Шиптарски Шенген

Границе „Велике Албаније“

Отварањем границе између КиМ и Албаније под плаштом боље економске сарадње, протока робе и људи, а по наводним европским узорима и стандардима и уз прећутну сагласност њихових евроатлантских ментора, Албанци су отворено кренули у реализацију вековног сна о великој држави свих Албанаца

Ако је све донедавно идеја „Велике Албаније“ била само мантра којом су њени противници са стрепњом упозоравали да се она помаља и припрема без осуде и супротстављања тзв. међународне заједнице, од ове Нове године она се великим корацима практично остварује. Од тог тренутка Косово и Албанија почели су спровођење Споразума о интегрисаном управљању границом, који су два дана раније потписали министри унутрашњих послова Косова и Албаније, Екрем Мустафа и Сандер Лешај, уз присуство премијера такозване Републике Косово Рамуша Харадинаја.

УКИДАЊЕ ГРАНИЦА Усхићено и без икаквог страха од било каквих последица, Харадинај је написао на свом налогу на фејсбуку да од тог дана „граница Косова према Албанији не постоји“ и да ће имати само једну заједничку станицу. „Рад ће се наставити и у марту улазимо у другу фазу потпуног уклањања границе између Косова и Албаније на основу шенгенских принципа“, написао је Харадинај.
Уследила је славодобитна еуфорија Албанаца са обе стране границе и најава даљих корака у остварењу великоалбанске идеје. Председник албанске владе Еди Рама у новогодишњем обраћању поручио је да је отварање границе с Косовом само почетак и да Албанија намерава да учини исто и са границама са Црном Гором, Македонијом и Грчком, да би само који дан касније у Тирани дошло до састанка Раме и косовског председника Хашима Тачија, када су весело, уз вино, наздрављали укидању границе, уз Рамину паролу: „Ово је година Албаније, Косова и свих Албанаца.“
И док је потез Албанаца наишао на унисоно негодовања, осуду и упозорења у региону, пре свега у Београду, појавио се један дисонантан глас подршке албанској идеји – македонског премијера Зорана Заева, који не види ништа спорно у изјави албанског премијера о отварању граница са суседима, укључујући и с Македонијом. Штавише, овај западни трабант, настао и опстао на таласу албанских гласова у Македонији, одмах би „отворио све границе“, невешто увијајући своју подршку у економску „обланду“ јер он, како каже, у Раминој поруци препознаје „економске бенефите и убрзање протока робе и људи“. Занимљиво, нико ту могућност не нуди Србији, или Бугарској, већ само земљама и територијама са албанским становништвом.

[restrict]

ПРОТИВТЕГ СРБИЈИ Србија је пак потез Албанаца оценила као „показатељ великоалбанске природе режима у Приштини“. За председника скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милована Дрецуна стварање „Велике Албаније“ је неповратан процес; каже да ће она бити „створена у овој или оној форми“, као и да се то чини како би се формирао противтег Србији територијом која би по својој величини, ресурсима и демографији могла да јој парира. „Ово је реална геополитичка процена и то је и у интересу западних земаља. Јасно је да се они не противе стварању ’Велике Албаније’“, рекао је Дрецун за телевизију „Пинк“, додајући да „не смемо бити толико слепи да не видимо да ћемо у 21. веку имати велику Албанију“.
Министар одбране Александар Вулин био је много оштрији, изјављујући да је више пута тражио од председника Србије Александра Вучића да размотри политику према Европској унији и да Србија треба да промени своју позицију према ЕУ, ако Европа неће да заустави стварање „Велике Албаније“. „То сам тражио више пута од Вучића и никада ме није подржао. И сада поново тражим да размислимо да ли нам треба оваква ЕУ и таква политика, то од њега наравно зависи“, рекао је Вулин.
„’Велика Албанија’ се не може створити а да не изазове сукобе на Балкану, не само са Србијом и не само са Србима. Албански премијер је већ најавио да хоће да избрише границе и са Црном Гором, Македонијом и Грчком и поручује да свуда где живе Албанци неће бити граница између њих. Тако се прави ’Велика Албанија’“, упозорио је Вулин.
Већ су се појавили и слични предлози са супротне стране, као одговор на албанске потезе. Лидери НСД Андрија Мандић и ДНП Милан Кнежевић из Црне Горе покренули су иницијативу код Александра Вучића и Милорада Додика о отвореној граници између Црне Горе, Србије и РС. Како су навели у заједничком саопштењу, Србија је одувек била „моторни замајац Балкана“ и указали на „опасне трендове“ у региону које је недавно најавио и косовски премијер Рамуш Харадинај, а који се односе на стварање „антисрпске коалиције“ коју би чиниле Албанија, Црна Гора, Хрватска, Македонија и тзв. Косово, преноси сајт ЦдМ.ме.

ЋУТАЊЕ И ПОДРШКА Ћутање ЕУ и представника међународне заједнице на изјаве албанских вођа о брисању граница између Албаније и Косова, српски министар спољних послова Ивица Дачић је још пре три месеца повезао са изреком да „ћутање значи одобравање“, што се управо и потврдило.
Мада има медија који су, попут швајцарског „Блика“, упозорили да се остварује идеја „Велике Албаније“ којој би „срж били данашња Албанија и Косово“, као и да „поред тога у Македонији живи око пола милиона Албанаца, уз југ Србије и неколико десетина хиљада у Црној Гори“, те да великоалбански теоретичари, попут Коча Данаја, рачунају и на регионе у Грчкој, иако Грчка није признала ниједног Албанца као припадника мањине (да би се, све укупно, радило о шест милиона људи, како тврди „Блик“), немачки експерт за Албанију Андреас Вилдермут за овај швајцарски лист каже да Албанија и Косово желе да остваре што је више могуће јединства, што је, према њему, легитимни циљ, јер им се не могу одбијати правила која су у ЕУ стандарди.
Дода ли се томе да је његов земљак, потпредседник Европског парламента Рајнер Виланд боравио на Косову (4. јануара 2019) и том приликом посетио гроб оснивача тзв. Ослободилачке војске Косова Адема Јашарија у Преказу, а да ниједног тренутка није поменуо и критички се осврнуо на чин укидања границе са Албанијом, јасно је да пројекат „Велике Албаније“ ужива скоро па јавну подршку евроатлантског блока.
Упозорење српског председника Александра Вучића да Албанци граде свој план и да ће, кад крајем марта ове године буду коначно избрисали границе, укинути таксе према централној Србији и рећи да су спремни да разговарају, али с другачије позиције, уједињеног Косова и Албаније, није се такорећи ни охладило а тим за дијалог Приштине с Београдом који је формирала Харадинајева влада одржао је састанак – у Тирани. Према наводима приштинске „Кохе“, био је то први састанак тима одржан ван Приштине, а предводили су га координатори Фатмир Љимај и Шпенд Ахмети, који је уједно и једини представник опозиције у том тиму.
Косово и Албанија су од 2009. потписали више од 10 билатералних споразума, да би министар дијаспоре Албаније Пандели Мајко пре пет месеци најавио да ће границе између Албаније и Косова бити отворене од 1. јануара 2019. године. Ова изјава албанског министра о границама стигла је два месеца након што је косовска скупштина усвојила резолуцију којом се укида контрола кретања путника који прелазе у Албанију. Интересантно је да се на Косово из Албаније и досад улазило без контроле, али то није био случај у супротном смеру.

ПОВЕЗИВАЊЕ КОСОВА И АЛБАНИЈЕ Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду још је у августу прошле године за „Танјуг“ рекао да је 2006. године Контакт-група дефинисала три принципа у вези с будућношћу Косова и да је један од њих био да нема уједињавања Косова с неком суседном државом. Још тада су, по речима Пророковића, Албанци схватили да не могу формално да прогласе некакву „Велику Албанију“ и да се уједињују на такав начин, али да могу да стварају функционалну интеграцију и један привредни, културни, образовни и трговински систем. Међутим, како је навео, са нашег становишта споран је и њихов споразум о војној сарадњи, преко којег су Приштина и Тирана дубоко ушле у безбедносно повезивање.
Осврћући се на актуелно укидање граница, Пророковић каже, опет за „Танјуг“, да је „ово тек почетак“ и да се Балкан налази на својеврсној прекретници, тим пре што је концепт евроинтеграција пропао, а да се о могућим алтернативама досадашњим стратешким опредељењима балканских држава није ни разговарало, нити се о томе размишљало. Примера ради, наводи да код Албанца сазрева свест да треба да крену у интеграције њиховог „етно-простора“ и додаје да ће се наредних месеци или година видети колико то подржавају њихови западни спонзори.
Скоро да су неподељена мишљења да би промоција Косова, уколико оно хипотетички заиста постане суверена држава, трајала можда свега тридесетак дана јер би одмах кренула процедура уједињења с Албанијом.
И сада Албанци сматрају да је Косову најлакши пут до УН и осталих организација преко Албаније, јер би на тај начин стекло сва права која има Албанија. После евентуалног спајања Косова и Албаније, та нова област не би се сматрала новом државом, већ би наследила права која сада има Република Албанија. Није Рамуш Харадинај тек тако најавио да Косово овде године неће аплицирати за чланство ни у Интерполу ни у Унеску. Анализирајући хипотезе да је Приштина схватила да нема тако јаку међународну подршку како је мислила, или да, можда, верује да ће ове године постати члан УН, што би јој аутоматски олакшало чланство у ове две организације али и шире, професор права др Душан Челић за „Спутњик“ каже да и у једном и другом размишљању има логике, али он би овоме додао и трећу могућност.
„Условно речено, тај трећи пут чланства Косова могао би да иде преко Републике Албаније, уколико се настави процес интеграције територије Косова и Метохије у државноправни систем Албаније. У том случају ова питања неће ни бити на дневном реду, пошто ће та територија бити део такозване Велике Албаније и по аутоматизму ће се засновати надлежност свих међународних организација, укључујући и Унеско и Интерпол, УН и Савет Европе“, каже др Челић.

ПРОПАЛИ ПРОЈЕКТ ЗАПАДА Уз толико хипотеза није ни чудо да је теза о независној држави Косово прилично уздрмана и да се све више говори о неуспелом експерименту Запада. Један од најпознатијих аустријских интелектуалаца, историчар Ханес Хофбауер, који се годинама бавио проблемима Балкана и чија је књига „Експериментално Косово“ још пре десет година заталасала европску јавност, у интервјуу за „Спутњик“ каже да то почињу да признају и некадашњи промотори бомбардовања Југославије.
„Са војном интервенцијом од пре двадесет година и проглашењем независности од пре десет година, том неуспеху дата је могућност да се легализује. Међутим, половина света следи ту политику, а друга половина не. Чак и у ЕУ постоји подела око питања признања косовске независности. Да, то је неуспех и мислим да и унутар западног света можете чути гласове који признају да је то неуспех“, каже он.
Тек, како ће се даље кретати (не)решавање овог питања имаћемо прилике да видимо ускоро, нарочито после посете председника Путина Србији 17. јануара…

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *