Блокада, истраге, претње опозивом

Трамп на половини мандата

Пише Марко Танасковић

Други део председничког мандата у америчкој политици традиционално представља „мирније“ време када повучени политички потези и усвојене државне мере почињу да дају конкретне резултате, већ се своде први рачуни, а читава администрација полако се окреће припремама за нове изборе и нову кампању

У случају, по свему неконвенционалног, председника Доналда Трампа уобичајени ред догађаја у политичком календару САД добија нов обрт и потпуно другачију динамику. Наиме, када је 20. јануара 2017. испред вашингтонског Капитола положио заклетву над Библијом и постао 45. председник САД, Трамп је у инаугурацијском говору обећао да ће му Америка бити на првом месту и да је његовим избором амерички народ поново постао суверени владар земље. Трамп је критиковао своје претходнике због скупих и непотребних ратова за туђе интересе, док су код куће, на улицама Америке, дозволили покоље, процват криминала, празне фабрике и рекордну незапосленост. Обећао је да „заборављени грађани Америке више неће бити заборављени и да ће сви морати да саслушају њихов глас“, а да ће свака одлука, од питања међународне трговине и такси преко имиграције до спољних послова, бити донета искључиво у корист америчког народа.
Да би остварио своја обећања дата обичним Американцима, Трамп се, са оптимизмом и самопоуздањем човека који је у животу навикао да побеђује, заветовао да ће исушити вашингтонску глобалистичку „мочвару“ која је, по њему, деценијама доносила одлуке противне интересима већинске Америке. Такође, Трамп је послао поруку остатку света да ће Америка убудуће снажно бранити своје виталне интересе, али да неће више ширити глобалистичку агенду и наметати своје вредности другима, већ ће пустити да оне сијају за пример онима који желе да их следе.

[restrict]

НЕОСТВАРЕНИ САН Две године касније, чини се, нажалост, да је Трампова визија Америке још далеко од остварења. Вашингтонска мочвара оличена у „дубокој држави“, коју сачињавају различити, али синхронизовани и чврсто повезани делови политичког, медијског, финансијског и војног естаблишмента, показала се као врло жилав и упоран противник који је настојао да осујети сваку Трампову иницијативу и да лично дискредитује председника на често врло приземан начин. Током јануара на снази је била најдужа блокада државне администрације у америчкој историји која је трајала дуже од месец дана и која је била резултат немогућности постизања компромиса око усвајања федералног буџета, односно око финансирања изградње зида на граници са Мексиком за који Трамп тражи да му се одобри 5,7 милијарди долара. Изградња граничног зида, у дужини од око 390 километара, зида који би Америку барем делимично заштитио од масовне илегалне имиграције са југа и нарко-криминала, али и терористичких претњи које долазе из тог правца, била је једна од носећих тема и главних обећања Трампове победничке кампање, па је стога сасвим логично што председник не одустаје тако лако од тог плана, нарочито ако се има у виду да се за мање од две године поново излази на биралишта. С друге стране, демократе у Конгресу сматрају изградњу зида за „антицивилизацијско и неефикасно“ решење, на симболичном нивоу негацију свега онога што мултикултурна Америка представља, те уместо тога предлажу да се средства употребе за побољшање технологије видео-надзора, повећање броја граничних патрола и унапређење метода за детекцију скривених наркотика.
У међувремену, док су се Трамп и демократе прегањали и натезали око финансирања зида, федерална администрација била је у делимичној блокади, а више од 800.000 запослених у савезним службама седело је на принудном одмору без плате. Радиле су само државне агенције и службе које су витално значајне за функционисање државе, а бројни савесни запослени „волонтирали“ су без надокнаде. Процене Беле куће биле су да свака недеља блокаде умањује економски раст за 0,13 одсто на тромесечном нивоу, а сви запослени у државним службама изгубили су кумулативно 200 милиона долара дневно у платама што ће се неизбежно одразити и на потрошњу, односно приватни сектор. Многи су се прибојавали потенцијалне хуманитарне катастрофе која је могла да задеси Америку, услед евентуалних елементарних непогода и несрећа везаних за зимске временске прилике, због недовољног броја запослених у службама за хитне и ванредне ситуације. Недавно су се огласила и цивилна удружења за контролу и безбедност ваздушног саобраћаја која су упозорила да је безбедност летења у САД на најнижем могућем нивоу због недостатка особља у контролним центрима и радарским пунктовима. У тренутку када је ситуација постала већ драматична и када се чинило да ће се пат-позиција и парализа отегнути унедоглед, Трамп је прошлог 25. јануара објавио да је постигао са Конгресом краткорочан споразум о привременом финансирању које ће омогућити деблокаду администрације на три недеље чиме ће се добити време и маневарски простор за преговоре и трајно решење.
Ако је судити по анкетама јавног мњења, нервоза и неизвесност око блокаде државне администрације изазвали су вртоглави пад Трампове популарности. Галуп је објавио истраживање по коме је Трамп тренутно на само 33 одсто подршке грађана. Поређења ради, Трампов претходник Обама је у истом периоду свог првог мандата имао око 49 посто подршке. Занимљиво је да је крајем прошле године Трампов рејтинг повремено прелазио 50 процената захваљујући добрим економским показатељима и паду незапослености, али је очигледно да је блокада нанела озбиљну штету јавној перцепцији његовог председничког учинка. Чак седам од десет Американаца, према истраживањима јавног мњења, сматра да питање изградње зида није било вредно блокаде владе, а чак 66 одсто испитаних жели да Трамп прихвати од Конгреса понуђени буџет без финансирања зида. Трамп је пак покушавао да пребаци кривицу за блокаду на Демократску странку, оптужујући је на твитеру да је одбијањем да омогући финансирање зида постала радикална партија која заговара „отворене границе и криминализацију Америке“.

Треба рећи да све горенаведене бројке и процене о подршци и популарности треба узети са здравом дозом резерве, јер се ипак ради углавном о агенцијама које су пред прошле председничке изборе предвиђале убедљиву победу Хилари Клинтон. Сва је прилика да ћемо за мишљење и прави став обичног Американца о блокади, изградњи зида и илегалној миграцији морати да сачекамо 2020. и следеће изборе, јер је већ сада очигледно да ће то бити једна од тема око које ће се ломити исход наредног гласања за председника. Колико је политичка криза у Америци озбиљна и колико су поделе дубоке, говори и чињеница да је Трамп био принуђен да одложи свој традиционални говор о „стању нације“ јер му је председавајућа Представничког дома Конгреса Ненси Пелоси ускратила гостопримство у тој институцији све док се не оконча блокада. То је већ сасвим јасан показатељ нездраве политичке климе, односно колико су нарушене све традиције, неписана правила и добри обичаји у функционисању различитих грана власти и институција америчке политике.

ИСТРАГА РУСА Готово да нема крупније одлуке или процеса у америчком политичком животу који тече глатко и без опструкција, а правосуђе засад трпи највеће притиске. Поред блокаде државне администрације, Трампу велике муке прави и истрага Еф-Би-Аја око наводног мешања руске државе и обавештајних служби у ток и исход председничких избора из 2016. Сада је та истрага, коју води специјални тужилац Роберт Милер, проширена на самог Трампа, односно на оптужбе да је он био свестан руског мешања, да је ометао правду и прикривао доказе када је отпустио директора Еф-Би-Аја Џејмса Комија и да, као први човек државе и главнокомандујући војске, представља озбиљну претњу по националну безбедност. Водеће гласило америчке либералне плутократије „Њујорк тајмс“, изразито ненаклоњен Трампу, пише да је Еф-Би-Ај први пут посумњао у Трампову повезаност с Русијом током председничке кампање, али да је истрага покренута тек након отпуштања Комија.
Истрага, према писању „Тајмса“, има и контраобавештајни и кривични аспект, а да се засад фокусира на сусрете које су имали одређени чланови Трамповог тима и породице с руским званичницима и дипломатама. Наводно постоји и аудио-снимак у коме се Трамп хвали руском амбасадору током посете Белој кући да је отпуштањем Комија успео да смањи притисак у „вези с оном ствари“. „Вашингтон пост“ такође пише да је америчка обавештајна заједница изразито узнемирена чињеницом да се Трамп трудио да сакрије све детаље својих разговора с руским председником Владимиром Путином. Занимљиво је да не постоје ни јавни, а ни поверљиви записи ниједног од пет сусрета које је Трамп имао с Путином, а да је Трамп, према тврдњи очевидаца, наложио свом преводиоцу да му преда све белешке са сусрета с Путином у Хамбургу априла 2017. и да о детаљима разговора нипошто не говори другим америчким званичницима. Одлука о војном напуштању Сирије само је додатно подгрејала те сумње, јер се процењује да је на тај начин Трамп „вратио“ услугу Путину и осигурао опстанак Асадовог режима који је под руским и иранским патронатом.
Трамп је лично, а и преко свог правног заступника Рудија Ђулијанија, негирао да је у било каквом дослуху с Русима и назвао је читаву истрагу увредљивим и апсурдним „ловом на вештице“. У склопу „руске истраге“ прошле недеље ухапшен је и бивши Трампов саветник Роџер Стоун, који се терети за ометање поступка, давање лажних изјава и утицање на сведоке. Ово, међутим, није једини потенцијални сукоб са законом који Трампу наноси штету и изазива главобоље. У децембру 2018. на три године затвора осуђен је Мајкл Коен, Трампов дугогодишњи лични адвокат, због утаје пореза, али и злоупотребе положаја и ненаменског трошења новца из фондова за Трампову кампању. Коен тврди да је новац, по Трамповим инструкцијама, узимао из средстава намењених за кампању и да је њим потплаћивао бројне жене како би сакрио његове ванбрачне афере, између осталог са „Плејбој“ зечицом Карен Мекдугал и порно глумицом Сторми Денијелс. „Моја слепа лојалност том човеку навела ме да кренем путем таме уместо светлости. Осећао сам да је моја дужност да покривам његове прљаве послове“, изјавио је Коен након изрицања пресуде. Демократе су одмах упутиле позив Коену да сведочи о својим односима с председником пред одбором за обавештајне послове Конгреса, али је он тражио да се сведочење одложи јер трпи вербалне нападе и претње од стране председника и његових људи.
По америчким законима, Трамп не може бити оптужен за кривично дело, али ако током „руске“ и друге истраге о проневери новца за кампању испливају довољно чврсти докази о „издаји, примању мита и другим тешким злочинима и преступима“, може се покренути поступак за опозив председника. Процес опозива је компликован и подразумева својеврсно јавно суђење у Сенату, а тешко је очекивати да, с постојећим односом снага, демократе могу да обезбеде двотрећинску већину у оба дома која је неопходна за успешно окончање поступка и уклањање председника из Беле куће. Последњи који је прошао политичку голготу „поступка за опозив“ био је Бил Клинтон 1998, али је био ослобођен оптужби за давање лажног исказа под заклетвом у вези са афером с Моником Левински, док је Ричард Никсон због „Вотергејта“ поднео оставку пре него што је поступак окончан. Међутим, покретање поступка за опозив било би сасвим извесно фатално за Трампове шансе да буде поново изабран, јер би га довело у дефанзивну ситуацију да мора свакодневно да се брани на суђењу и у јавности, онемогућавајући га да води активну државну политику и да на њој поентира у кампањи.
Постоји, такође, врло реална могућност да ће Трамп покушати неком спољнополитичком победом, било стварном било спиновано-медијском, да у другој половини свог мандата преусмерити пажњу јавности са турбулентних дешавања на унутрашњем плану и на тај начин добије додатни замајац пред изборе наредне године. Тај опробани сценарио смо већ гледали у изврсном „инсајдерском“ филму Ратом против истине (Wag the Dog). У том контексту треба посматрати заоштравање ситуације у Венецуели, али и Трампове најаве о потписивању споразума између Београда и Приштине. Ту морамо, по сваку цену, одолети свим притисцима, јер иако су Срби значајно допринели Трамповој победи масовно гласајући за њега, тешко да може да очекује да ће га баш они, тргујући светим делом своје територије и колевком свог идентитета, спасавати пораза на идућим изборима. Ту ће морати сам да се снађе, а имајући у виду његов борбени дух и волшебни карактер, никако није препоручљиво кладити се против њега.

[/restrict]