Почетна / Друштво / Пливање за часни крст

Пливање за часни крст

За Часни крст се на Богојављење у Србији и у Београду пливало и пре Другог светског рата, после којег је једно време било прекинуто, али се у последњих 20 година та традиција обновила на свим српским просторима

Пише Саша Францисти

Српска православна црква и друге старокалендарске цркве 19. јануара прославиле су Богојављење уз традиционално пливање за Часни крст. Богојављење је један од највећих празника у хришћанству и њиме се прославља дан када је Свети Јован Крститељ, познат и као Претеча, крстио Христа на реци Јордан. По јеванђељу, пошто је Исус изашао из воде, небеса су се отворила и појавио се Дух свети у облику голуба који се спустио на Њега. Зачуо се глас из небеса: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи!

Богојављење се слави од апостолских времена, а на тај дан у храмовима се обавља чин великог освећења воде коју верници носе својим кућама и чувају као лек током читаве године. Вече уочи празника верници се поздрављају са „Бог се јави“ и „Ваистину се јави“. Ту ноћ остају будни до поноћи, када се небо отвара и када се свака жива вода освећује. Према предању, Бог тада испуњава све богоугодне жеље.

Пливање за Часни крст се усталило у српској традицији и тим обичајем се одаје почаст тренутку крштења Исуса Христа на реци Јордан. Плива се 33 метра за Христове овоземаљске 33 године и верује се да ће оног који први доплива до Часног крста срећа пратити током целе године.

Да пливање за Часни крст нема такмичарски карактер и да је то пре свега почаст заједништву, доброчинству и љубави, показало се и ове године у Земуну. На обали се нашло око три стотине пливача и први је до крста стигао Лазар Макуљанин, али он крст није узео већ је заједно са осталим пливачима сачекао да доплива Јована Лепосавић и узме Часни крст.

Након изласка из воде она је изјавила да своју победу посвећује свим својим пријатељима који су се лечили од рака, али и онима који више нису живи. Јована је пре четири године водила велику борбу с том подмуклом болешћу и успела је да је победи и да се врати свом спортском начину живота и фудбалу.

Његова светост патријарх Иринеј је након службе покропио учеснике освећеном водом, а догађају је присуствовао и градоначелник Београда Зоран Радојичић.

Споменик Стефану Немањи у „новом центру Београда“

ПРЕПОРОД САВСКОГ ТРГА

Српска престоница ће, сходно најави главног београдског урбанисте Милутина Фолића, ускоро добити – нов центар града. На конкурс за уређење Савског трга и сквера на углу Карађорђеве и Травничке улице пристигло је двадесет пет радова наших и иностраних архитеката.

Према Фолићевим речима, идеја је да Савски трг постане нов, главни трг Београда, док ће зграда Главне железничке станице постати Историјски музеј Србије. Планирано је да простор испред будућег музеја буде преуређен у потпуности, а у оквиру истог доминираће споменик оснивачу српске државе Стефану Немањи. Фолић је најавио и изградњу још једног објекта намењеног култури, као и подземне гараже, овом граду иначе преко потребне.

Према овим плановима, предвиђена је и потпуна реконструкција Савске улице, те реконструкција Карађорђеве од Бранковог моста према Савском тргу.

„Уређењем Савског трга јасно се даје на знање да је један од приоритета развоја Београда – спуштање на реке. Реконструисани су и Славија, и Цветни трг, обнова Трга републике је увелико у току, а уређењем Савског трга даје се конкретан допринос томе да Београд коначно сиђе на реке“, истакао је Фолић.        

КАЛЕМЕГДАН: ВЕЛИКО СПРЕМАЊЕ ЗА УНЕСКО

Војни музеј на Калемегдану ове године би требало да из надлежности Министарства одбране пређе у надлежност Града Београда, чиме ће бити обезбеђен предуслов да Београдска тврђава обнови захтев за упис на листу светске културне баштине Унеска. Такође, разматра се и прелазак Музеја ваздухопловства у Сурчину под капу престоничке управе.

Како истичу градски званичници, правна природа Музеја на Калемегдану годинама је била препрека да се ова целина нађе на Унесковој листи. Променом надлежности били би испуњени сви услови да Калемегдан и формално постане део светске културне баштине.          

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *