Почетна / Друштво / (НЕ)СРЕЋНА НОВА НАТО 2019? (2. део)

(НЕ)СРЕЋНА НОВА НАТО 2019? (2. део)

Према пројектованом „српском НАТО путу“, сада је наговештена офанзива на подручју БиХ, како би та заједница два ентитета и три народа била утерана у НАТО тор. Онда на рад долази и Србија. Можда баш због тога да би се тај посао обавио лакше, Сорош, Блер и екипа показују спремност да нам помогну да дођемо до „компромиса“ с Албанцима. Наравно, накарадног

Оно што и није било тајна већ провидна лаж, сада је тако потпуно огољено. НАТО по сваку цену хоће да увуче цео Балкан у своје редове. Ван њих су остали БиХ (само због става РС) и Србија. Сада је наговештена офанзива на подручју БиХ, како би та заједница два ентитета и три народа била утерана у НАТО тор. Онда на рад долази и Србија. Можда баш због тога да би се тај посао обавио лакше, Сорош, Блер и екипа показују спремност да нам помогну да дођемо до „компромиса“ с Албанцима. Наравно, накарадног. Тако што бисмо пристали на размерну територија и уступили Приштини део јужних окрајака централне Србије а заузврат „добили“ нешто више квадратних километра на северу Косова.
Тиме бисмо дали велики допринос решавању „албанског питања“ (док би српско у РС и ЦГ остало отворено). Разграничили бисмо се с Косовом, а њега признали као државу, или макар у првој фази с њим нормализовали односе по принципу две Немачке. То значи да бисмо малчице територијално редефинисано Косово третирали као државу и оно би могло у УН, и у НАТО. Пре свега то је циљ евроатлантских стратега и лобиста. Али не само то. После БиХ и Косова на ред би дошла, да не сметнемо то с ума, и крња Србија. У вези с тим сетимо се црномагијске НАТО формуле да је једном исказана НАТО воља вечна. И није битно да ли кореспондира са садашњим расположењем грађана, односно да ли је онај који је њу својевремено испољио и тада на то имао право.
У контексту тога да се сетимо експозеа постпетооктобарског министра спољних послова СР Југославије. Горан Свилановић је 2001. године у њему – а то је наш званични иако једини те врсте документ у коме се на тај начин говори о НАТО-у – истакао наводно опредељење Србије и Црне Горе за евроатлантске интеграције. Свилановић ту говори о постепеном уласку целог нашег региона у тај пакт – и то упркос противљењу Москве које недвосмислено помиње – што би, по њему, било позитивно. Процес који води ка томе, како каже, „сведочи о опредељењу земаља југоисточне Европе за стратешку стабилност и за улазак у групацију која дугорочно може обезбедити оквир за успешне унутрашње економске и социјалне реформе“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *