Почетна / Наша тема / Шанса за будућност

Шанса за будућност

Економске везе с Русијом

У Београду је приликом посете руског председника потписано сијасет споразума, уговора, протокола и меморандума који би и те како унапредили научни и привредни живот Србије и удаљили нас од такозване шрафцигер индустрије. Сада је на политичарима да се те могућности и реализују

Да протеклом посетом руског председника Владимира Владимировича Путина Србији односи Русије и Србије улазе у нову, вишу фазу, приметно је и по наглашеном поређењу с временом када је на челу Русије био цар Николај Други, осведочени пријатељ Срба. Није случајно што се сада помиње и веза родоначелника велике руске државе Ивана Васиљевича IV Грозног (1530–1584) и Србије, јер је по оцу од лозе Немањића и Дејановића, а по мајци је изданак такође знамените породице Јакшић.

Ни миграције два народа нису случајне, упркос повременим политичким размимоилажењима. Срби су се селили у Русију од 17. века, а највише током 18. столећа (Вук Исаковић у Сеобама Црњанског). Потом и после Првог српског устанка. И данас у Русији ради око 100.000 српских држављана, а 40.000 руских избеглица, које су после Октобарске револуције и грађанског рата у Русији дошле у нашу средину, оставило је изузетан траг и дало битан допринос развоју српске науке, универзитета, балета, опере, архитектуре…

Ако прескочимо другу половину 20. века, односи с Русијом првих година након демократских промена у Србији нису били на толико високом нивоу, без обзира што се сматрамо „братским државама и народима“. Прва посета председника РФ 2001. године остаће упамћена по дипломатском гафу, када председник Коштуница није дочекао Путина на аеродрому већ у згради  некадашњег СИВ-а (данас Палата Србија).

Током каснијих двехиљадитих дошло је до извесног побољшања односа Србије и Русије, па су у време председника Србије Бориса Тадића потписани бројни споразуми о сарадњи, укључујући и онај о изградњи „Јужног тока“, који је пропао због западних притисака.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *