према правима Бошњака и Хрвата, овлашћени предлагачи те странке поднети апелацију Уставном суду БиХ“ већ је и најављено коришћење нове „карте“ – покретање поступка пред Европским судом за људска права у Стразбуру. После овога можемо само да се запитамо: постоји ли у Босни и Херцеговини заиста стварни консензус о „европском путу“ у будућност?

[/restrict]

Црнадак: БиХ ће следити пут Црне Горе у НАТО!

Министар спољних послова БиХ у техничком мандату и функционер Партије демократског прогреса Игор Црнадак је, на конференцији коју је организовао Атлантски савез Црне Горе, саопштио да је „спољнополитичка одредница Босне и Херцеговине чланство у НАТО и Европској унији“, те да ће „на том путу следити пример Подгорице“. Он је током дискусије на тему „Актуелна безбедносно-политичка и економска ситуација у БиХ“ нагласио да је „овај процес, због унутрашњих политичких прилика, тренутно у застоју, али да тај приоритетни задатак има изгледа да буде решен“. Црнадак, иначе кадар Младена Иванића, касније је покушао да демантује то што је рекао, али су га демантовали сами организатори, потврдивши у издатом саопштењу да је одлазећи министар спољних послова БиХ заиста рекао оно што су медији пренели.