Почетна / Преглед / Печат недеље

Печат недеље

Нови ИПАП

Још се нисмо сасвим опоравили ни од старог ИПАП-а, а стиже нам нови…
Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП) с НАТО, „најинтензивнији облик сарадње у оквиру Партнерства за мир“, како је описан на сајту Министарства спољних послова Србије, Србији је већ донео нотаре, судске извршитеље и сличне благодети друштва сазданог по НАТО стандардима.
„Први ИПАП (за период 2015–2016) ступио је на снагу 15. јануара 2015. године и усвајање овог документа представљало је значајан корак напред у односима између Републике Србије и НАТО“, обавештава нас даље МСП. „Важење поменутог ИПАП-а продужено је и за 2017. годину, а у току је израда ИПАП-а за период 2018–2019. године.“
Тај посао је, изгледа, сад приведен крају.
Након што је, наиме, у октобру прошле године приликом сусрета с генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом, председник Србије Александар Вучић открио да је „Србија у последњој фази прихватања ИПАП плана за период 2018–2020. јер хоћемо и желимо да имамо добре односе са тим савезом због будућности наших грађана, без обзира на болна сећања“, шеф делегације у Парламентарној скупштини НАТО-а и народни посланик у Скупштини Србије Драган Шормаз најављује да је тај посао, практично, већ окончан.
Шормаз је, преносе медији, изјавио да се потписивање новог ИПАП-а очекује већ током овог месеца, да је „предлог тог споразума упућен челницима НАТО-а на усаглашавање“ и да се „тренутно очекује њихов одговор“.
Интересантно, и алармантно, Шормаз најављује да ће новим ИПАП-ом акценат бити стављен на хибридно ратовање, што је иначе поље у коме се НАТО нарочито истиче када је реч о борби против Русије. Каже Шормаз: „Тамо где Војска Србије сигурно није на нивоу савремених земаља на Западу јесу хибридне и сајбер претње, које ће у предстојећем периоду бити све веће. Мислим да ћемо у тој области радити на осавремењивању – не само у области вежби – већ усвајању знања, технологија, њихове примене, зато што реално имамо проблем у тој области… То је нешто за шта нам сигурно треба сарадња са НАТО и где нам нико други не може помоћи осим њих.“
Подсећања ради, и претходни ИПАП донет је без икаквог учешћа јавности, а исто нам се понавља и сада. Првим оваквим програмом и његовом потоњом применом, наводи МСП, „успостављен је оквир за продубљивање сарадње између Републике Србије и НАТО“, и сва је прилика да ћемо тим путем, још дубље, наставити и пошто нови ИПАП буде свечано потписан…

Коме још треба народ

Не треба препустити ни незнању, ни инату, ни мантри да власт мора да слуша вољу већине. У неким питањима неукој већини држава не сме да повлађује – изјавио је Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове, уз образложење да ће „неспоразуме и могуће сукобе на Косову, у БиХ, у Македонији или било где на Балкану решавати НАТО“.
„Највећа безбедносна опасност по Србију данас је игнорисање геополитичке стварности, да је Србија острво у НАТО и ЕУ океану и да држава, све и када би то било у њеном интересу, нема крила да прелети до Русије и придружи се руском војном савезу и економској унији“, рекао је Драшковић за новопазарски портал SNews. Замрзнути конфликт на Косову по њему је пак „као жар у пепелу“. „Сваког трена може да букне пламен. Србија би се нашла у позицији у којој је била пре две деценије, с тим што би размере несреће сада биле много веће.“
Став који не заслужује превише пажње будући да га изговара политичар који је свој политички капитал свео на неколицину присталица, махом љубитеља свог књижевног штива. Ипак две ствари упадљиво боду очи, прво ко стоји иза медијске реафирмације Драшковића, и друго како објаснити покушај афирмације НАТО-а и то у тренутку када, по оцени аналитичара, Запад улази у најнеповољнији геополитички тајминг. Изузимајући маргиналне али ипак уочљиве гласове политичара против уласка Србије у НАТО којима чињеница да 80 одсто народа дели такво мишљење није занемарљива, поредак глобалне хипокризије, показује случај Драшковића, функционише и код нас. У складу с тим треба посматрати и делање Драшковића, те разлоге зашто је он још увек активан у политичком животу Србије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *