Почетна / Дух времена / Свети Сава у Боки

Свети Сава у Боки

У сусрет Савиндану

Уздигнемо ли фокус, од свих епархија Српске православне цркве у цијелој Краљевини Југославији највише храмова посвећених Светом Сави налазило се у епархији Бококоторској

Најзначајнији Рус у српској историји је хиром судбине остао именом непознат.

Био је то монах који је у очима Растка Немањића открио жељу да посад гледа у боји, а не само у црно-бијелој техници. Иако је Растку и раније имао ко да прича о револуционару – Христу, који је обесмислио све револуције потом, ипак је Рус био тај који је Србе задужио до дана данашњег.

Како?

Тако што је Растка Немањића у руском манастиру Светог Пантелејмона 1192. на Светој Гори превео у Саву. Чудесан је, наиме, тренутак када човјек духовно прогледа, а чудеснији, рекао бих, када све остави да би служио револуцији.

Свети Сава није мало тога оставио иза себе, башка месо на језику, башка интимни загрљај жене. Препустио је земаљску власт, иако се у нашем народу за сваког владара држи да ако и није рекао како главу даје, а власт не – макар је мислио.

Као младић добио је на управу Захумље, око 1190, монаши се, и постаје духовни отац властитом оцу, који се монаши, око 1196, постаје Симеон, и са духовним оцем а тјелесним сином, Савом, од 1198, гради Хиландар, једини српски манастир на Светој Гори.

Први српски архиепископ био је и први српски писац, учитељ, законодавац, дипломата, прекоморски путник…

Добар комад зиме пред 800 година самосталности Српске православне цркве провео сам уређујући књигу „Свети Сава у Боки“ из пера Васка Костића, аутора 40 књига, носиоца Ордена Св. Саве и потомка свештеничке породице у чијој се духовној скрби налазило острво Св. Архангела Михаила – на коме је 1219. Свети Сава основао Зетску епископију, претечу данашње Митрополије црногорско-приморске.

Уздигнемо ли фокус, од свих епархија Српске православне цркве у цијелој Краљевини Југославији највише храмова посвећених Светом Сави налазило се у епархији Бококоторској.

Ово не треба да чуди, каже ми о. Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, ако знамо да је Бока она земља на чијој је територији Свети Сава 1219. установио сједиште Зетске епископије.

Фондација „Проф. Срђан Грбић“ при Патријаршији Српске православне цркве нашла се на страни труда да се финалменте открије колико је Свети Сава био везан за Приморје, каква је путовања предузимао из Боке, али и да је већи дио Боке била земља остављена Светом Сави у насљеђе.

Књиге такође могу да буду задужбине. Зато је и угодан рад на њима. „Свети Сава у Боки“ говори о заливским специфичностима, као што су светосавски бадњаци, светосавски пост, потом о Савиндану као о школској слави од давнина, о Савиндану као крсној слави Бококоторске епархије. Аутор нас упознаје и са легендама о Светом Сави, о поријеклу бројних топонима везаних за Светог Саву, те биљежи како су у прошлости изгледале Светосавске свечаности у Боки, у Котору, и другдје по Заливу, али и како су изгледала Светосавска славља Бокеља у прекоморским земљама.

Изузимајући Хиландар, култ Светог Саве развијенији је у Боки него у ма којем крају гдје живе Срби.

Ријетко се, или никада, догоди да први сусрет буде судбински.

Провиденца се збила око године 1190, када је један руски монах у очима Растка Немањића открио жељу да посад гледа у боји, не више у црно-бијелој техници. Иако је Растку и раније имао ко да прича о Христу – револуционару који је обесмислио све револуције потом, ипак је Рус био тај који је Србе задужио до дана данашњег. Најзначајнији Рус у српској историји је хиром судбине остао именом непознат.              

Један коментар

  1. Диван опис и, верујем, сјајна књига, што се да наслутити и по опису уваженог књижевника и издавача Николе Маловића. У години када се прославља осамстотагодишњица наше Цркве ово је свакако хвале вредан издавачки подухват и препорука за читање. Ово је прилика и да сазнамо нешто више о Боки и Бокељима, о том крају нашег етничког и духовног простора и нашем народу који тамо живи, чува и слави светосавље осам векова.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *