Александрови следбеници и Гордијев чвор

Под притиском својих НАТО кредитора Грци су одустали од оспоравања права северних суседа на име у коме се помиње реч Македонија. Али тиме није коначно решен проблем територије, дискутабилне и за друге њене суседе

За нерешиве проблеме кажемо да су Гордијев чвор, да се не могу решити, осим онако како је то учинио велики Александар Македонски – тако што га је пресекао. Иронија је хтела да се данашњи Грци, баш о питању Македоније, суоче с једним таквим „чвором“ и покушају да га реше другачије од највећег војсковође старог века.

РАТИФИКАЦИЈА ПРЕСПАНСКОГ СПОРАЗУМА После бучних и хаотичних, па и драматичних протеста у Атини и другим грчким градовима и маратонске седнице парламента, Грчка је прихватила промену имена досадашње Републике Македоније у Република Северна Македонија.
„Ово је победа за политику мира“, изјавио је бивши грчки министар спољних послова Никос Коцијас након што је парламент у петак ратификовао Преспански споразум који је он потписао.
Управо је Коцијас, који је дао оставку на место шефа дипломатије после сукоба с министром одбране Паносом Каменосом на седници Владе Грчке, био кључни човек за Преспански споразум о промени имена Македоније. Потом је и Каменос отишао из владе, јер није желео да подржи споразум. Али већина посланика странке којој припада (Независни Грци) најпре су подржали останак Алексиса Ципраса на челу владе, а потом су гласали и за Преспански споразум.
Исход маратонске расправе у грчком парламенту (председник парламента Никос Вуцис саопштио је да се расправљало 38 сати, а да се у сучељавање мишљења укључило 200 од укупно 300 посланика) био је – 153 посланика за, против 146, док је један био уздржан. Гласали су сви посланици.

[restrict]

ЕВРОАТЛАНТСКИ ПУТ Усвајање Преспанског споразума у грчком парламенту требало би да отвори пут и дугорочнијем миру на релацији Атина–Скопље, и нашим јужним комшијама ка евроатлантским интеграцијама.
Скопље је било позвано у НАТО заједно с Хрватском и Албанијом и требало је да постане члан још 2008. године. После овог гласања очекује се да Грчка коначно одблокира своје противљење уласку Македоније, односно Северне Македоније у Алијансу. А и Европска унија би могла да покрене поступак отварања преговора са Скопљем, које има статус кандидата.
Када су честитке у питању, ишле су скоро истим редом као и после гласања у Скопљу. Прва је стигла од генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга: „Поздрављам ратификацију у грчком парламенту. То је битан допринос стабилности и просперитету целог региона. Радујем се будућем приступању Републике Северне Македоније НАТО-у.“

СУКОБИ И ПРОТЕСТИ Самој ратификацији претходио је жесток протест у Атини, 20. јануара, на тргу Синтагма, да би се демонстранти из истог разлога окупили и испред америчке амбасаде у главном граду Грчке. Учесници протеста против Преспанског споразума о промени имена Македоније су бакљама, Молотовљевим коктелима и каменицама засипали полицију која је одговорила сузавцем у центру Атине. Седам особа је ухапшено, а 25 полицајаца је повређено.
Због северног суседа је и раније било више протеста у Грчкој, нарочито у македонској области, где су демонстранти и физички насртали на поједине посланике који подржавају Преспански споразум. Управо се у Солуну окупило више демонстраната и то испред концертне сале док је грчки председник Прокопис Павлопулос присуствовао концерту поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста. Демонстранти су љути на Павлопулоса због тога што се није успротивио Преспанском споразуму о промени имена Македоније.
Ратификација Преспанског споразума, односно договора Грчке и Македоније, разјединила је друштво и поделила странке а скептици у Грчкој и даље тврде да се „ђаво“ крије у детаљима, да овај споразум није тако добар за Грчку и да ће имати веома негативне последице. Споразум, који је у македонском парламенту такође усвојен танком већином, предвиђа да име Македоније буде промењено у Северна Македонија, али и низ одредница које се у јавности мање помињу а тичу се коришћења термина „македонски“, пре свега у смислу званичног језика, држављанства … што би могло да значајно убудуће погоди Македонце.
Анализе у грчким медијима сугеришу и да ће се пажња сада окренути ка Србији и Косову и Метохији, а посебан нагласак је дат честитки косовског председника Хашима Тачија и његовим наводима да ће овај споразум бити модел решавања односа између Београда и Приштине.
Премијер Грчке Алексис Ципрас ће, како кажу, сада сву пажњу усмерити на унутрашње ствари, пре свега на економију јер Грчка у наредном периоду треба да спроведе још антикризних мера. Управо ови садашњи честитари, пре свега из Европске уније, Грчкој нису отписала ниједан евро дуга већ су, како наводе економски стручњаци, извршили срамну каматну капитализацију постојећег дуга. Од укупно 300 милијарди евра датих Грчкој за санирање њених дугова, 231 милијарда је употребљена да се спасу велике европске банке, француске и њемачке пре свих.
Грчки премијер у парламенту има само 151 глас од 300 посланика а до краја године га чекају и избори.

БУГАРСКИ ФАКТОР Не треба заборавити да несугласице с бившом југословенском републиком Македонијом нису везане само за Грчку. То се посебно односи на питање македонске нације, створене комунистичким декретом 1945. године. Слично се десило у Босни са муслиманима које су нешто касније комунисти такође прогласили за нацију. Занимљиво је да растурачима Југославије то није засметало. Напротив, то обилато користе у властитој додатној балканизацији ових простора за своје геостратешке циљеве и интересе. А нерешених питања је на претек.
Македонски језик не постоји, то је дијалект бугарског, а територија Северне Македоније је географско име за тло на коме је и део Бугарске, упозоравали су Скопље почетком децембра прошле године из Софије, уз претње блокадом уласка у НАТО и ЕУ. Бугарски министар одбране Красимир Каракачанов тада је навео да македонски језик није признат као званични језик и као такав не може да се сматра на целој територији Северне Македоније.

АЛБАНСКА ПРАВА И док Македонцима Бугари оспоравају језик а Грци име територије, Албанци ову творевину разарају и освајају изнутра. Да би подржали македонског премијера Зорана Заева у променама Устава, Албанци су тражили и добили да Охридски споразум буде део устава као конститутивни документ.
Охридски (мировни) споразум потписан је између македонске владе и представника Албанаца у Македонији 13. августа 2001. Споразумом је завршен сукоб албанске Националне ослободилачке армије и македонских снага безбедности и њиме су унапређена права Албанаца у Републици Македонији – договорено је да албански језик постане званични језик на општинском нивоу тамо где њиме говори више од 20 одсто популације.
Међутим, македонски председник Собрања Талат Џафери најавио ја да ће од краја овог месеца почети да води пленарне седнице на албанском језику.
„До краја месеца би требало да се организују службе за целокупно и квалитетно спровођење одредби Закона о употреби језика. Досад сам водио седнице на оба језика, без обзира што закон није био донет и није било сметње око тога. Али ствар је у томе што ми као законодавни дом чекамо све законске оквире, како би све било легално“, истакао је Џафери.
Иначе, Закон о употреби језика два пута је изгласан у парламенту Македоније – 11. јануара и 14. марта прошле године, али председник Иванов је одбио да потпише Указ о његовом проглашењу. Њиме је предвиђено да се, поред македонског, албански језик користи у свим институцијама и поступцима грађана пред свим органима државне власти. Сада је Закон објављен у Службеном гласнику само са потписом председника парламента Талата Џаферија, а на месту где треба да стоји потпис председника Иванова постоји фуснота којом се објашњава да је он одбио да то учини.
Македонска опозиција је затражила од Уставног суда Македоније да преиспита ову одлуку, јер, како је наведено, поред тога што га није потписао председник државе, он је супротан и одредбама Устава.
Ово је само један од примера „европске демократије“ и „европских стандарда“ на Балкану, иза којег стоје управо евроатлантски ментори и мешетари, показујући да на овај простор, у ствари, рачунају као на своју колонију. Томе је, уосталом, имало да послужи и све што се догађало у вези са спором око имена (Северне) Македоније…

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *