Седам кључних речи

СРБИЈА ПОСЛЕ ПУТИНА

Посета председника Русије Владимира Путина Београду донела је управо оно чему смо се и надали. А сада је на Србији да искористи пружену прилику да се бори за сопствене интересе

Да нисмо болно свесни жалосног стања у коме се налази овдашњи параполитички дискурс – тренутно заглављен у јавној афери Јелене Карлеуше и, такорећи, Карлеуше за круг двојке у облику сукоба Сергеја Трифуновића и Биљане Србљановић, но и без тога није много смисленије – скоро да бисмо се зачудили што је мало ко, част свим изузецима, скренуо пажњу на пун значај информације коју је овдашњој јавности открио шеф српске дипломатије Ивица Дачић после прошлонедељне посете председника Русије Владимира Путина и његове државне делегације Београду.

ПРИЗНАЊЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ Руски министар спољних послова Сергеј Лавров, пренео је Дачић, рекао му је да је од шефице ЕУ дипломатије Федерике Могерини затражио информације о току дијалога Београда и Приштине.

„Она му је одговорила дан пре њихове посете Београду, ништа у суштини није рекла. Али је рекла да ће, ако тај договор буде постигнут, морати да га верификује Савет безбедности Уједињених нација“, рекао је Дачић, и објаснио да то практично значи да би о коначном договору Београда и Приштине морала да буде донета нова резолуција Савета безбедности, која би заменила постојећу Резолуцију 1244.

Ово је, заправо, вишеструко важна па и, без много претеривања, драгоцена информација.

Зато што, под а, на делу показује повећано ангажовање Русије на нашем случају; ово је, наиме, први пут да се на овакав начин Москва обратила Бриселу у вези с дијалогом Београда и Приштине, а из кога је изопштена још када је Брисел тиме почео да се бави.

Под б, још важније, ово признање Европске уније – да би Резолуција 1244 морала да буде замењена другом резолуцијом – коначно развејава све лажи о тобожњој статусној неутралности Европске уније и дијалога који се под њеним окриљем и даље некако води. Зато што промена Резолуције 1244 значи и промену статуса Косова и Метохије који је њоме прописан, чему ЕУ очевидно тежи.

И под в, а то је и најважније, у овом је признању Европске уније – да ће читава ствар на крају морати да дође пред Савет безбедности – садржано и признање да без Русије, као сталне чланице СБ-а с правом вета, не може да буде решења за питање Косова и Метохије. Ово упркос свим досадашњим покушајима да нас убеде да је све већ решено и да нам нема друге него да се с тиме сагласимо.

Очигледно да није тако, а то нас и доводи до прошлонедељне посете Владимира Путина Београду.
[restrict]

СИМБОЛИКА ПОСЕТЕ Од тренутка у коме је, прошлог четвртка пре подне, Путинов председнички авион улетео на небо над Србијом, па су га ту дочекали „мигови 29“ које нам је Русија донирала, посета је била набијена снажном и вишедимензионалном симболиком.

Добродошлица „миговима“, тако, потцртала је домете текуће војнотехничке сарадње наше две земље која је досегла такав ниво да је, подсећамо, амерички Конгрес од Пентагона затражио детаљан извештај о њој у склопу овогодишњег војног буџета.

Заједничка посета председника Путина и Александра Вучића Споменику ослободиоцима Београда и Споменику црвеноармејцу указала је на дугу и славну историју нашег братства по оружју.

Економски уговори који су потписани – на конкретну и опипљиву будућност наше мирнодопске сарадње, и то у условима у којима се Русија налази на удару разноразних санкција наших западних пријатеља.

Док је заједнички одлазак у Храм Светог Саве послужио као важан подсетник на дубоку духовну везу наших народа.

А све је то и нарочито појачано доделом Ордена Александра Невског Александру Вучићу и, заузврат, десетинама хиљада људи који су се, нимало спонтано, али порука је била утолико важнија, окупили испред храма да би поздравили Владимира Путина. С тим у вези, једно узгредно запажање које се можда губи из вида због наших унутрашњих размирица; ово окупљање народа испред Храма Светог Саве било је важно и за Владимира Путина јер је, онако омражен на Западу, целом свету показао колико може да буде и вољен. Западни лидери, баш сви одреда, о томе могу само да сањају. Упоредиве емоције можда је било ономад у Албанији када ју је посетио Џорџ Буш Млађи, но он је тада остао без сата…

Хоћемо да кажемо да је свим овим детаљима, од „мигова“ до Храма Светог Саве, читавом свету и то сасвим намерно, упућена порука да Србија и Русија нису обични партнери, макар и стратешки, него је веза међу њима много, много дубља. Па ће Србији бити утолико теже, да не кажемо немогуће, да евентуално попусти пред притиском Запада и окрене леђа Русији, укључујући ту и њене интересе у овом региону.

РУСИЈА, СРБИЈА И БАЛКАН Кад смо већ код региона, пажње вредан детаљ представља и податак да су се с Путином и његовом делегацијом, осим чланова државног врха, састали и лидери Срба из региона, од Републике Српске и Хрватске до Црне Горе и Македоније. Како је заступнике српских интереса у овим земљама Вучић окупио и недавно, приликом уношења бадњака у зграду Председништва Србије, може се, још стидљиво додуше, али помак је свеједно приметан, говорити о замецима освежавајућег тренда појачане бриге Београда за углавном обесправљене Србе у региону, уместо јаловог инсистирања на регионалној сарадњи и помирењу у чије име су интереси Срба стављани у дубоки запећак, да се не ремете односи.

С тим у вези, међутим, ваља указати и на оно што је Путин имао да каже када се осврнуо на регион и Србе у њему: „Посматрамо ситуацију у региону. Понекад се чини да су одлуке раније биле доношене само да би се српски народ растурио по различитим државама. Ове одлуке ће тешко бити одрживе ако нису праведне, и то је оно што желим да нагласим.“

Да ли је овиме Путин најавио повећано ангажовање Русије, не само када је реч о Србији укључујући и Косово и Метохију него и повећано ангажовање у заштити српских интереса широм нашег дела света? Уосталом, присетимо ли се да је генерал Кертис Скапароти, врховни савезнички заповедник Европе и командант Европске команде Сједињених Држава, пре мање од годину дана отворено признао да проблем за САД представља „Србија као држава, али и српски народ на Балкану“, што се не може схватити другачије до као претња, ми заправо и немамо нарочитог избора него да се у суочавању с том претњом окренемо доказаном савезнику. Цитирана пак Путинова напомена, иако недовољно образложена да би из ње могли да се извлаче и дефинитивни закључци, може да се схвати и као најава да ће се Русија одазвати нашем позиву у помоћ све и ако он није баш тако упућен.

РЕЗОЛУЦИЈА 1244 Тек, ако је у овом делу и остао намерно недоречен, председник Русије Владимир Путин био је – опет намерно – јасан, да јаснији не може, када је говорио о нашем најургентнијем и највећем државном и националном проблему, о Косову и Метохији.

„Став Русије о Косову је познат“, рекао је Путин. „Ми се залажемо за одрживи и узајамно прихватљиви договор између Београда и Приштине о косовском питању, заснован на Резолуцији 1244 Савета безбедности УН.“

У ових је седам речи – заснован на Резолуцији 1244 Савета безбедности УН – заправо и стала кључна порука коју је Владимир Путин упутио из Београда. Изговарали су ове речи досад и други руски званичници, чули смо их од портпаролке Министарства спољних послова Марије Захарове, од њеног шефа Сергеја Лаврова, од шефа Комитета Савета Федерације за међународне односе Константина Косачова, али своју пуну тежину оне су добиле тек сада, када их је јавно изговорио и Владимир Путин.

А шта оне значе? Те речи, ако им је разјашњење уопште потребно, значе да Русија неће подржати било какав споразум који би постигли Приштина и Београд, под притиском Запада на пример који би да овај проблем реши једном засвагда у складу са својим интересом, него само споразум који би био заснован на Резолуцији 1244. Која, као што је познато, не познаје некакву Републику Косово, нити предвиђа њен улазак у Уједињене нације или некакво разграничење које би наш гранични камен према Албанији померило с Кошара… А како и Европска унија, видесмо, признаје да решења без Русије не може да буде, а Путин при томе прети: „Наша подршка ће се наставити“, чини се да могу опрезно да одахну сви којима је на срцу очување територијалне целовитости наше земље.

СТОП ЗА НАТО У непоколебљивост овог руског става можемо да будемо поприлично сигурни зато што он није заснован само на љубави према Србији и нашим историјским везама већ и на интересу Москве.

О томе је уосталом, за оне који умеју да разумеју, Путин говорио у интервјуима за „Политику“ и „Вечерње новости“ уочи свог доласка у Београд: „Кад причамо о ситуацији на Балкану, озбиљан дестабилизујући фактор овде представља политика САД и одређених западних земаља, усмерена на учвршћивање њихове доминације у региону. Још 1999. године снаге НАТО су без санкције УН два и по месеца бомбардовале Југославију, па насилнички одвојиле Аутономну Покрајину Косово. А 2008. године Вашингтон и његови савезници су подржали нелегитимно проглашење косовске независности. Године 2017, упркос ставу половине становништва, у НАТО је била увучена Црна Гора… Прошле године, ради форсираног учлањења у НАТО Републике Македоније био је чак покренут процес доношења уставних амандмана и промене назива те државе, ревизије основа македонског националног идентитета. При томе је игнорисана воља македонских гласача – референдум о промени назива државе је пропао, али се спољни притисак наставио… Више пута смо говорили да сматрамо да је курс на проширење НАТО-а наслеђе Хладног рата, као и да је то погрешна и деструктивна војно-политичка стратегија. Данас Алијанса покушава да појача своје присуство на Балкану. Али тиме само обнавља линије поделе на европском континенту, грубо крши принцип недељивости безбедности. Све ово, на крају крајева, води не до јачања стабилности већ до смањења поверења и раста напетости у Европи.“

А Хашим Тачи ових дана, по ко зна који пут, понавља да би (евентуални) споразум Београда и Приштине „Косову омогућио пријем у ЕУ и НАТО“.

Колика је, тачно, шанса да Путинова Русија подржи овако нешто? А без ње, поновимо то још једном, решења нема. Што значи да, хтели то или не, идемо ка једином решењу које је у овом тренутку за Србију иоле прихватљиво. А то је замрзнути конфликт. Све и ако се нико не усуђује да га и јавно прогласи таквим.     

[/restrict]