Шанса за будућност

Економске везе с Русијом

У Београду је приликом посете руског председника потписано сијасет споразума, уговора, протокола и меморандума који би и те како унапредили научни и привредни живот Србије и удаљили нас од такозване шрафцигер индустрије. Сада је на политичарима да се те могућности и реализују

Да протеклом посетом руског председника Владимира Владимировича Путина Србији односи Русије и Србије улазе у нову, вишу фазу, приметно је и по наглашеном поређењу с временом када је на челу Русије био цар Николај Други, осведочени пријатељ Срба. Није случајно што се сада помиње и веза родоначелника велике руске државе Ивана Васиљевича IV Грозног (1530–1584) и Србије, јер је по оцу од лозе Немањића и Дејановића, а по мајци је изданак такође знамените породице Јакшић.

Ни миграције два народа нису случајне, упркос повременим политичким размимоилажењима. Срби су се селили у Русију од 17. века, а највише током 18. столећа (Вук Исаковић у Сеобама Црњанског). Потом и после Првог српског устанка. И данас у Русији ради око 100.000 српских држављана, а 40.000 руских избеглица, које су после Октобарске револуције и грађанског рата у Русији дошле у нашу средину, оставило је изузетан траг и дало битан допринос развоју српске науке, универзитета, балета, опере, архитектуре…

Ако прескочимо другу половину 20. века, односи с Русијом првих година након демократских промена у Србији нису били на толико високом нивоу, без обзира што се сматрамо „братским државама и народима“. Прва посета председника РФ 2001. године остаће упамћена по дипломатском гафу, када председник Коштуница није дочекао Путина на аеродрому већ у згради  некадашњег СИВ-а (данас Палата Србија).

Током каснијих двехиљадитих дошло је до извесног побољшања односа Србије и Русије, па су у време председника Србије Бориса Тадића потписани бројни споразуми о сарадњи, укључујући и онај о изградњи „Јужног тока“, који је пропао због западних притисака.
[restrict]

ДОЛАЗАК ПРИВРЕДНИХ ВЕЛИКОДОСТОЈНИКА Данашња свита, у виду привредне делегације која је пратила Владимира Путина у Београд, слободно се може назвати кремом привредних и финансијских „великодостојника“ Русије. Јер после састанка две делегације, које су предводили председници Србије и Русије Александар Вучић и Владимир Путин, свечано је размењено више од 20 потписаних билатералних споразума, меморандума, уговора, протокола о будућој сарадњи. Вучић је рекао да је тренутна вредност потписаних уговора с Русијом 230 милиона евра, а када буду сви реализовани, износиће 660 милиона евра.

Према подацима Републичког завода за статистику, од почетка 2018. до новембра, спољнотрговинска размена с Русијом износила је око 2,8 милијарди евра, а по подацима Привредне коморе Србије извоз у ту земљу је повећан за четири одсто у односу на исти период претходне године. Такође, повећан је и увоз робе из Русије и то за чак 30 одсто.

У 2017. години укупна размена у роби са Руском Федерацијом износила је око 2,6 милијарде долара. Србија је тада у Русију извезла производе у вредности од 995,1 милион долара, док је из Русије у Србију увезено робе у вредности од 1,6 милијарди долара.

Иако се Руска Федерација налази на четвртом месту када је реч о земљама у које Србија извози, у њу се пласира свега 5,7 одсто српских производа. Русија је на четвртом месту када је реч о државама из којих се увози, односно учествује са 7,3 одсто у укупном увозу.

Не треба заборавити да се нарочити пад извоза Србије у Русију догодио 2014. године, што се, посебно у пољопривреди, осећа и данас. ЕУ је тада убедила Србију да не даје државне дотације за развој пољопривредне производње, како на тај начин Београд не би могао да надомести европске произвођаче који су, због санкција, отишли с руског тржишта.

Па ипак, Вучић каже: „Трговинска размена Србије и Русије напредује. Увоз из Русије је већи за 30 процената, извоз је већи за 4,1 одсто. У свим сферама друштвеног живота напредујемо. Данас смо потписали многе споразуме и тек ћемо неке потписати. У подручју иновационих технологија, дигиталних технологија наши односи и те како напредују и ми прихватамо и молимо вас да нам помогнете у развоју пројекта какав је ’Тачка кључања’ који је под вашом директном контролом у Русији, јер верујемо да и ми један такав хаб у Србији заједничким снагама можемо да направимо.“

Србија и Русија граде заједничку визију иновационог раста, а иновације и дигитализација имаће кључну улогу у развоју односа две земље у будућности, истакнуто је на скупу „Први дигитални дијалог Србије и Русије“, који се током посете одржавао у Београду.

Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је да Србија има јединствен потенцијал да постане одличан хаб за руске високотехнолошке компаније. „Захваљујући нашим изванредним кадровским потенцијалима и бесцаринском извозу, како у Руску Федерацију, тако и у земље ЕУ, ми имамо јединствен потенцијал да постанемо одличан хаб за руске високотехнолошке компаније“, поручила је Брнабићева.

Сарадња српских и руских високотехнолошких компанија је, напомиње, изузетно важна за Србију, а посебно је значајно, како каже, што су неке од најиновативнијих руских компанија, на пример „Росатом“ или „Касперски“, још раније показале интересовање за пословање у Србији.

Уочи посете председника Русије, министар енергетике Александар Антић најавио је неколико споразума, међу којима је изградња гасног транспорта кроз Србију и омогућавање алтернативних облика гасификације, попут течног нафтног гаса из Русије, затим рехабилитација и реконструкција хидроелектране „Ђердап 2“, као и проширење подземног складишта гаса у Банатском Двору.

Најпознатији је свакако Енергетски споразум потписан још 2008. који је предвиђао и да Србија без тендера и испод цене прода НИС и резерве нафте и гаса, али и да се кроз Србију изгради траса гасовода „Јужни ток“, од којег се у међувремену, због опструкције САД и ЕУ, одустало.

Руски министар енергетике Александар Новак изјавио је у Београду да је Русија спремна да помогне изградњу гасно-транспортног система у Србији, а који би представљао наставак „Турског тока“, док је генерални директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић рекао да би изградња гасовода кроз Србију од границе с Бугарском до границе с Мађарском требало да почне у марту, завршетак радова предвиђен је за 15. децембар ове године, а стављање у функцију биће 1. децембра идуће године. Како истичу експерти за енергетику, споразуми о гасу с Русијом и улагање 1,4 милијарде евра у српску инфраструктуру осигураће енергетску безбедност и значајно учврстити енергетску позицију Србије. Наравно, под условом да опет не дође до неке опструкције.

МОДЕРНИЗАЦИЈА ЖЕЛЕЗНИЦЕ Први конкретан резултат посете руских привредника Србији огледа се у потписаном уговору за модернизацију железнице у Србији, вредном 230 милиона евра. Обухвата изградњу јединственог диспечерског центра за железницу, оквирне вредности од 127,4 милиона евра, радове на изградњи електротехничке инфраструктуре на деоници Стара Пазова – Нови Сад у износу од 91,9 милиона евра и израду пројектно-техничке документације за реконструкцију 210 километара барске пруге од Ваљева до границе са Црном Гором, за коју је намењено преосталих 10,7 милиона евра.

Вреди подсетити да је већ постојао, својевремено потписан, уговор о кредиту од 800 милиона долара који се годинама вукао без реализације. Сада се на терену види конкретизација управо везана за нови уговор, што би требало да развеје сумње скептика да је у питању популистичка, ако не и предизборна пропаганда.

Посебну пажњу је привукао Руски фонд за директне инвестиције који намерава да у Србију уложи 500 милиона долара. Они желе да улажу у развој пројекта „PhosAgro“, односно у велику базу за ђубрива, и разматрају могућност да је прошире зато што је Србија веома добар логистички центар за руско ђубриво за Европу.

Ту је и споразум о сарадњи у реализацији заједничких пројеката у области мирољубивог коришћења нуклеарне енергије и изјава о стратешком партнерству две земље у изградњи центра за нуклеарне науке, технологију и иновације у Србији, како је саопштила руска државна нуклеарна агенција „Росатом“. Као и документ о испитивању и коришћењу космичког простора у мирне сврхе. Да не буде забуне, ту се мисли на сателите везане за пољопривреду, геологију, воде…

Споразум у области образовања, научних истраживања и размене знања потписали су универзитети у Новом Саду и Београду и НИС са Руским универзитетом за нафту и гас и Санктпетербуршким рударским универзитетом.

Ту су и нови уговори о војнотехничкој сарадњи, за које експерти наслућују да се тичу ПВО система Панцир, а уз њега можда и Бук М2 и М1, што би значајно унапредило наш ПВО систем, а уз претходне уговоре и испоруку значајно ојачало укупну одбрану Србије.

Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду за „Спутњик“ истиче Путинове речи да Србија није само „пријатељ“ већ „стратешки партнер“ и да потписивање поменутих уговора иде у правцу осавремењавања наше привреде. Пророковић посебно указује на аустријског издавача и публицисту Ханса Хофбауера и његово истраживање привредних система источноевропских земаља са акцентом на улогу такозваног „Кокома“, војнотехничког тела успостављеног у хладноратовском периоду које је наставило да функционише и после распада СССР-а. У њему кључну реч имају САД и Велика Британија, у одређеној мери и Француска, а нешто мање још неколицина западних држава, оснивача НАТО-а. Унутар њега се одлучује о трансферу технологија и знања, самим тим се и усмерава развој привреде и науке у осталим земљама.

То значи да се дозираним трансфером технологија и знања уређује геополитички поредак, тако што се некима омогућава приступ резултатима најновијих истраживања, а другима је то забрањено.

Прва група држава тако може да базира развој на иновацијама, те бележи високе стопе раста, затим нова знања укључи у конструисање нових оружја и одбрамбених система, чиме се осигурава национална безбедност, док друга група остаје „заточеник шрафцигер економије“ и неспособна да се самостално одбрани пред изазовима, ризицима и претњама. Стога се Пророковић пита да ли уопште треба наглашавати у коју групу је класификована Србија од стране Запада?

Очигледно је да нам на овај начин Русија, земља конкурентна у најеминентнијим научним и привредним областима, отвара сасвим нове перспективе и заиста би било глупо и неодговорно не искористити такву шансу.            

[/restrict]