Питање од милијарду долара

Да ли ће афера с набавком израелских авиона, која је изазвала љутњу САД, срушити проусташку власт у Хрватској?

Будући да је проусташка власт у Хрватској успостављена прљавим играма америчке администрације, од ње се очекује да буде дугорочно захвална и послушна и да никада не угрози интересе САД. Чини се да је актуелни хрватски политички врх то заборавио, и да би га то могло скупо коштати јер они који су му омогућили власт могу и да га уклоне с политичке сцене. Сада, под притиском моћних компанија, председник Доналд Трамп и његова екипа морају показати целом свету како пролазе они који изневере њихова очекивања. Да ли ће уследити само дисциплиновање руководећих политичара појединачним сменама или ће рушити комплетну проусташку гарнитуру, тек ћемо видети.

КРАЂЕ И КОРУПЦИЈА Већина Хрвата огорчена је криминалом у врху државе, али се осећају немоћним да нешто промене, свесни да су у питању миљеници Запада.

Западу, све до афере са израелским ловцима Ф-16 Барак, нису сметали криминал и корупција у врху хрватске државе – „дапаче“, што би рекли Хрвати, али тешко да би то могло остати тако и након ове афере. Американцима је јасно да су хрватски политичари превршили сваку меру и да се нешто мора предузети. Хрватску проусташку власт може одржати у седлу једино то што Американци немају много избора; хрватски политичари из социјалистичког миљеа, наиме, били су основни ослонац совјетске (руске) обавештајне службе на Балкану, и нико још није успео да разреши дилему да ли су то и данас.

Проблем с крађама и корупцијом у усташком покрету настао је давно, још у време припреме оружане побуне у Хрватској, да би преко проусташког руководства опстао до данас, са све јачим интензитетом разарања хрватске привреде. Многи фанатични „борци за слободу и независност“ на крају су Хрватску схватили као обичан ратни плен. Умислили су да због својих заслуга имају право да пљачкају оно што су створили, или да наплате свој боравак у емиграцији и тешкоће које из тога произлазе. Због небројаних финансијских афера давно су разочарали своје присталице о питању искрености своје борбе за Хрватску, а на власти опстају само због константне антисрпске кампање коју већина Хрвата одушевљено прихвата, и због снажне подршке Запада.
[restrict]

НАПЛАТА ПАТРИОТИЗМА Крађе и корупција у војном сектору прве су почеле и углавном су остале неразјашњене. Још за време илегалне куповине оружја за Хрватску било је очито да су количине купљеног наоружања редовно много мање у односу на достављене суме новца. Због тога су одлучили да проусташкој власти у Хрватској више не шаљу новац, него да сами купују оружје. Афера „Кикаш“ показала је да ни усташки емигранти од посебног поверења, као што је био Антон Кикаш из Торонта, нису били имуни на крађу и корупцију, јер је саслушање након његовог заробљавања показало да је и он купио далеко мање оружја него што је имао новца на располагању. Сви су покушавали да наплате свој „патриотизам“.

УКРАЈИНСКА ВЕЗА Током рата проусташка власт у Хрватској дала је огроман новац за руски ПВО систем С-300, који су набавили из Украјине. Међутим, испоставило се да нису набавили ништа, а новац је нестао јер тај „систем“ никада није комплетиран и никада није био у оперативној употреби. Прихваћена је прича о превари, тако да нико није одговарао, иако је свима било јасно да је у питању корупција хрватске власти.

Премда су причали о превари, хрватском руководству свидело се пословање са преварантима из Украјине. Тако су се 2015. године одлучили за куповину ескадриле ловаца Миг-21 (12 авиона) директно од фирме „Укрспецекспорт“, без посредовања украјинског Министарства одбране. Додуше, тај „посао“ је уговорила и спровела влада Социјалдемократске партије Зорана Милановића која се уклопила у континуитет малверзација проусташког ХДЗ-а. Обећали су им да то неће бити обични Миг-21 него модификовани и модернизовани (као што сада Израелци тврде за своје ловце Ф-16). И стварно то нису били обични авиони, него нешто склепано, са лажираном документацијом, несигурно и за обичан лет, а камоли за борбене задатке. Требало је да буду у борбеној употреби до 2023. године, али су испали из строја током једне године. Фарса и корупција су се наставили ремонтом хрватских авиона у договору са истом украјинском екипом. Превара је била толико очита да је Украјина покренула некакву траљаву истрагу јер су ове афере рушиле рејтинг украјинских фирми. Утврдили су да је представник украјинског завода корумпирао некога из Министарства одбране Хрватске, али на томе се стало и никада није утврђено ко је све узео новац.

АФЕРА Ф-16 И поред огромних улагања, Хрватска данас има само три авиона Миг-21 у сумњивом летном стању, с непријатном чињеницом да ће им ускоро небо чувати Италијани или Мађари. Будући да нико за то није одговарао, није чудо да су се представници актуелне владе упустили у нове сумњиве трансакције. Нова изабрана држава био је Израел а изабрани тип авиона Ф-16 Барак. Актуелни хрватски политички врх, односно председник владе Андреј Пленковић и министар одбране Дамир Крстичевић били су упорни и прогурали одлуку да се уђе у посао с Израелцима. Игнорисали су упозорења најстручнијих и најкомпетентнијих пилота које су имали, као на пример Ивана Селака (дезертирао из ЈНА и ловцем Миг-21 побегао у Хрватску) који је тврдио да су Израелци најбољи пилоти на свету јер далеко највише лете, па су њихови авиони истрошени.

У сваком случају, афера са израелским ловцима Ф-16 Барак јасно показује да сателити не смеју ни да помисле, а камоли да угрозе америчке економске интересе.

Пред реализацију посла са Ф-16 Барак умешали су се Американци и направили велику аферу сумњом да је у питању велика корупција на државном нивоу. Неки амерички званичници написали су писмо члановима америчког Конгреса и Министарства правде којим траже отварање истраге о продаји израелских борбених авиона Хрватској. Они тврде да се иза продаје ловаца „Локид Мартин Ф-16 Барак“ крије корупција тешка чак милијарду долара. Упозоравају, и траже да се истражи, зашто је Хрватска ескадрилу од 12 авиона платила 500 милиона, када је по њиховом прорачуну вредност ових летелица због застарелости само 135 милиона долара.

Овде је логично питање – како једна трансакција од 500 милиона може да произведе корупцију од милијарду долара? То је објаснила Наташа Срдоч, суоснивач америчког аналитичког центра „Интернешенел лидерс самит“: „Чини се да Хрватска купује ове авионе само како би могла да их одржава и поправља, што користи коруптивној хрватској влади. Хрватска је 2009. постала чланица НАТО упркос доказима о корупцији на високом нивоу и неиспуњавању критеријума владавине права из НАТО повеље. Коруптивна пракса у Хрватској повећава нестабилност НАТО, нарушава његове одбрамбене могућности и води у будуће проневере и расипништво.“ Центар успут спомиње да се ради о авионима које је Израел добио од САД бесплатно у оквиру програма „Пис марбл“, што би требало схватити као некоректно – да нечим што су добили на поклон сада конкуришу америчкој војној индустрији.

Након тога долази до перфидне демонстрације америчке моћи, где једним потезом потпуно пресецају трансакцију пред саму реализацију. САД формално одобравају продају, али практично не – Конгрес одобрава продају авиона само у изворном стању. Значи, без модификације и модернизације израелском технологијом што је било пресудно да се Хрвати одлуче баш за „Барак“, јер данас превласт у ваздушној борби доносе домет и отпорност радара на електронска ометања и домет ракета. Нису помогле никакве ургенције нити молбе – Израелу је ултимативно наређено да авион може продати само у изворном стању а Хрватској сугерисано да нови ловац мора бити компатибилан с НАТО стандардима и у свим сегментима опремљен оригиналним уређајима.

Ова афера показује да су САД упознате са степеном корупције Владе Хрватске, али им то није сметало све док амерички интереси нису доведени у питање. Свим сателитским владама у оквиру НАТО-а и шире овом забраном упућена је јасна порука – нисмо ми трошили снаге и средства на стварање нове независне Хрватске да би сада наоружање куповали од неког другог. Тако је стављена тачка на куповину израелских ловаца, али не и на аферу. Она сада служи за жестоке унутрашње политичке обрачуне, али би и те како могла послужити и за обрачун САД са проусташким кадровима који су се превише осилили и изгубили меру.

МИНИСТАР НА УДАРУ Кључна личност у афери „Барак“ је хрватски министар одбране Дамир Крстичевић, али су на удару и премијер Андреј Пленковић и комплетна влада. Крстичевића сумњиче да је монтирао тендер и прилагодио га Израелцима. Сумњичи се и за другу врсту малверзација у вези с тим послом. Покренута је истрага коју води агенција за утврђивање сукоба интереса јер је министар Крстичевић у посао око набавке авиона укључио своју компјутерску фирму „Кинг ИЦТ“. Она иначе тесно сарађује с израелском фирмом коју је тамошња влада ангажовала око продаје авиона и чак су заједно основале сестринско предузеће „Планет IX“ које ће се бавити набавком и развојем технологије беспилотних летелица (дронова). Оптужују га и за неке ситније малверзације – да је његова фирма незаконито добила посао од хрватске државне фирме вредан 240 милиона куна и да је за своје министарство купио нове компјутере баш од своје фирме.

Крстичевић је осетио опасност и схватио да су амерички интереси светиња, али по свим проценама – касно. У Хрватској га жестоко нападају, али је он свестан да права опасност по њега долази са оне стране Атлантика. С обзиром на то да је угрозио интересе америчке војне индустрије, сада ништа не значи што је у Америци дочекиван и третиран као поуздан савезник, велики војни стручњак и стратег.

Оне који су одлучивали о набавци авиона више брину Американци него домаћа јавност, навикнута на незаконитости. Зато сервилно и брзоплето праве нову конструкцију која треба да се допадне Пентагону и америчким индустријалцима. Сада врте нову причу – да ће Американци дати понуду Хрватској која се не може одбити. Међутим, нико није луд и сви се питају, ако је већ тако, зашто то нису урадили одмах а не тек након петљавине са Израелом. Да ли ће нова прича орасположити Американце да не руше комплетну хрватску владу, тек ћемо видети. Крстичевић је вероватно отписан јер су одједном хрватски медији препуни коментара о његовим ратним злочинима над Србима у БиХ, за које је одговоран као командант 4. гардијске бригаде за време „Олује“ и других злочиначких акција.

СРПСКО ПИТАЊЕ Шта за Србе у Хрватској и Србију значи рушење владе ХДЗ-а?

Што се тиче Србије, нас се малверзације и корупција у Хрватској не би уопште тицали да није у питању проусташка власт која је учинила толико зла српском народу и која има планове и конкретне активности на терену да то чини и даље. Свака влада коју формира ХДЗ биће проусташка јер их у потпуности контролише и усмерава усташки покрет. И друге странке у Хрватској су пале под фашистички утицај и прихватиле неке усташке идеје, али изворне усташке циљеве и крваву традицију од великих странака далеко најискреније негује ХДЗ. Због тога се није смело догодити да српска мањина у Хрватској подржи овакву владу, па макар то било из прагматичних разлога. Милорад Пуповац је ових дана пун горчине док га приказују с ножем и одсеченом хрватском главом у рукама и док гледа како градоначелник Вуковара позива присталице ХДЗ-а на линч српских средњошколаца.

Тачно је да су Срби давно изгубили поверење и у друге странке у Хрватској које имају политичку снагу да дођу на власт, зато што се прогон Срба наставио истим интензитетом и у време владавине СДП-а, само перфидније и подмуклије. Тачно је да су и њихови лидери, попут Зорана Милановића, прихватили неке проусташке ставове и идеје. Па ипак, без обзира на све то, треба веровати да је СДП извукао политичку поуку из тога што је шуровањем са усташким покретом изгубио подршку Срба и умерених Хрвата, па су тако изгубили и власт. Њихов нови лидер Давор Бернардић ових дана јасно поручује да у Хрватској поново траје хајка на друге и другачије. Што се тиче српско-хрватских међудржавних односа и Срба у Хрватској, свакако је боље да ова искрено проусташка власт ХДЗ-а падне. Тешко да о питању Срба може доћи гора. Знамо да ће се то догодити само ако их Америкаци пусте низ воду, јер све приче о демократији и слободним изборима у Хрватској су фарса. Американци су их довели на власт и само они могу да их склоне с политичке сцене Хрватске. Тужно је и велика срамота што проусташку и профашистичку власт у Хрватској неће срушити њихова злочиначка и ревизионистичка политика, него обична корупција, али то је ружна стварност „међународне заједнице“.      

[/restrict]