Почетна / Свет / СЕНКА НАД ДАВОСОМ

СЕНКА НАД ДАВОСОМ

ПОГЛЕД НА СВЕТСКИ ВРХ

Светски економски форум у Давосу ове године одржава се под сенком народног незадовољства које потреса неке од најзначајнијих држава света што је, између осталог, разлог за одсуство најважнијих имена светске политике. Да ли је ово најава да један од најелитнијих светских догађаја улази у фазу сумрака која би могла бити симптом општијег урушавања система у којем живимо?

Овогодишњи сусрет најмоћнијих људи на свету у елитном швајцарском скијалишту, Давосу, није то за шта се представља, јер су га најмоћнији ове године прескочили. Не боде толико очи одсуство председника Русије и Кине Владимира Путина и Си Ђинпинга, који и нису редовни учесници ове журке глобалистичке елите која је почела у уторак 22. јануара. Није толико симптоматично ни одсуство председника САД Доналда Трампа, који је Давос игнорисао и 2017, док је прошле године, како је писао магазин „Форчјун“, „натрљао нос глобалној елити“, иако су ставови изнети у обраћању били далеко блажи од оних из предизборне кампање, а и од потеза повучених у првој години његове власти.

Симптоматично је, за почетак, да на овогодишњем Светском економском форуму не учествује нико из америчке администрације, јер им је председник Трамп то забранио. „Из обзира према 800.000 америчких радника који не примају плату и како би осигурао да му се чланови тима могу наћи при руци у случају потребе, председник Трамп је отказао пут своје делегације на Светски економски форум у Давосу“, рекла је портпаролка Беле куће Сара Сандерс. Трамп је овакву одлуку донео због блокаде финансирања америчке владе која је већ оборила историјски рекорд по дужини, проистекле из неслагања Трампове администрације с демократама око финансирања изградње зида на граници с Мексиком.

Учесници овогодишњег форума остали су ускраћени и за мудрости које би могли да чују и од ротшилдовске марионете која се налази на челу Француске Републике. Емануел Макрон је морао да откаже долазак у Давос због наводних „обавеза“, а у ствари због главобоља које му задаје народни устанак у виду протеста „Жутих прслука“ који већ више од два месеца погађају Француску. Припадници елитног клуба неће моћи да уживају ни у плесним вештинама британске премијерке Терезе Меј, која је, пошто је током гласања о поверењу једва сачувала фотељу, морала да остане код куће да би распетљавала проблеме изазване одлуком британског народа да напусти Европску унију и смисли какав компромис да направи са домаћим политичарима и бриселским бирократама. До рока, који јој истиче 29. марта, броји ситно, а једино светло које у овом тренутку види на крају тунела где се налази могло би бити од фарова надолазећег воза.

Међу олигарсима у Давосу неће бити ни њихов најновији миљеник из Африке, председник Зимбабвеа Емерсон Мангагва, који је новембра 2017. са власти свргнуо јогунастог и својеглавог Роберта Мугабеа, јер су у његовој земљи (поново) избили насилни протести због, између осталог, повећања цене горива по којој је Зимбабве сада апсолутни светски рекордер.

Постоје, на срећу, и утешне награде за све оне који плаћају огромне суме новца (између 60.000 и 600.000 долара) да би на скијалишту причали о судбини света. За њих ће ту бити немачка канцеларка Ангела Меркел, чија се врло богата каријера по свему судећи ускоро не тако славно завршава, или deus ex machina Ђузепе Конти, који је постављен за премијера Италије само да би се очувао табу да на челу ове европске земље не може бити популиста попут његових потпредседника и победника прошлогодишњих парламентарних избора Луиђија ди Маја и Матеа Салвинија.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *